Права историјска истина о пореклу и идентитету Срба и Словена, историјски фалсификати о њој

Божидар Митровић: Права историјска истина о пореклу и идентитету Срба и Словена, историјски фалсификати о њој, рат појмовима

Интервју са др Божидаром Митровићем који је преузет са сајта за србске расељенике “Корени”:

Када се чита или слуша Божидар Митровић, јасно се схвати да је изузетно битна ствар за историју, за њено проучавање и накнадно јавно обелодањивање као истине, правилно протумачен назив неког битног појма, назива или термина који детерминише и одређује историјски ток неког народа, његово порекло и постојање. Јер… само једно погрешно протумачено слово на неком археолошком пронађеном натпису, самостално или у оквиру неког текста, може изменити читав историјски ток неког народа, фалсификовати га и фабриковати по жељи. По том принципу води се кроз историју и рат појмовима, па тако имамо ситуацију да су Словени сами себе називали “Коловени”, а не “Словени” како нам говори званична “историја”, јер, ето… десила се нека “ситница”, мала “грешкица”, погрешно је протумачено једно слово у етрурском тексту, тако да је одједном нестало 500-600 година историје Словена.

Срби и словени вековима су били дефанзивни у том рату појмова, будући да су њихови “историчари” и “интелектуалци” углавном све што долази из германске “историјске” школе и историографије, прихватали здраво за готово, најчешће ситношићарски послушно попут “добрих издресираних ђака” германске колонијалне политике.

Србски народ је плаћао и још плаћа велику цену разних историјских фалсификата о свом постојању и идентитету, крајње је време да се прекине са тим, ако мислимо да опстанемо као народ, ради садашњости и наше будућности, нас и наше деце, наших будућих покољења, свеколиког Србског народа!

Стратешки и есенцијално, историјско самоосвешћивање је пут нашег спаса, опстанка и бољитка, а томе велики допринос даје др Божидар Митровић!

Божидар Митровић:

“… Ја сам припремио за издавање књигу која се зове “Расија: Најстарија цивилизација и српски чудотворци” у “Архангелском Сабору” (православни храм у Русији). У овом раду сам, што ћу покушати да изнесем и у овом излагању, изнео истинско значење речи “Словени” које није резултат етимолошког тумачења, него мултидисциплинарног истраживања друштвених односа у којима је тај назив настао…”


……………

“… Прецизирао сам у раду појмове: “Азбука” и чињеницу да је азбука акростих, прва слова која чине наш тај алфабит, како би рекли. Али сам истако да је феномен, да је у азбуци свако слово истовремено и реч. И то је један од кључних момената у том мом разјашњењу предхришћанске историје Словена..”

……………

“… У слободно време истражујем те древне изворе права, због тога што је моја књига “Рекламација у међународној трговини” 1991 године означила повратак на римско право. Међутим, моја истраживања су показала да је римско право по пореклу [You must be registered and logged in to see this link.], односно да су римљани прве појмове сазнали не из грчких колонија како нас учи сваки уџбеник римског права, него да су прве појмове сазнали од Коловена који су живели на апенинском полуострву. И који су после римског пуча 510 године (п.н.е.) морали да промене и читање својих азбучних текстова, и да користе азбучне знаке…”

Водитељ:

“Ваша истраживања иду у ред оних која оспоравају фамозну теорију о масовном досељавању Срба на Балкан у VII веку?

Божидар Митровић:

“Знате шта, то треба само знати и рећи деци у основној школи, да Србе уче да смо дошли на Балкан са севера у VI веку, а Русе уче да су дошли са југа, односно са Подунавља, односно са овог нашег подручја у истом том VI веку?!
Значи, то је једна иста немачка колонијална историографија која намеће да смо ми окупатори на својој територији, а да су Руси окупатори на својој територији, иако је и једно и друго нетачно.

Знате, та словенска цивилизација је била огромна, само су у различито време, различити центри процветавали. И Лепенски Вир и Винча су били процват те словенске односно Коловенске културе, јер су древни Словени себе називали: “Коловени”. А, моје колеге правници, глосатори, су при транслитерацији етрурских текстова само погрешно ишчитали ту реч “Коловени”, као “Словени”. Значи, погрешили су у једном слову и ми смо аутоматски остали без историје до VI века.

Најстрашнији рат који се води против србског и словенског народа, је управо рат појмовима. Значи, те фалсификате термина су у Грчкој вршили логографи који су били правници, а на западу су то вршили глосатори који су вршили транслитерацију етрурских текстова који су били написани азбучним текстом. И они, пошто азбуку нису познавали, они су погрешно ишчитавали многе речи, као што је реч “Јустиција”, и сви мисле да је то латинска реч, а она потиче од србске, односно словенске, старословенске речи: “Устити”. Јер, у време закона 12 таблица, субјективно право није подељено било на пуномоћје и тужбу, него је све било у тужби.

Ако правно изговорите формулу, божанску формулу тужбе, то испитивање психолошко је давало вама за право, и то право које тражите тужбом вам је досуђивано. Значи, све је било у “устењу”. То правилно схватање речи јустиција има и данас значај, јер јустиција нису судије које су корумпиране и који сматрају да су они јустиција, него су јустиција, тужилац и тужени. Оно што они изговоре мора да буде одражено и у тужби, а не да судија износи своје мишљење о тужби”.

Дискусија и предлози Божидара Митровића, доктора правних наука, адвоката из Русије

Откриће истинског значења назива СлоВени – КолоВени, као историјски и правни основ за очување Косова и Метохије у саставу Србије и коначно одбацивање фалсификата немачке историјске школе и илирско-албанских фалсификата Јиречека (Ватикана) и некритичких понављања Српске академије наука и уметности.

Иако сам доктор правних наука, имам објављено некоколико запажених књига на руском језику, те сам као професор предавао на Руској академији правосуђа (правни факултет Вишег трговачког суда и Врховног суда Русије за школовање будућих судија и арбитара и допунско образовање постојећих судија) и уврштен сам у енциклопедију биографија “Признати научници – правници у Русији у другој половини XX века” истичем да тежим науци јер је наука, као и демократија, само тежња а никад и (статично) стање, јер је претпоставка науке развој и стално откривање нових чињеница и истина, што многи академици и историчари заборављају, чиме историју права и историју Словена претварају у догму а демократију у своју супротност.

Истинско значење назива Словени открио сам у условима када се према словенским народима па и српском народу спроводи економска технологија геноцида која се одвијала и одвија у три фазе:

I фаза: експропријација и национализација, када су од српског и словенских народа одузели имовину и успоставили диктатуру (“пролетаријата”) као облик управљања нашим народима, и партијски монопол,

II фаза: приХватизација, када су припадници те партијске елите без икаквих сопствених пара постали сопственици највећег броја предузећа и покретне и непокретне (до тада друштвене односно државне) имовине,

III фаза: глобализација када се отета имовина од српског и словенских народа отуђује и од државе и од народа па и од партијских лидера који су је у претходној фази стекли и предаје или продаје у бесцење иностраним фирмама или посредницима из неспорно братске Словеније или неспорно пријатељског Израела,

Ви сви сигурно знате да је Преображење господње велики православни празник, али могуће нисте знали да је 19. августа, уз дојаве Јована Павла (Карла Војтиле) и према концепцији имиџ-мејкера из Њујорка, у Москви изведен пуч, који мудри руски народ зове мали театрални пуч, помоћу којег су најекстремнији комунисти (интернационалисти), преображени у демократе, који су наводно храбро стали на пут тенковима (који су, према договору, били без муниције).

Исту ту фарсу су поновили и југословенски комунисти, али су они:

А. у Словенији, знајући да су тенкови без муниције починили и злочин, тиме што су побили ненаоружане младиће у тој режираној фарси преображења,

Б. Организовали инвестициони – договорени рат у бившој Југославији, према предсмртном налогу и концепту Јосипа Броза Тита (који је од Западних земаља добијао огромне кредите да би фасцинирао совјетске грађене и рушио Совјетски Савез, којем је извозио текстил, обућу, одећу, слаткише и другу робу из фабрика које су подигнуте на основу тих кредита, а у бартеру добијао нафту и нафтне деривате, које је одмах продавао западним компанијама, које нису хтеле и смеле директно да тргују са СССР). Договорени рат је мотивисан Напуљском конвенцијом, према којој се земљама које су преживеле грађански рат отписује знатан део међународних дугова. Као и у преферансу овај велики Комбинатор је договореним ратом (поред основне игре и задатка отписа камата по тим кредитима), остварио за Ватикан, чији је представник био, и далеко важније циљеве:

I) Заваду и рат међу јединственим словенским народом на Балкану, што је само понављање тактике коју је применио и детаљно описао Гај Јулије Цезар у “Белешкама о Галском рату”. Гали су некада били “СлоВени”, али су у такозваној ЦисАлпинској Галии ТрансАлпинској Галии трајно поражени истом тактиком и престали су да буду “СлоВени” тиме што су им наметнути нови језици, какав се данас зачиње и намеће у српској Црној Гори. Да би се ово разумело треба имати у виду следеће чињенице:

1. Назив “Словени” је настао неправилним читањем назива написаног АзБуком, који је значио КолоВени:

2. Назив КолоВени је настао у најстарија времена, када су називи настајали према садржини појма и у сагласности са веРом тадашњих СлоВена (КолоВена):

2.1. “Коло” је означавало и означава у српском и руском језику и другим слоВенским дијалектима годишњи циклус привидног кретања Сунца (круг),

2.2. “Вени” је реч која је означавала и означава у српском и руском језику и другим слоВенским дијалектима — венац, односно род,

3. Истински назив СлоВена КолоВени очуван је до данас на Златној плочици из Пиргија (VI в. пре н.), која се чува у Музеју етрусских “Вила Ђулија” у Риму,

3.1. Реч КолоВени (СлоВени) се, у етрусском периоду КолоВенске (СлоВенске) фонетске азБуке (један знак означава један звук), писала здесна налево:

етРусски назив исписан са две речи

Први ниво промена – неправилно прочитавање словенских (колоВенских) речи исписаних азБуком етрусског периода:
С л А В е н и (српски језик у Далмацији)
1 3 4 5 6 7 8

Даље промене – прилагођавање локалним слоВенским (колоВенским) дијалектима:
СлоВени савремени српски назив после Вукове реформе
СлаВяне савремени руски назив после реформе Петра I

4. КолоВени (данашњи СлоВени) су пре Римског пуча 509. г. пре н.е. себе називали (и) Раси односно РасСени:

4.1. РАси је назив који је имао конкретан садржај одређен ВеРом КолоВена (СлоВена) а означавао је РодПрвобитни (Изворни):

а) Р – Род

б) Аз – Првобитни, које значење до данас има прво слово азбуке односно прва реч руске и српске азбуке (Аз » ас, иако је ова реч данас изгубила значење “изворни – првобитни”, очувала је значење “први”),

5. Реч Серб (од које је касније изведена реч Србин) настала је из речи Сарб, односно саРБ, када се читало здесна налево. Ова реч је настала у најстарија времена, када су речи одређиване према садржају, а не апстрактно, тако да је право значење речи саРБ (Србин) — Б(ожији)РАс, што значи Божији Род Првобитни, јер је Аз односно ас, био и остао ознака почетка азБуке која је била изворник веРе наших предака. Тако је очито да је реч саРБ исто што и реч РАс (Род Првобитни), односно исто што и РасСени, Раска (Рашка), односно исто што и ХелВети (КолоВени),

6. Из речи КолоВени, којом су касније означавани СлоВени, неколико стотина година после Римског војног пуча 509. г. пре н.е., настало је неколико нових појмова, до тада непостојећих нација, народа и друштвеног слоја колони,

7. Разумевање ових чињеница је од кључног значаја за одређивање темеља одбране Косова и Метохије, јер је Косово и Метохија света земља за Србе управо због тога што је у древна времена на том простору била српска престоница КолоДар, која је упамћена сада као Скадар, који је лукавством енглеза припојен Албанији, на основу геноцидне технологије да појмови који губе имена, нестају (Stat rosa pristina, pristina non tenemus – изложена у роману Име руже, Умберта Ека),

II) Други стратешки циљ који је Броз остварио “инвестиционим/договореним ратом” је демонизација Срба, што је само понављање стратегије и тактике којом се прикривало и уништавало мировозрење КолоВена, које је било изказано у њиховом имену, због чега су КолоВене у време распада римске империје почели да називају Готима (Годима односно ВиниГодима јер су они сматрали да се бог Коло материјализује на пресеку дрвета, где се са сваком новом годином појављује нови год, што у руском значи година дана, као мера времена) а касније ВизиГотима. Овај процес је праћен:

• “црквеном дипломатијом” Ромеја, тиме што се на такозвани готски језик преводи Свето писмо. У историографији се овај превод помиње под називом “Готска Библија”, а она је наводно била написана писмом скоро идентичним грчком алфабету које је за ту прилику “смислио” Улфила. Као што је било уобичајено у таквим случајвема, овај превод није сачуван,

• војним погромима које су Ромеји чинили над такозваним Готима, као саставним делом “црквене дипломатије” покрштавања “Гота”,

• “фабриковањем и инструментализацијом стереотипне представе о Готима”, демонизацијом Гота, “техникама индуцирања социјалног транса” Ромеја, на основу чега Амброзије Милански препоручује патњу и искупљење као опште средство супротстављања Готима. На основу тога хришћански проповедник Темистије, свети Амброзије и “историчар” њиховог времена Амијан Марцелин представљали су Готе (јАзиге):

* као “омражене” и оне који се радују боловима Ромеја,
* као јахаче Апокалипсе и оне који доносе крај света,
* као непријатеље Цркве,

• стварањем психозе о најезди Гота, која је најављивана као крај света. И управо из тих техника индуцирања социјалног транса изродиле су се касније “научне теорије” о наводном насељавању 1000000 (милион) душа ВизиГота (а касније СлоВена) на Балкан, које су, у каснијим, исто тако мало “научним” размишљањима, “уразумљене” до 50000 насељених Гота, који су исто тако без трага нестали у V веку. Но већ у у VI веку исти такви пропагатори и исти такви квази-научници и квази-историчари, истим таквим техникама индуцирања социјалног транса Ромеја “насељавају Словене” на исти тај Балкан. Само, уместо Улфила, “ново” писмо за КолоВене (СлоВене) смишља Кирило (Ћирило) и његов брат Методије, које је Ватикан наводно послао за добро (тих Варвара) – Словена. Истим техникама индуцирања социјалног транса западне Европе и САД Ватикан и НАТО-пакт су на крају XX века правдали десетогодишње санкције против потомака тих “Гота” односно КолоВена, односно српског народа, и правдали НАТО бомбардовање Југославије бомбама са обогаћеним ураном. Зато треба очекивати да се у најближој будућности прогласи нови светац “ромејски”, заслужан за успешну демонизацију Срба као што је некада Амброзије проглашен за свеца за демонизацију српских предака – наводних “Гота”.

Ми на овом скупу јасно и гласно морамо рећи:
1. у оквиру реализације Брозовог концепта договореног рата из фирме “Југославија Комерц” су финансиране паравојне формације Хрватске, а да нико од руководства те фирме није одговарао за то и поред дугогодишњег штрајка који и до дан-данас траје у тој фирми,

2. територије Косова и Метохије и друге српске територије су окупиране у оквиру Брозовог концепта договореног рата и увођења Запада као “инвеститора” који треба да организује економски живот на српским територијама, што је за српски народ неприхватљиво и из следећих разлога:

2.1. у ситуацији када је НАТО-пакт окружио Русију, наћи ће се опет нека нова породица Рибникар која ће довести неког новог Броза, који ће започети нови братоубилачки рат међу Србима, да би са једне стране од једне уџерице постали власници целог кварта у центру Београда, као што је то урадила издавачка кућа “Политика”, а са друге стране да успостави диктатуру као једини облик управљања над Србима, како је то проповедао Моша Пијаде, чији спомени Рибникари и даље чувају у центру слободног Београда,

2.2. српски народ је способан да сам организује своју привреду и способан да дефинише своје захтеве да му Западне земље и институције исплате накнаде за:

а. реализацију Јалтинских договора о подели Европе на интересне сфере, у оквиру којих је Енглеска, у циљу дугогодишње заваде међу српским и словенским народима на Балкану, не само наметнула Брозову владавину српском народу, него и подло подметнула стотине хиљада Срба за стрељање у Словенији 1944. године да се потомци стрељаних и потомци оних који су као заложници, били са друге стране не могу помирити наредних сто година,

б. накнаде за непотребно кредитно задуживање, преко којих је Запад водио хладни рат у циљу рушења СССР-а и поробљавања Словена,

ц. незаконите санкције које су спровођене од 1991. године против пре свега српског народа, иако су Западне земље знале да је рат у бившој Југославији договорен и последња титовска фарса, на жалост и са неизбежним жртвама међу Србима свих вероисповести, док се демонизују само Срби православне вере, како су чинили и са српским прецима, представљајући их као ВизиГоте, чије наводно надирање на Балкан доноси крај света,

д. НАТО бомбардовања Српских земаља у којима су порушене и фабрике које су Срби подигли подижући “хладноратовске кредите”, док основице тих кредита сами Срби треба да врате.

Српско расељење (које се неосновано назива несрпским именом – дијаспора) настало је као последица:

а) природних и друштвених катаклизми у време када није постојао појам народа и територијалног суверенитета, већ је постојао само персонални суверенитет, одређен припадношћу роду, племену и савезу племена, који су за Коњем (одакле реч закон) остваривали физичку заштиту саплеменика: пример ових Срба, који живе ван матице су СрбиРаси (Раци што је синоним са речју саРБ – Србин), у Мађарској (ВенГрији) јер и најстарија преисторијска археолошка налазишта у Мађарској носе префикс Рац ….,

б) колективних пресељавања каква су остварена и у Русију када је су досељени Срби образовали две административне јединице СлаВјано Сербија и одвојено Новаја Сербија (СарБија), те је српска “дијаспора” у Русији (данас: Русији и Украјини) једна од најстаријих тако да о тим расељеним Србима нико и не води рачуна јер су се асимиловали у једној братској средини, иако до данас памте своје порекло; сличан пример је и друга група Срба, у Мађарској (ВенГрији), настала у време пресељавања под Чарнојевићем,

в) територијалних измена српских односно словенских државних творевина у време постојања појма територијалног суверенитета,

г) политичких миграција,

д) радних миграција, првих печалбара и каснијих економских миграција, у које спада и одлив научних кадрова,

Иако је настало као резултат несумњивих трагедија, српско расељење треба схватити и организовати као велику предност Срба. У том смислу предлажем да се српском расељењу (дијаспори) признају следећа елементарна права:

1. ПРАВО ДА ДОБИЈУ ОДГОВОР:

Дијаспори као и свим Србима власт (демократска) мора гарантовати право на одговор приликом писаног обраћања.

Ја сам упутио до сада неколико отворених писама властима у Југославији, а касније и у Србији и Црној Гори, односно Србији, на која до данас нисам добио одговор, па ћу их објавити као Отворена писма иако су нека већ објављена у књизи “Геноцид над Римљанима и Словенима”:

1.1. тражио сам да се из Београда уклони споменик Моши Пијаде, који је учио да је диктатура једини облик управљања Србима,

1.2. тражио од Завода за интелектуалну својину, док је директор био Благота Жарковић, да се у складу са Париском конвенцијом о заштити индустријске својине забрани употреба трговачког знака “Политика”, као аморалног јер су његови оснивачи уложили невелики капитал у изазивање српског братоубилачког рата 1941. године, да би завладили не само великим квартом зграда у центру Београда, него и да би преко папског изасланика Јосипа Броза успоставили диктатуру над Србима, а исто чине и данас сталним расправама о четницима и партизанима, подижући тираж својих новина и зарађујући на тој несрећи Срба, што је и циљ свих колонијалиста, који тиме подижу вековне границе (попут оних између Пакистана и Индије: да се никад око њих не договоре) које им и дају власт над поробљеним народом,

1.3. тражио да се Православна црква и световна српска власт одрекну свих празника док траје инострана окупација светих српских територија Косова и Метохије, које је свето за све Србе независно од вероисповести, јер се тамо налазила у најстарија времена света српска престоница КОЛОдар, која се данас неправилно назива СкаДар,

1.4. да Српска православна црква одбаци превођење црквених књига и вођење литургије на савремени српски језик, јер је то акт раван геноциду јер су нам православни свештеници, црквене књиге и православна литургија једини мост са древном нашом писменошћу и древном слоВенском (колоВенском) цивилизацијом, те за педесет година неће бити свештеника који ће тиме моћи да се користи у мери којом се данашњи свештеници користе,

1.5. да се Србији (у оквиру прославе 200 година од Првог српског устанка) врати назив СЕРБиЈА, који је древна српска заклетва да је Србин сваки онај који је српског рода, без обзира у којој територијалној јединици живи, а да се Савезна држава назове КолоВенија, чиме би се створили услови да се поврати истина о прехришћанској историји СлоВена, из периода када су се звали КолоВени, и на тој основи развије уникални туристички програм јер је Винча (и Београд) некада била центар Европе,

У Београду је формиран Савет “РасСија и КолоВени/СлоВени” за промоцију и примену у области туризма научних открића Божидара Митровића, па предлажем да свака већа српска заједница делегира свог представника у овај Савет те да се формирају регионални савети у српском расејању, како би се превазишао негативни утицај ватиканског (Брозовог) приписивања илиризма Албанцима,

1.6. да се са дужности руководиоца Одбора за стандардизацију српског језика смени Иван Клајн, пошто јавно декларише да Срби из Рашке (само зато што су муслиманске вероисповести) наводно говоре некаквим измишљеним бошњачким језиком иако су то последњи азичници (пагани) коју су до примања ислама славили стара колоВенска/словенска божанства, од којих је погрешним читањем речи КолоВенија изведен назив БосНија/Босна јер је бик/бос (као Бос Примогенус, као материјализација годишњег циклуса) схватан као материјализација Кола, те је то промовисање некаквог бошњачког језика чин геноцида не само према Србима и српском језику него и према становницима који живе у данашњој Босни,

1.7. да се са папирних новчаница динара уклони лик, име и презиме Ђ. Вајферта јер:

• представља облик скривене рекламе алкохолног напитка Вајферт пиво, што је својеврсни облик отвореног геноцида српског народа преко нескривеног и скривеног навођења српске омладине на алкохол и наркоманију, ради деморализације већинског радно спобног становништва на дужи период,

• представља скривени облик пропагирања крађе културног и другог блага српског народа, јер је именовани Вајферт био умешан у крађу Мирослављевог Јеванђеља, а могуће и у организацију убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин, који су важили за велике српске патриоте, који нису допуштали распродају у бесцење српске националне непокретне и покретне имовине путем концесија или продаје, што савремена власт у јеку такозване глобализације не спречава на адекватан начин те, понављам, за онолико година колико су трајале санкције треба забранити продају земље и других непокретности у Србији странцима, а оне продаје непокретности које су већ реализоване у време санкција до данас, прогласити незаконитим,

• представља покушај легализације геноцидног акта, којом су појединци у демократској власти Србије уништили све српске банке посебно оне које су имале хипотеку на фабрикама које су подигнуте кредитима добијеним у време Броза, које се незаконито и у бесцење отуђују у последњој фази економског геноцида над српским народом, те на српском банкарском тржишту тренутно спроводе баханалије иностране банке које Србе примамљивим кредитима систематично уз неприметно негодовање неких структура власти, воде у дужничко ропство,

2. ПРАВО ДА БИРАЈУ

2.1. Сви Срби са пасошем Србије морају бити унети у спискове за гласање, а не да да се претходно пријављују да ће гласати, како је било до сада.
2.2. да се свим Србима из расљења омогући гласање преко (електронске) поште.

3. ПРАВО ДА БУДУ ИЗАБРАНИ

3.1. Узимајући у обзир древни српски односно колоВенски принцип персоналног суверенитета, који је прихватила и Српска православна црква, треба да се формирају изборне јединице Српског расејања које би бирале свака по једног посланика у Скупштину Србије, и једног посланика у Савезну државу:

3.1.1. Русија и Азија,
3.1.2. Европа (мимо Русије),
3.1.3. Америка,
3.1.4. Аустралија и Нови Зеланд,
3.1.5. Африка,
3.1.6. бивша Југославија,

Ови посланици, с обзиром на то да би деловали ван политичких подела и искључиво са позиција заштите општих интереса српског народа, били би кохезиони фактор у парламенту Србије таквом какав он данас јесте.

4. ПРАВО ДА УПРАВЉАЈУ

Председник Србије треба на предлог скупа Српске дијаспоре да утврди односно предложи Скупштини Србије да именује министра без портфеља у Влади Србије из редова српске дијаспоре, чиме би се и формално признало право Срба да носе одговорност за развој Србије,

Учешће у управљању за српску дијаспору никада не треба да постане само себи циљ, те и не усвајање ових предлога треба сагледавати као конструктивни процес утицаја на постојећу власт у Србији:

• да се нескривено руководи интересима српског народа и
• да не понавља неоинтернационалистичке глупости претходне власти, која је кокетирала са демократијом и изводила народ на мостове док су најмоћније армаде света бацале на Београд и Србију бомбе са обогаћеним ураном – на шта апсолутно личи постављање иностраних цензора и контролора на кључне позиције у науци, култури и информисању у Србији, што је само нова форма бољшевизма – када мањина управља већинским народом.

Са вером у Бога и опстанак Срба желео бих да овом значајном скупу скренем пажњу на процес који примећујем у Русији, која је увек била света за Србе јер је Србија била центар те цивилизације која се звала РасСија, а коју данас називамо Винчанска култура и цивилизација:

Народ се окреће православној веРи али одбија покушаје неокомуниста (квази-демократа) да представе православље као догму и религију, што има за циљ да православље прикаже као истоветну са католичанством, што је само један корак до успостављања папске власти над православљем. Православље се не само по филиокве разликује од католицизма већ и по:

• календару, који је КолоДар и по
• веРи, која је сведочанство најстарије цивилизације – цивилизације КолоВена (СлоВена) која је у време Ренесансе неосновано приписана грчкој и римској цивилизацији, искључиво из религиозних разлога и инквизиторским методама.

Због тога предлажем не само учесницима Видовданског сабора 2007. године, него и целокупној српској дијаспори, да упути Влади Србије, Председнику Србије и Скупштини Србије, Патријарху Павлу, Синоду Српске православне цркве и свим православним свештеницима

А П Е Л

1. Да се приступи хитној реформи Српске академије наука и уметности, коју је Јосип Броз Тито од Краљевске академије наука преименовао у “академију науке и уметности” да би релативизовао критеријуме избора академика и убацио антисрпске елементе и интернационалисте, што је даље омогућило чистке од стране Моше Пијаде и српских невољника, што данас наставља Никола Хајдин (увијајући чистке које спроводи у обланде некаквог “проветравања”), постојећи председник Српске академије наука, који је игнорантски одбио да стави на гласање Скупштине Српске академије наука предлог уваженог професора Дејана Медаковића (бившег председника Српске академије наука) да се “Српска академија наука, не уплићући се у дневну политику, изјасни о суштинском питању за опстанак српског народа – о статусу Косова и Метохије, о коме се децидно изјаснила Српска православна црква, Српска влада, Председник Србије, народ српски у облику референдума о Уставу Србије”, што сведочи да грађанин Хајдин игнорише демократске форме управљања и чисткама на дуге стазе обезбеђује стање у којем су српски академици постали мањина у овој кључној научној институцији српског народа,

2. Да се служба у православним црквама обавља искључиво на старословенском односно српскословенском односно црквенословенском језику, као темељу српске културе и мосту разумевања различитих генерација српског народа, чиме ће се из Српске православне цркве искључити:

а. манири и методи католичке и унијатске цркве, која је прозелитска, освајачка и колонизаторска, па ради освајања нових територија језик Библије преводи на језик домородачког становништва, како би га лакше духовно окупирала, што је неспојиво са православном црквом и вером која чува мостове разумевања српског народа са Крмчијом (Законоправилом) Светог Саве, коју неки покушавају да преведу, иако се ради о прилагођавању текста старословенско-српског језика на савремени српски језик,

б. претварање црквеног појања у препричавање, јер се новим квази “преводима” са српског на савремени српски језик:

• чини акт културолошког геноцида према српском језику и азбучном писму, јер је црква и свештенство једино способно да разуме најстарије српске азбучне текстове лидијског и етруског периода и Крмчије (Законоправила), што је својим објављеним књигама доказао Светислав С. Билбија, православни свештеник из Чикага, које морају постати обавезна литература у српским школама, како за предмет српског језика, тако и за часове историје и часове веронауке и црквенословља,

• уништава литерарна целовитост и вредност постојећих црквених књига,

• онемогућава хиљадама година изграђивана веза православне речи и православне музике у црквеном појању која је културна нематеријална баштина српског народа, која мора бити заштићена од таквих прозелита и екумениста не само од стране врха Српске православне цркве, него и од стране постојеће власти у Србији, свих научника и културних посленика и српске дијаспоре, ако ни због чега другог, а оно на основу стриктних одредби Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа земаља Европе и Северне Америке, усвојене на генералној конференцији Организације Уједињених нација по питањима образовања, науке и културе (УНЕСКО) 17. октобра 2003. године која је ступила на снагу 20. априла 2006. године, без обзира што она није још усвојена и није још ратификована у Србији (“Заштита нематеријалног културног наслеђа” означава предузимање мера са циљем обезбеђења опстанка нематеријалног културног наслеђа, укључујући његову идентификацију, документовање, истраживање, чување, заштиту, популаризацију, повећање престижа, његов пренос углавном путем званичног и путем неформалног образовања а такође обнављања различитих аспеката таквог наслеђа) јер је неспорно да је црквено појање којим су појали сви српски православни свештеници, па и Св. Сава, до појаве комуниста и документовано и очувано и заштићено благо, те продуховљује православног човека, који због тога долази у цркву и не тражи никакве наказне преводе, јер душом и телом разуме древну реч и музику наших предака, где је православна црква не било каква религија него жива вера и чувар наше најстарије српске одноосно словенске историје.