Александар Дугин: Срби су се први пробудили

Русија је 90-их година, црних, срамотних, издајничких 90-их година, када се одигравало рушење велике државе, када је на крви стицан иметак нових руских олигарха, у исто то црно доба издали смо своју браћу Србе. Виктор Степанович Черномирдин (нека је проклето то име!) је сломио Србе и њихов отпор, обећавши им подршку, али су Срби упркос свему истрајавали!

Они су наша савест! Они се боре сада, и 90-их година су се борили против оних мрачних сила које су хтеле да поделе словенске народе, хтеле да униште и ослабе православље, које су хтеле да све међусобно посвађају зарад успостављања новог светског поретка.

Срби су били у авангарди те велике свете борбе за православље, за истинско хришћанство, за Словене, за све вас, за сваког од нас! Срби су се пробудили пре осталих. Они су пре осталих схватили да ако се предају, ако се покоре америчкој хегемонији, онда свим осталим народима прети ропство.

И догађаји из 1990-их и 2000-их година су то потврдили. Погледајте шта такозвани мировњаци доносе Ираку, Авганистану. Ирак, у коме је свакако било неких безобразлука у време Садама Хусеина, претворен је у крваву збрку. Ви ћете, браћо и сестре Руси, рећи да је то далеко од нас. Али, када дођете у прекрасан град Београд, чист, светао, сунчан, зелен, где живе отворени, прекрасни људи, малтене исти као и ми, само радоснији, видећете у том прекрасном граду трагове натовских бомбардовања.

Био сам 1992. године у Републици Српској, сретао се са Радованом Караџићем, био сам у Српској Крајини, био у Вуковару и видео да су се Срби још онда пробудили за свету борбу за све нас, да они ратују за нас.

Када сам се вратио, рекао сам: „Американци ће бомбардовати Београд“. То је било 92-93. године. Рекли су ми да је то лудило, да је то у центру праведне, угојене, сите, толерантне Европе немогуће.
Отиђите сада у Београд, тим пре што су наша браћа Срби укинули визе, свако може купити карту и отићи у тај прекрасан град.
То је град нашег ходочашћа, националног, духовног, словенског, историјског. Погледајте какве су зграде у центру Београда. Тамо су рушевине!
Не само важни војни објекти, него и обични: РТС, болнице – све су то натовска бомбардовања претворила у рушевине под којима су и цивили затрпани. Мислите да је то далеко?
То је већ ближе од Ирака, ближе од Авганистана. Американци се неће зауставити све док не успоставе свој нови светски поредак који народима читавог света доноси ропство, који доноси патње, бол, ратове, међунационалне сукобе у нашој вишенационалној земљи, у Русији.

Мислите да се међуетнички односи сами од себе погоршавају на Кавказу, у Поволжју, па чак и у великом градовима? Ни случајно! Наравно, сваки народ има с другима некаква природна неслагања и претензије, али док не буду убачена специјална средства у пропаганду међунационалне мржње, све те снаге просто тињају.

Овде треба једнозначно рећи: иза међунационалних сукоба у Русији стоји иста она рука, прљава рука Вашингтона, која стоји и иза разбијања Југославије, иза цепања Србије, иза онога што се данас дешава на Косову.

А шта се данас дешава на Косову? Косово је дато у руке Американцима, и Европска унија им је у томе помогла, дато у руке албанској мафији која је трговала људским органима. Стотинама Срба су живима вађени органи које је албанска мафија продала на црном тржишту Европе, да би богаташи себи продужили живот.

Косовски младићи и девојке, наша православна браћа, постали су жртве наркомафије на Косову. Ту апсолутно криминалну клику проглашавају чуварима врхунских демократских слобода. Муслимани на Косову се моле на америчким заставама. Мислим да је то за сваког искреног, часног верујућег муслимана, поготово нашег евроазијског, руског муслимана апсолутно недопустиво, то је пљување сваком у срце. Муслимани се не смеју молити на америчкој застави – можда ја нешто не разумем – то је некаква посебна религија у којој су се спојили „Мекдоналдс“, трговина органима, толерантност, наркомафија и радикални исламизам. И то Косово је Америка признала. Па шта је остало у тој чудовишној миниземљи под Европом?

Тамо су остала наша браћа, наши рођаци који тамо живе као под окупацијом, тамо живе као у концентрационом логору, и сада су фактички стотине хиљада косовских Срба, православни манастири, цркве, деца, старци, постали таоци тог новог светског поретка.

А шта ми можемо да учинимо?
Мислим да много тога зависи од сваког од нас, од сваког обичног човека. Зато што наши односи са Србима нису само однос државе са државом, то је однос народа са народом. И зато то што сте данас дошли да подржите Србе – то је гест вашег духа. Ви својим доласком, својим заузимањем помажете Србима и уливате им наду.
Желим да кажем о ставу Русије… Сада је уистину знатно бољи него проклетих 90-их година, током националне издаје. Наша власт се недовољно делотворно, али у целини ипак држи исправног курса, подржава наше пријатеље и пружа отпор нашим непријатељима. Али се не смемо уздати само у државу, то је наша огромна слабост. Путин је много тога учинио, створио је предуслове за препород руског националног начела, за препород православља, али се не смемо стално уздати само у државу!
Хајде да се организујемо сами, хајде да се будимо сами, хајде да износимо наше сопствене иницијативе оваквим маршевима, и нека следећи пут на марш који ће бити посвећен некој другој или истој овој родољубивој теми дође још више омладине да покаже да то није свеједно сваком од нас.

Данас је дан Светог Васкрса. Погледајте какво је сунце, какво је време. По древним руским предањима, на дан Васкрса Христовог сунце игра на небу. Ако успемо да издржимо, ако га дуже гледамо видећемо како игра сунце на Васкрс. Ми смо се као народ често налазили у изузетно тешком стању али смо се сваки пут препорађали.

Срби су већ једном изгубили Косово, али се нису помирили с тим и кроз 500 година су васпоставили своју светињу, своју земљу. Народ се никада не сме одрећи својих светиња. Можда је сада тешко, нереално говорити о томе да ћемо читаво Косово повратити. Али ће Срби живети само до оног историјског тренутка док буду у то веровали. То ће и оно немогуће учинити могућим.

Та ситуација је за нас ближа него што мислимо, јер се сада косовски сценарио одиграва на постсовјетском простору. Украјина, наша братска православна земља, коју сада по моделу Хрватске желе да окрену против нас, желе да увуку у рат са нама, ако Украјина сада уђе у НАТО, опет ће милиони православних Словена, наше браће, милиони Руса постати таоци криминалног „наранџастог“ атлантистичког марионетског неонацистичког режима Јушченка, у коме су већ рехабилитовани главешине нацистичке Немачке, и по читавој Украјини званично подигнути споменици руководиоцу батаљона СС „Нахтигал“.

Мислите да је то далеко од нас?
То је већ сасвим близу! То је зверско нацистичко кежење новог светског поретка, то је рука Вашингтона која је све ближе и ближе нама, нашим срцима, и зато је Украјина – наше Косово, тамо наша ситуација и демографски, и религиозно још није тако страшна, ми тамо још нисмо све изгубили. Ако се сада пробудимо, онда ништа и никад нећемо изгубити.

Једино што бисмо као организатори овог митинга желели је да затражимо од Руске државе да пошаље руску војску на Косово ради заштите живота православних Срба. У супротном им следи геноцид.
Руску војску – на Косово!

Сада бих да подсетим да је Васкрс велики православни празник Васкрсења.
Како се каже у васкршњој служби, „јуче смо сахрањивани са Тобом, Христе, данас устајемо у Твом Васкрсењу“. То је јако важно, онај ко не подели бол и страдања Господња, онај ко не буде са братом или ближњим својим када му је тешко, неће учествовати у коначној победи, боље је и касно се пробудити, али је нужно пробудити се. Зато је празник Васкрса такође празник нашег националног препорода.

Били смо у несвести, и руска самосвест, руски дух још и данас у знатној мери и даље спава, у гробу погребен, али ако смо очували веру и верност нашим коренима, нашим извориштима, нашој вери, нашем националном духу, ми ћемо, чак и прошавши најсложенија искушења, победити.

Онај ко је солидаран с Богом у страдањима, у погребењу и у крсним мукама, само ће тај имати најбољу судбину у Светлом Васкрсењу Христовом. То ће Светло Васкрсење донети васкрсење руског народа, руске државе, руске националне идеје и Руске Цркве. Спасио вас Христос!