Срби поставили темеље светској медицини

Средњовековни приказ трепанације

Досадашња сазнања кажу да су то Срби радили много пре Немаца, савременије, стручније и – успешније.

Доказано је да је у манастиру Светог Николе Дабарског, који се налази у Прибојској Бањи, такође постојало лечилиште. Донедавно се мислило да је чувени Турски путописац Евлија Челебија, који је боравио у манастиру и селу Мажићи 1620. године, претеривао у опису онога што је видео и затекао, али археолошки налази то све потврђују.

- Овај старински манастир лежи на високом брегу који окружује река Лим. У њему има свише од пет стотина калуђера, а околни становници су Срби и Бугари. Ушао сам у овај манастир да бих га могао пажљиво разгледати и разгледао сам га. У њему има једна ћелија у коју сам такође желео да уђем, али ми сиромаху један млађи духовник не даде да уђем – написао је Евлија Челебија.

Више него јасно зашто калуђери нису дозволили Турском путописцу да уђе у једну посебну ћелију.

- То је у ствари улаз у манастирску болницу, која је брижљиво чувана од радозналаца. А Евлија Челебија био је и турски шпијун, који је давао обиље података својој царевини која је у то време владала овим просторима – објашњава Саво Дерикоњић, археолог и директор Завичајног музеја у Прибоју: - Оно што смо открили заиста је епохално. Уз медицинске инструменте, претече данашњих хируршких инструмената, које се много ни данас не разликују, принашли смо остатке покојника истражујући до сада 165 гробова средњовековне некрополе и јасно утврдили да су код њесетина њих вршени у XII и XIII веку, али и касније, све до 18. Века и паљевине манастира, врло сложени хируршки захвати. Неки су лечени, а некима су видане ране након тешких битака и рањавања. Имамо доказе да су многи од њих живели након операција још годинама. Према нашим проценама, око манастирског комплекса је најмање две хиљаде скелета, а реч је углавном о онима који су ту лечени и оперисани.

Илустрација лекарског прегледа

Само на простору једне сонде регистровано је више од сто скелета различите старости и пола. На скелету, посебно лобањама покојника видљиве су операције, код једног је пронађено ливено бронзано дугме које највероватније припада XII веку, као и два дубровачка денара из средине XIII века.

- Пронашли смо инструмент за извлачење метака са сврдлом, који потиче око 1520. Године, овај инструмент из манастира Светог Георгија је седам милиметара дужи од сачуваног аналног примерка који се налази у Германском националном музеју у Нирнбергу. Затим, мали хируршки шестар из XV века коришћен у операцијама, па хируршки нож такође из XV века, виљушка за ампутацију из XVI века. Оно што је за нас било заиста зачуђујући и епохалан проналазак су наочаре“ ленонке“, какве је носио чувени Џон Ленон. Ове наочаре, као функционално помагало у операцијама, потичу из XV века, са оквирима од профилисаног бакра и малим елипсоидним алкама за прихватање – набраја Дерикоњић.