Драматично стање права српског народа у земљама окружења

Срби у региону, којих има око 2.2 милиона, изложени су сталним притисцима и умањењу права што води исељавању, асимилацији и постепеном али све извеснијем смањењу њиховог броја!

Права српског народа у региону или стагнирају или су мања у односу на протеклу годину, закључује се у Извештају о политичким правима српског народа у регину који је, четври пут заредом објавио Напредни клуб, једина организација која се бави истраживањем положаја и права Срба.

Најрђавије стање је у Хрватској и Црној Гори, док једини изузетак у позивином смислу представља Румунија.

У Хрватској, која ће од 2013. постати пуноправни члане ЕУ, Србима се оспорава право на повратак, употребу језика, ћириличног писма, повраћај имовине, као и остваривање права на зараде и пензије. Питање несталих такође није решено.
Премда одредбе Градског Статута то гарантују, као и Уставни закон о правима националних мањина, српски одборници у Вуковару не могу да се обрате колегама у општини у поднесцима који су писани ћирилицом. Слично је и у српским местима у Лици и другим крајевима.
Иако им Хрватска дугује око 900 милиона евра на рачун неисплаћених пензија, у последње време се од Срба тражи да плате од 25 до 50.000 евра за обнову кућа јер у њима не живе. Како је истакнуто на конференцији Напредног клуба накојој је представљен Извештај, премда јесте тачно да добар број Срба не живи у обновљеним кућама, проблем јесте у томе што за живот није довољно само да имате кућу већ је потребно да имате и пратећу инфраструктуру као и могућност да се запослите или развијете посао. Будући да се у преостале српске средине мало улаже, Срби се не враћају, те тражење новца од њих само представља наставак перфидног притиска, наводе у Напредном клубу.
Како је истакнуто на конференцији, у Хрватској је на сцени и историјски ревизионизам, а у тамошњој јавности се износе и такве тврдње према којима су Срби заправо сами отишли из Хрватске, те да је Фрањо Туђман заправо чувао Србе?!
Како су Хрвати чували Србе показује податак да је 350.000 протерано у операцији „Олуја“, а, како се наводи у Извештају, од 132.000 регистрованих повратника, више од 60.000 је поново отишло у Србију.

Стање није ништа боље ни у Црној Гори. Иако чине трећину становништва Срби не уживају ни статус мањинског ни конститутивног народа! У Извештају Напредног клуба се наводи да црногорске власти настављају са србофобном кампањом. Поред неравноправне заступљености у државним институцијама која је годинама проблем (заступљени су око 5 одсто а чине трећину становништва!), Срби не могу да уче на српском језику (наметнут им је црногорски), а забрањено је и да се истичу национални симболи.

У извештају за Босну и Херцеговину истиче се да се наставља са притисцима, како од стране муслимана тако и од западних сила, на централизацију ове земље и смањење надлежности Републике Српске. Напредни клубп одећа да је Република Српска до данас изгубила преко 60 надлежности задобијених Дејтонским мировним споразумом.
У Федерацији БиХ Срби се нису вратили у своје домове, па тако у централнобосанским и херцеговачким градовима, од 250.000 Срба који су тамо живели пре рада, данас једва да ту живи сваки десети Србин.
Федерација БиХ дугује Републици Српској око 500 милиона евра, а у протеклих 17 година она је издвојила једва 5000 конвертибилних марака за повратак 150.000 Срба који су прогнани из Сарајева.
Иако су према одлуци Уставног суда БиХ тмаошњи органи дужни да запошљавају најмање 30 одсто Срба, према подацима Регистра државних службеника који води Агенција за државну службу Федерације БиХ, од 2024 запослених у институцијама на нивоу овог ентитета, свега су 83, односно око 4,5% Срби, наводи Напредни клуб.
Закључак је да положај Срба у Федерацији БиХ иде од лошег ка горем, да су дискриминисани, лишени највећег дела колективних и националних права, те да су под сталним притиском.

Нису оспорена само мањинска и грађанска права Срба, већ и верска. У Црној Гори и Македонији постоје јаки притисци на свештенство СПЦ као и насртаји на имовину. Угрожена је и имовина СПЦ у Босни и Херцеговини.

Иако су у Словенији Срби највећа национална групација после Словенаца, они немају статус националне мањине. Десетине хиљада Срба избрисаних почетком деведесетих са листе држављана Словеније, и даље нису остварили своје право на држављанство.

Док у осталим земљама имају призната формална права али се непоштују, у Албанији Срби чак немају ни могућност да се слободно изјасне на попису. Водећу улогу на политичкој сцени у Албанији имају снаге које негирају постојање мањина у тој држави.

Положај Срба у Мађарској погоршао се у односу на прошлу годину захваљујући свеукупном смањењу мањинских права којима су допринеле измене у мађарском законодавству. Претпоставља се да ће резултати пописа у Мађарској за мањине, који ће бити објављени септембра, показати се де број Срба (којих према попису из 2001. има 7.350) бити знатно мањи.
Иако је мађаски председник у сусрету са српским председником маја прошле године обећао да ће Срби коначно добити посланика у парламенту, од 2014, изборни закон, какав је усвојен, онемогућава Србима да имају пуноправног посланика.

Једина светла тачка када је реч о правима Срба представља Румунија. У тој земљи Срби су интегрисани у институције, а имају и једног посланика у парламенту који равноправно учествује у раду, наводи се у Извештају Напредног клуба.