СрБски или срПски

Naslov: СрБски или срПски Ned 17 Jun 2012 - 19:17

СРБи говоримо СРБски

ПАР РЕЧИ О СРБСТВУ И СИМВОЛУ

Свe чeшћe сe y штaмпи, кao и y рaзнoj литeрaтyри, срeћемo сa изрaзимa “срБски”, a дa рeткo кo пoкyшa дa oбjaсни тy пojaвy. Нa oвoм мeстy ћeмo пaжњy пoсвeтити yпрaвo oвoм питaњy, a зa примeр ћeмo yзeти гoрe пoмињaнe рeчи: срБски.

Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa: “Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”.

Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди: “…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.” Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa: “…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.” Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe” да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбaрнy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe: “Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.

Дaклe, кaкo и зaштo смo ми Срби прoмeнили имe сoпствeнoм jeзикy? Oпeт сe врaћaмo нa Вyкa Стeфaнoвићa Kaрaџићa и њeгoвy рeфoрмy. Oпштe je пoзнaтo дa je Вyк живeo и рaдиo y Бeчy. У тo врeмe je Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa (нeкoликo дeцeниja кaсниje сe кoнaчнo и рaспaлa) a зa прeвлaст нa Бaлкaнy бoрилa сy сe двa цaрствa, Ayстрoyгaрскa и Рyсиja. Бaлкaн je тaдa биo y гeoпoлитичкoм пoглeдy нajбитниja тaчкa y свeтy, jeр би oнa силa кoja кoнтрoлишe Бaлкaн, кoнтрoлисaлa и кoридoр Истoк-Зaпaд. To ривaлствo Рyсиje и Ayстрoyгaрскe, oкo кoнтрoлe Бaлкaнa, дoвeлo je и дo Првoг свeтскoг рaтa, y кoмe сy нeстaлa oбa цaрствa. Срби сy тaдa били нajбрojниjи и нajснaжниjи нaрoд нa Бaлкaнy, a кao Слoвeни, и тo Прaвoслaвни Слoвeни, били сy врлo блиски Рyсимa. Бeч je тy вeзy пoкyшaвao дa yблaжи штo je мoгyћe вишe, пa je из тoг рaзлoгa финaнсирao и Вyкoвy рeфoрмy, кoja je y тaдaшњoj Србиjи, Црнoj Гoри, кao и Вojвoдствy Србиjи дoчeкaнa “нa нoж”. Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe “срБски” мeњa y “срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe “Вyкoвe Рeфoрмe”«, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.

Овај примeрa гoвoрe o стрaнoм yтицajy и дa сe своди нa “oдрoђaвaњe” Србa oд Прaвoслaвних слoвeнских нaрoдa. Moждa je нajoчиглeдниjи дoкaз зa oвaквy тврдњy oфaнзивa нa ћирилицy, кoja сe нeмилoсрднo прoгoни из Србиje. Ниje стрaшнo штo Срби пишy српским jeзикoм, a нe србским, aкo знajy штa пишy тим jeзикoм и кaквe и чиje симбoлe (и y кaквe сврхe) кoристe. Aли стрaшнo je aкo тoгa нисy свeсни, пa им сe сyтрa дeси дa сe ћирилицa пoтпyнo yкинe, a вeзe сa нaшим кoрeнимa пoтпyнo зaтрy. У тoм слyчajy нeћe бити изнeнaђeњe дa зa пoлa вeкa, или вeк, нa Бaлкaнy живи мaлo плeмe Српa, yниjaтa, кojи пишy Гajeвoм лaтиницoм и свoje кoрeнe трaжe y Зaгрeбy, Бeчy и Вaтикaнy.

Немања С. Мрђеновић

ИСКОНИ БИ СЛОВО И СЛОВО БИ К БОГУ И БОГ БИ СЛОВО

Како су изговарали наши прапрeтци ова слова и како је то звучало ми то не знамо и не чујемо, али зато веома добро можемо да видимо и разумемо како су словили: ришући у камену и глини или клешући у стенама и шарајући по зидовима, дељући у дрвету, писајући у књигама од пергамента или штампајући на папиру. Као што се ми данас користимо умреженим рачунарима да бисмо пренели неку поруку, мисао или осећање, на електронски начин, тако су и они имали потребу, у своје време, да нам кажу све то на неки од њима распосоживих и приступачних начина. Говор се преноси са генерације на генерацију и чува тајну дуже него папир који лако изгори или стена која се распадне или дрво које сатруне. Живо предање и наше просвећење откривају нам тајне света и писма. Светци, светитељи они који виде целину то јест све то (све-то) су пример и главни оријентир у нашем раду је Свето Писмо. Као првога споменућемо Светога Николаја Жичког, новог Златоустог, 77. Србина светитеља као и многе друге просвећене и продуховљене Србе: П.П. Његоша, државнике и краљеве Милутина, Драгутина, Лазара, цара Душана са титулом на латинском Rex Rasie Stefan Imperator Romanie (Краљ Рашке Стефан Цар Византије) по све до Светога Саве (Растка Немањића) првог архиепископа Србског, и још даље до равноапостолних светоучитеља Кирила и Методиа. Па још дубље у прошлост све до античких срба Илира и Трачана ( Illyrer Thraker) то јест Рашана или Етрашана (Etrusker) - Пелазга који су оставили своје писане трагове. Поменимо и Лепенски вир, Винчу, Бањицу и остала археолошка налазишта која су повезана у винчанску културу, винчанским писмом, СРБИЦОМ.

Ако се деси да се само нешто заборави или погрешно протумачи било случајно или злонамерно онда генерације наслеђују и уграђену грешку, а као прву гршку навешћемо пример у следећем тексту из прошлог броја "Права на реч" са насловом СРБ или СРП.

[1] ЈАЗУ (Југославенска Академија Знаности и Умјетности) која данас 2004. г. не постоји под овим именом, основана је у Загребу 1866. г. уз новчани дар од 50.000 форинти бискупа Јосипа Штросмајера. Привремено укинута од усташких власти 12.07.1941. обновљена 1946-47. Поред низа издања из области историје и књижевности и др., већ од 1878. започиње Ђуро Даничић (срписта) рад на Рјечнику хрватског или српског језика, који је настављен у каснијим годинама комунистичке диктатуре и лажног братства (српова и кравата), а како се завршило видимо сада: размножио се на неке „нове“ језике. Ми србуљаши тврдимo да је увек био само Србски. А што су се хрвати одрекли свога и примили наш то је већ њихов проблем. Они сада покушавају да кваре помало не би ли изгледало мало другачије али словокрадице остају то шта јесу: кривотворци. ЈАЗУ је променила име 1991 г. у ХАЗУ (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Ако би смо сада тумачили Даничића значило би и да је Хрватска и Српска то јест Хрватска или Српска, значи Српска Академија Знаности и Умјетности! Ако они могу да замене југославенску за хрватску онда по том принципу и ми можемо с правом је звати хрватскосрпска или српскохрватска то јест српска.

СРБ или СРП

Српски језик је веома оштар језик јер се користи при жетви. Да би срп био оштар потребно га је исковати. Како и зашто је искован српски језик? Одговор ћете можда пронаћи у овом запису господина Србенде Теодулића.

Одакле то да Б пређе у П ? Како је Буки постало Покој?, када у стросрбском писму није било никакве забуне: Срби слове србски док се српом и српским језиком жање жито али и коров. Срп је једно старинско оруђе, земљорадничка алатка, која се скоро више и не користи, али пре око 200 година у време реформисања нашег писма, направљена је велика заврзлама и замешатељство испод које се потписао неуки Вук Караџић.

Доказ и Извор: Сабрана дела Вук Стеф. Караџић књига „СРПСКИ РЈЕЧНИК ” у издању ПРОСВЕТА-НОЛИТ. Наводимo цитатат из поговора који је написао Др. Павле Ивић стр.38 и 39: „Вуково знање како немачког, тако и латинског језика било је непотпуно (он је латински управо учио у Шишатовцу током свог боравка 1816). Вук и Копитар су се надали да ће око превода на немачки Вуку помоћи Мушицки. Али тај књижевник пун великих планова, који је у животу ипак тако мало урадио – није имао времена. Сав посао остао је Копитару. „Ја сам Вама казао ”, писао му је Вук августа 1816, „да ћете Ви имати посла око Србског Рјечника више него ја”.”.

Обратите пажњу да и сам Вук користи Б када када слови око Србског Рјечника. Тек под Копитаревим утицајем прелази на П. Зашто? Ко је? И шта је био Копитар?

Извор и одговор: Мала енциклопедија ПРОСВЕТА стр. 862.: „КОПИТАР Јернеј-Бартол (1780 – 1844) славист (Словенија); цензор за словенске и грчке књиге код бечке владе; један од оснивача славистике; учитељ, помагач и заштитник В. Караџића. Бавио се проучавањем свих, нарочито словенских језика. Написао (1808 – 09) прву научну граматику словеначког језика (Grammatik der slavischen Sprache in Krain, Karnthen und Steiermark); био је за народни језик у књижевности, иако сам није писао словеначки, и за један упрошћен правопис; те своје идеје пренео је на Вука; од њега је Вук научио каква треба да буде азбука за један језик. Подстакао је Вука да скупља народне умотворине и упутио га да напише српску граматику и речник. Први је издао Брижинске споменике (1836), и у вези с њима поставио тзв. Панонску теорију о пореклу старословенског језика. Био је аустрофил и одушевљени јозефинист.”

С. Теодулић одговара: име СРБ је исправно јер то значи:СловоРециБог, док је кривао сечиво СРП са значењем:СловоРециПокој.

Образложење

СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мељати. Ако се измени корен мења се и смисао.

Свети САВА први архиепископ СРБСКИ. Тако стоји написно у Дечанима! И тако треба да се пише данас, а и у будућности!!!

Образложење:

И у савременом правопису се објашњава да је (Р) слово помоћни самогласник (вокал) поред основних А;Е;И;О;У. Као у речима: крв, црква, срб, грб, итд. У речи србски треба изговарати вокално (Р) а не кратко као у речи кртица. Узмимо на пример дугачко (У) у речи лук (лук и стрела) и кратко (У) речи лук (лукац).

За дубље студије препоручујемо књигу у електронском издању:

ТАЈНЕ "ВУКОВЕ РЕФОРМЕ"
Милослав Самарџић

[You must be registered and logged in to see this link.]

Преузето са интернет странице [You must be registered and logged in to see this link.]

Naslov: СТУДИЈЕ Uto 30 Apr 2013 - 4:37

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ
(аутоматске)
Извор: ГРАМАТОЛОМИЈА - Мр Душанка Вујовић
припремио - Драгољуб Михаилович

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

ПРОМЕНА
Када се у једној речи нађу један поред другог два сугласника различита по звучности, онда се они изједначавају и то увек први према другом (звучност првог у групи условљена је звучношћу другог). Једначењем сугласник прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.
Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната јер су они неутрални по звучности.

ПРИМЕР

Citat :

Б у П - роб: ропство Г у К - бег : бекство
П у Б - топ : тобџија К у Г - бурек : бурегџија

СРБИЈА = СРБСКИ
ЗНАЧИ НЕМА ПРОМЕНЕ СЛОВА Б

Сугласници М, В, Р, Л, Н, 1, Њ, Ј су неутрални по звучности.
При њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере али се ипак ствара и нека препрека. Њих називамо ГЛАСНИЦИМА или СОНАНТИМА.

Naslov: Re: СрБски или срПски Sub 6 Sep 2014 - 2:56

Ако нећемо да следимо природним гласовним променама у српском језику онда бисмо морали да на архаични облик вратимо све речи које су имале такве сугласничке групе. Нпр у тексту сам нашао овај део: "Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa". Именица распадање има корен пар и префикс "раз", кад се сложеница створи постаје РАЗПАДАЊЕ, или још старији облик - Разпаданије. Пошто је нашем говорном апарату тешко да изговори гласове "з" и "п" један поред другог, глас З прелази у С. Има још брдо примера из текста, зашто пишете "чешће" а не "честије"?

Даље, слика из књиге "Граматоломија" лепо каже: Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната (р,л,м....), али у речи СРПСКИ сонант Р је испред сугласничке групе БС (ПС), зато и вршимо једначење. Заправо, не вршимо једначење (једнакјеније Smile

) зато што правило тако каже већ зато што једноставно реч србство није природна за наш језик.

Реч символ или симбол је Црква од Грка преузела доста касније, кад је њихово Б већ прешло у В. Други народи су ту реч узели у архаичном облику, као симбол, и то се одомаћило и у нашем језику. Опет не видим зашто бисмо ми сад народу преправљали писање и изговор речи "симбол" коју наш народ одавно зна као СИМБОЛ.

Naslov: САМО ЈОШ ... Ned 7 Sep 2014 - 7:19

Нико не оспорава да је реформом србског језика успостављена пракса Једначења сугласника по звучности, али противимо се таквом ограничавању смисла речи реформа. Појам реформе се стандардно користи за означавање извесних историјских догађања који обухватају процесе промена које можда јесу или нису добре. Реформа је промена (преиначење, принака, преображај, преустројство, измена), а промена је некад на боље, некад на лошије.

Такође Једначење сугласника по звучности има и доста прихваћених оДступања Rolling Eyes

попут на пример:

"Једначење се никад не примењује на сугласничке групе дс и дш",
затим "У некој мери ни сугласник ђ не једначи се испред с (као у примеру вођство), али овај сугласник се врло ретко налази у таквом положају" (па шта онда ),
У префиксима ад-, дис-, јурис-, транс- и пост- не долази до једначења: адхеренција, дисгресија, јурисдикција, трансгресија, постдипломац.
У новијим туђицама врло често не долази до једначења: драгстор, нокдаун, брејкденс, гангстер.
У страним властитим именима сугласници с, з, ш и ж по правилу се једначње, али ипак остају неизједначени када би њихово једначење повукло и једначење суседног сугласника:Потсдам, Питсбург (јер би једначење изазвало и претварање т у д, чиме би се добили неприхватљиви облици „Подздам“, „Пидзбург“).
Остале сугласнике у несловенским именима властитим не треба једначити: Вашингтон, Редфорд, Тбилиси. (коначно основни разлог - СЛОВЕНСКИ )

Нико овде није полемисао о самим речима, па тако да сте погрешили са примером "чешће" / "честије из разлога јер овде није у питању Једначење сугласника по звучности, нити фонетски или коренски правопис, и обе речи ( и "чешће" и "честије" ) се могу изговорити.

Али још нисте објаснили и неке од "домаћих" примера:

Драгачево - драгачевски - оДступање

Београд - београДски - оДступање

грб - грБски - оДступање

Лингвисти дају објашњење: "Код неких сугласничких правила, оДступања су постала правило" (ајдеее lol!

)

Па поред толиких оДступања зашто онда не: СРБија - срБски Exclamation

Пробајте да разлоге за ову недоумицу нађете у већ предложеном делу: ТАЈНЕ "ВУКОВЕ РЕФОРМЕ" од Милослава Самарџића.

Naslov: Re: СрБски или срПски Ned 7 Sep 2014 - 21:26

"Dragačevo - dragačevski" nije odstupanje. "V" je sonant, kao što ponosno istakoste u nekom od prethodnih postova, pa se na njega ne može primeniti pravilo o jednačenju po zvučnosti.
Drugi primer ste isto tako objasnili sami. U prisvojnom pridevu "beogradski", kao i u reči "odstupanje", postoji grupa "ds", koja je izuzetak od pravila, kao što ste lepo napisali. Reč "grbski" ja nikada nisam čuo ni pročitao upotrebljenu u rečenici.

Naslov: ;) Pon 8 Sep 2014 - 6:19

primorac,
У задњем одговору Ви сте значи само апострофирали:

"..."V" je sonant ... pa se na njega ne može primeniti pravilo o jednačenju po zvučnosti."
""beogradski", kao i u reči "odstupanje", postoji grupa "ds", koja je izuzetak od pravila..."
""grbski" ja nikada nisam čuo ni pročitao... " - узмимо пример: грбски знак, лого ...; Како би сте ви написали или рекли ? "Грбов" можда !?

ЗНАЧИ: "ne može primeniti", "izuzetak od pravila","nisam čuo ni pročitao" ...

Очигледно много тога "не може", "изузетак", "не знам" ... ЗАР НЕ ?

Није толики проблем што се и после свега у претходним порукама изнесеног држите једначења по звучности као "пијан плота", већ је много већи проблем писмо којим се служите приликом писања !

» Српски масони се уједињују и оснивају универзитет
» СРБСКИ ВИТЕЗОВИ
» СРБСКИ ВИТЕШКИ РЕДОВИ
» СРПСКА СЛОГА
» Србски покрет СЛОБОДНА СРБИЈА