Србски покрет Слободна Србија Вас позива на Велики народни протест - Остајемо у Србији !

- Рат на Косову и Метохији или Косовски сукоб означава два паралелна оружана сукоба око српске покрајине Косово и Метохија у другој половини деведесетих година двадесетог века. Први је био сукоб албанских сепаратистичких герилаца из редова Ослободилачке војске Косова са једне стране и југословенских снага безбедности са друге (1996–99), а други сукоб је бомбардовање војних и цивилних циљева на Косову и Метохији и широм СРЈ од стране НАТО пакта предвођеног Сједињеним Америчким Државама (24. март 1999 — 10. јун 1999).

- Интервенција НАТО пакта је извршена без дозволе Уједињених нација, а повод за интервенцију биле су оптужбе да југословенске и српске власти плански врше етничко чишћење косовских Албанаца и неприхватање споразума из Рамбујеа од стране југословенских власти. Рат је окончан доношењем Резолуције 1244 по којом је Југославија привремено предала суверенитет над Косовом и Метохијом Мисији Уједињених нација на Косову. Косовски Албанци су 17. фебруара 2008. једнострано прогласили независност Косова, што Србија не признаје.

- По многима, овај рат је наставак и део ратова, који су довели до распада бивше Југославије, за које се веровало да су окончани Дејтонским споразумом.

Тачке највећег загађења осиромашеним уранијумом

Београд – Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић- Батут“ показали су да је у последњих десетак година број оболелих од леукемија и лимфома повећан за 110 одсто, док је број умрлих од ових болести повећан за 180 одсто.

Председник Друштва Србије за борбу против рака професор Слободан Чикарић каже да га овај податак не чуди, јер је на Србију током НАТО бомбардовања бачено 15 тона осиромашеног уранијума, који је и најмањим количинама изузетно канцероген – изазива рак, али доводи и до генске мутације – рађање потомака са психофизичким деформацијама.

Осиромашени уранијум остаје вечно

Он је објаснио да ће осиромашени уранијум, који је бачен на окупиране територије и по рубовима Пчињског округа остати на овом терену вечно, јер је његово време распадања четири и по милијарде година.

Међутим, нису само становници Србије угрожени његовим дејством, јер ношена ветром прашина осиромашеног уранијума је стизала у многе европске земље.

Докле је све осиромашени уранијум могао да стигне у Европи и какве последице оставља на здравље људи занимало је и делегацију немачког Бундестага, која је ових дана посетила Друштво Србије за борбу против рака.

„Тај уранијум се прво претварао у прашину која је ношена ветром по целој Србији, али и по целом Балкану, чак је стизала и у Авијано, одакле авиони носили бомбе. Након тога честице прашине су се таложиле на земљу и тако доспевале у површинске воде, биљке и животиње и улазиле у ланац исхране“, објаснио је проф. Чикарић.

Он је додао да се болест не јавља одмах по дејству канцерогене материје, већ да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме износи у просеку седам и по година, док је за солидне туморе- карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева.. тај латентни период у просеку износи петнаест година.

Чикарић напомиње да је латентни период за леукемије и лимфоме прошао и да је највећи број оболелих забележен после осме године од бомбардовања.

„Пратили смо кретање малигних тумора од 2001. године до 2010. године и уочили да је појава малигних леукемија и лимфома повећана за 110 одсто, док је учесталост појаве свих тумора заједно и леукемија и солидних тумора повећана за 20 посто“, казао је Чикарић.

Очекује се експлозија солидних малигних тумора

Он је додао да следеће године очекује експлозију солидних малигних тумора, јер је то година њихове клиничке манифестације од дејства осиромашеног уранијума.

„Наша истраживања су показала да се од 2001. до 2008. године број новооболелих од рака повећавао за два посто, да би 2009. године у односу на 2008. био повећан за шест одсто, а 2010. у односу на 2008. десет посто. То нам је знак да идуће године можемо очекивати експлозију солидних малигних тумора, као што се десило 2006. године са леукемијама и лимфомима”, нагласио је Чикарић.

Преведено у бројеве 2001. године у Србије је откривено 30.744 новооболелих од рака, док је 2010. године откривено 37.412 новооболелих.

Умреће више од 20.000 људи

Геноцид (гр. генос, род, народ, и л. аццидере, убити), међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства (в. нирнбершка пресуда). Термин Геноцид усвојен је на и заседању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се дата територија „очисти“ од одређене групе људи (нагласак је на протеривању, мада је обично заступљено и физичко уништење), код геноцида је циљ физичко истребљење.