Саопштења Владе Републике Српске Крајине

I

1. Рад Владе се не може поистовећивати с радом избегличких друштава. Влада одржава државотворност Срба Крајишника, стечену у Мађарској – 1471, у Млетачкој Републици – 1647, у Аустрији – 1630. и у Југославији – 1918, 1943. и 1945. Ову српску државотворност, у двонационалној федералној Хрватској, укинули су, противуставно – прегласавањем, скупштински и владини представници хрватске заједница. ВЛАДА РС КРАЈИНЕ ЈЕ ЧИНИЛА СВЕ, ДА ДОБИЈЕ ПОМОЋ СРБИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – РАДИ ЗАХТЕВА ПРЕД УН И ЕУ О ОКОНЧАЊУ ХРВАТСКЕ ОКУПАЦИЈЕ РС КРАЈИНЕ И ОМОГУЋАВАЊЕ СРБИМА ДА ОДЛУЧУЈУ О СВОЈОЈ ДРЖАВНОСТИ НА ИСТОРИЈСКОЈ И ЕТНИЧКОЈ СРПСКОЈ ЗЕМЉИ. Државници ове три правне наследнице Југославије, с већинским српским тановништвом, нису ни одговориле.

2. Размере хрватског прогона Срба Крајишника се ничим не смеју скривати, а власт у Србији то чини, јер је све Крајишнике брисала из списка прогнаника - кад им је уручивала решења о пријему у држављанство Републике Србије. Статус прогнаника не престаје чином пријема у билочије джављанство: Србије, Црне Горе, БиХ, САД, Немачке, Аустрије, Шведске, Британије, итд. Статус прогнаника престаје кад се уклоне све последице хрватског злочина геноцида над Србима Крајишницима – у Другом светском рату и од 1990. до 1995.

3. Дипломатија Србије, захтевом код сваке државе, захтевом у УН, ЕУ и у Међународном црвеном крсту, дужна је прикупити податке о броју прогнаних Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, од 1990. до 1995, јер је Србија створила бившу Југославију, 1918. године – државу с већинским српским становништвом.

4. Влада РС Крајине је, својим радом од 2005. године, надокнађивала прогнаним Крајишницима много тога што им нису чинили државни и судски органи Републике Србије:

А) Заштиту приватне имовине и других права прогнаних Крајишника. Приватна својина је неповредива и Хрватска враћа Крајишницима целокупну имовину и надокнађује власницима нанету штету ако је реч о Крајишнику који је примио држављанство неке од држава Запада. На захтев америчке амбасаде у Загребу, Хрватска одмах враћа имовину Крајишнику – држављанину САД. Овакав однос према дипломатским захтевима других земаља је подстакао Владу РС Крајине, па је затражила руско држављанство за све прогнанике из РС Крајине и Хрватске, али то Влада Руске Федерације није прихватила. ВЛАДА РС КРАЈИНЕ ЈЕ МОЛИЛА ДРЖАВНИКЕ СРБИЈЕ, ДА ОД ХРВАТСКЕ ЗАТРАЖЕ ТРЕТМАН ПРЕМА ИМОВИНИ КРАЈИШНИКА С ДРЖАВЉАНСТВОМ СРБИЈЕ – КАКАВ ХРВАТСКА ПРИМЕЊУЈЕ ПРЕМА ИМОВИНИ КРАЈИШНИКА С ДРЖАВЉАНСТВОМ АМЕРИКЕ, АЛИ ВЛАДИ РС КРАЈИНЕ НИЈЕ ОДГОВОРИО НИ ПРЕДСЕДНИК, НИ ВЛАДА, НИ НАРОДНА СКУПШТИНА РПЕУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

Б) Према одредбама међународног права (а то је регулисано и законодавством сваке државе), обавезна је реконструкција документације, која је у рату: заплењена, уништена, оштећена, изгубљена: изводи из МК, сведочанства, дипломе, инвалидска и пензиона решења, медицинска документа, привредни уговори, документација из банака, итд, али то општински и судски органи у Србији не чине. Влада РС Крајине је, овером изјаве два сведока, изгубљену документацију прогнаницима реконструисала. Кад то надлежни у Србији нису признавали, Влада РСК је писала жалбе и тужбе за процесе – до Уставног суда Републике Србије.

В) Влада РС Крајине је, овером изјаве два сведока, прибављала прогнаним Крајишницима радни стаж из РС Крајине и Хрватске, а посебно дупли ратни стаж Крајишницима – који су служили, од 1990. дои 1995, у војскама Републике Српске Крајине, Републике Српске и ЈНА. Кад ПИО и војни органи Србије нису признавали Крајишницима ратни стаж у дуплом трајању, Влада им је писала жалбе и тужбе – у процесима до Уставног суда.

Г) Влада РСК је помагала (упућивањем на судски процес) оним Крајишницима којима нису признавали документа РС Крајине – ни Србија, ни Хрватска (сведочанства, дипломе, изводе из матичних књига, итд).

Д) Влади РС Крајине су се обраћале и породице прогнаника с Косова и Метохије, јер често ни њима нису помагали државни органи Србије, мада су на то обавезни – према међународном и националном праву. Тако је Влада РСК покретала одштетне захтеве од УН, кад су Срби на КиМ били у служби КФОР-а, а шиптарски терористи су их убили. Дипломатија Србије није тражила од Савета безбедности, у оваквим случајевима, одштетни захтев за породице убијених.


II

Влада РС Крајине је закључила, да се прогнаним Крајишницима у Србији мора помоћи на сасвим нов начин – с позивом на Бечку конвенцију о конзуларним пословима, међународно право и Устав Републике Срије. У односу на ове правне изворе, Република Србија је дужна да својим држављанима (путем дипломатије) заштити целокупну имовину и сва права у осталим чланицама УН и у међународним организацијама. Међутим, од 2005. године, дипломатија Србије то није чинила. У неколико случајева, Амбасада у Загребу је тражила од Владе Хрватске враћање одузете имовине крајишкој породици, али су хрватски државни органи одговарали тако, да су се позивали на неке одредбе свог законодавства (које је противсрпско) и дипломате Србије су само тај одговор враћале странкама, без даљег ангажовања на заштити имовине Срба Крајишника.

С обзиром на обавезу Србије да заштити имовину својих држављана, Влада је одлучила – да саветује Крајишнике (држављане Србије), да поведу судски поступак код општинских судова против Министарства за спољне послове Србије. Уколико дипломатија не може да заштити приватну имовину својих држављана (а приватна имовина је неповредива), онда је она дужна да оштећеном држављанину надокнади целокупну вредност те изгубљене имовине.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ

Буха Милорад, премијер