Дубровчанин, србин католик, Матија Бан, творац модерне србске гериле
Матија Бан (Петрово Село код Дубровника, 16. децембар 1818 — Београд, 1/14. март 1903) је био професор Лицеја, политичар и дипломата.
Школовао су у Дубровнику, где је завршио гимназију, филозофске и педагошке науке. Године 1834. ступио у фрањевачки ред, али је убрзо из њега иступио. Радио је прво као писар у једној адвокатској канцеларији, а потом у катастру у Дубровнику. Провео је неколико година на Истоку, на острву Халки у цариградској околини, Цариграду и Бруси, повремено подучавајући друге, учећи и сам, а повремено је живео на свом имању у Анадолији.
Године 1844. дошао је у Београд, где постаје васпитач кћери кнеза Александра Карађорђевића.
Био је шеф прес-бироа и водио је послове националне пропаганде. Био је члан Српске краљевске академије и у исто време један од најплоднијих србских писаца.
Матија Бан је оснивач једног политичког програма националног уједињења и ослобођења Јужних Словена. Држава би требала бити нека врста уније Хрватске и Србије, којој би се потом, по жељи, прикључила и велика Бугарска. Концепт федералне југословенске државе, према Бану Србија треба имати улогу коловође, и границе би јој биле историјске српске земље од река Врбас и Цетина до града Софија, уједињењем: Србија, Срем, Бачка, Банат, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Стара Србија, северна Албанија, Бока которска, Далмација и Босанска крајина. Хрватско-славонски остатак југословенских територија на запад би заједно и са словеначким областима и приморјем до Трста укључивао Велику Хрватску. Овај план је уручио Стевану Книћанину.
По његовом имању и кући један део Београда носи назив Баново Брдо.
Бан је 1848. сковао реч четник по узору на пољски језик да би означио герилца у Грбаљској буни.
Написао први србски службени приручник за герилско ратовање: „Правила о четничкој војни”
...
Матија Бан
ТВОРАЦ ЧЕТНИШТВАРеч „четник” је пољског порекла и означава герилског ратника. Традиција четовања је преношена са колена на колено у српском народу, преузимајући елементе како хајдучије тако и ускочког начина ратовања.
Именицу „четник” је сковао дубровачки Србин, Матија Бан, за потребе бораца Грбаљског устанка.
Грбаљски устанак је вођен 1848. у залеђу Боке, и трајао је свега неколико месеци. Био је усмерен против аустријске круне, и водио се типично герилски.
Своје интересе у овом устанку су виделе и кнежевина Србија и Његошева Црна Гора, па је тако Матија Бан превео са пољског постојеће књиге о герилском ратовању, а и самостално је, у складу са традицијом нешто унео. Тако је настала књижица „Правила о четничкој војни” 1848. године.
То је први српски уџбеник гериле, у коме се налазе бројне информације које ће, касније, свакако наћи своју примену. Тако се у књизи наводи да четник треба да је „трезвен, отресит и смео”, да четник треба да носи народно одело са капом и обележјем на њој, користи пушку, пиштољ, нож, те каква дисциплина треба да влада у чети. Утицај хајдуковања овде је очигледан, јер срећемо сличне кодексе понашања и облачења, као и начине нападања.
Тако четништво,тј. четовање постаје синоним за сваку герилску акцију усмерену на ослобађање српског живља од Херцеговине, па до Македоније.
Убиство Смаил-аге Ченгића (1840.), које је опевао Иван Мажуранић, многи историографи сматрају четничком акцијом, због начина на који је извршено (изненадни напад).
КО ЈЕ МАТИЈА БАН !?О детињству Бана и о његовој породици подаци су врло штури. Сигурно је како живот дечака са села није био лаган у Дубровнику, који је тада био у тешкој депресији. Многи су још памтили дане нетом укинуте Републике, иако је и она већ цео 18. век била у темељитом расулу. Аустријска Царевина мало или нимало није марила за своје Приморје, аустријски Хабсурговци нису разумевали значај мора за државу.
Отац Матијин био је бријач у Дубровнику, а имао је и више браће и сестара, од којих је посебно био добар с млађим братом Ђуром, који је постао официр у србској војсци. Отац и мајка предвидели су за Матију свештеничку каријеру, на препоруку једног дубровачког фрањевца, па он полаже и прве завете 1836.
Бијаше он бунтовне природе, већ од 16.године је стихотворац с амбицијом да постане велики песник или барем 'неко или нешто', па макар и херостратским начином.
Напокон се у 21.години сломио. Напушта Дубровник и одлази на чаробни и мистериозни исток, у Турску, конкретније у Истамбул. За тако далеки пут требало је и новаца и потпоре.
Ко се при томе заузео за једног сврзимантију није јасно. Свакако, постаје он учитељ на приватним турским школама у главном граду. Наједном обиље новца, купује имање крај Брусе у Малој Азији, а ускоро похађа турску војну академију, боље речено њен француски лицеј, на сликовитом острву Халки (турс.Хеyбели Ада) у Мраморном мору.
И данас на том острву постоји Кадетска поморска школа турске морнарице.
Француску војну школу у Турској могла је похађати само особа од највећег поверења турске и француске владе.
Како је то Бану успело? Чини се како је он већ тада био добро плаћени агент велике шпијунске мреже, коју је на Балкану уз помоћ Француске и Енглеске разапео пољски племић гроф Адам Јерзy Цзарторyски с циљем потискивања, а онда и уништења Аустрије и Русије.
Иза свега је као и увек стајало слободно зидарство, које се сукобљавало на националној основи.
| У Европи је слободно зидарство припремало низ револуција које ће 1848. покушати збацити старе монархије и поништити договор о Светој Алијанси усмерен против либерализма и атеизма. Србија је по замисли Цзарторyскога морала одиграти посебну улогу, улогу ујединитељице балканских народа у једну снажну антитурску, антиаустријску и антируску коалицију, наравно под патронатом Француске, а изнад свега Велике Британије. |
Ускоро је Цзарторyски скренуо поглед на два народа, Србе и Хрвате. При томе су му Срби били значајнији јер су већ били национално освешћени.
На власти је у Кнежевини Србији био кнез Александар I Карађорђевић, син Карађорђа. Он је нетом уз помоћ Француза збацио кнеза Милоша Обреновића убицу свога оца.
Матија Бан, католик, долази у Београд, приступа у "Тајно демократско панславистичко друштво", које је у Београду утемељо Франтишек Зацх, агент Цзарторyског.
У том друштву Бан упознаје Илију Гарашанина, Министра унутрашњих дела, шефа србске тајне службе, те службеног аутора "Начертанија" (Нацрта) , који ће бити тајни до 1903.
Људевит Гај је такође био повереник Цзарторyског, а к томе је радио и за руску, аустријску и британску тајну службу.
Већина интелектуалаца није о томе имала појма. Они су се заносили сањајући некакву Илирију, док се око њих збивала индустријска револуција и рушио се древни аристократски поредак, као и традиционалне вредности.
Да би успешно обављао своју улогу међународног агента, морао је Бан мимикрирати своју политичку делатност. До краја живота остао је скрибоман, који је написао чак 40 хиљада стихова.
Његову књижевну продукцију објавила је Матица Српска у осам свезака.
Његови су стихови и бројне историјске драме, у којима уздиже Србију, али је ту и дубровачка историја, као и неке теме из хрватске повијести у служби Југословенства.
Изјашњавао се Србином. Иако је постао васпитач Александрових кћери, професором на београдском лицеју, од 1861. до 1880. шеф "прес-бироа" србске владе, радио је и на пословима тајних операција као србски агент. Нарочиту улогу имао је 1848.
Он је био веза србског патријарха Рајачића и Људевита Гаја покушавајући придобити бана Јелачића да у Србији инсталира поновно Милоша Обреновића и да се посредно бори за Велику Србију. У Војној крајини (Српска крајина) држао је србске говоре, у Задру штампа прокламацију позивајући Србе и Хрвате да се приклоне Србији у борби против Аустроугарске.
| У Дубровнику утемељује организацију дубровачких Срба од староседелаца Срба-католика, Срба-Православаца и Срба муслиманске вероисповести. |
Друга велика шпијунска мисија довела га је 1860-61. поновно у Загреб. Али, Јелачић је већ био мртав, а Људевит Гај политички мртав.Србију је занимала појава парламентарног живота у Хрватској, а пре свега положај крајишких Срба.С друге стране имала је Србија врло добре везе с новом политичком звездом међу хрватима, бискупом Строссмаyером, тада на челу најјаче политичке странке у Хрватској.Свакако је мисија била успешна јер је Бан постао и чланом бискупове Југословенске Академије знаности и уметности.Бан је умро у Београду 1903. године, управо у тренутку када су се на власт крвавим пучем опет вратили Карађорђевићи.Већ је тада заборављен. Живео је додуше у врло лепој вили коју му је за заслуге изградила србска влада.Пише један србски писац:"Из Београда, идући друмом уз реку Саву, пошто се пређе Топчидерска река и још мало се пређе равницом уз Саву, удара се у брег, који се као гребен пустио баш на Саву. Уз дно тог брега, половином деветнаестог века, била је механа коју је држао неки Стојко Чукар из Београда, а по Чукаревој механи цео тај део београдског атара добиће назив Чукарица.А на врх брега, на Голом брду у Кошутњаку, прву кућу подићи ће 1862. године Матија Бан, писац, академик и дипломата младе српске државе, по коме ће се брдо и назвати — Баново брдо".Судбина је ипак хтела да су прве салве топова Аустро-Угарске Монархије које су пале по Београду 1914. уништиле Банову вилу на Банову брду.
Portal 
Prijem 
Galerija 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
Pon 13 Apr 2015 - 21:03 od 
Kalendar
