● ПРОСВИЈЕТА

Ово електронско издање Земљописа Књажевине Црне Горе је приређено на основу трећег издања, објављеног на Цетињу 1899. године, штампаног у Државној штампарији Црне Горе.

Омашком приређивач није добио копије три странице (13, 22, 25) издања из 1899, па су као привремено рјешење искоришћени дјелови текста из издања исте књиге објављене на Цетињу 1895. Изводи из издања 1895. означени су знаковима [*] за почетак и [**] за крај извода. Чим копије три поменуте странице пристигну ово електронско издање биће потпуно идентично штампаном из 1899. године.

Најдубљу захвалност дугујем господини Борису Алексићу и Александру Раковићу, и сајту Српска земља Црна Гора, који су омогућили да се ово издање нађе на сајту Србски покрет Слободна Србија.

____________________________________________________

ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ


Наша домовина Књажевина Црна Гора

Људи живе у кућама. Гдје се више кућа налази у близини, зове се село или варош. Од више села постаје племе. Неколико племена састављају нахију, а више нахија државу.

Ми живимо у држави која се зове Књажевина Црна Гора и то је наша домовина, којом влада Књаз. Њу састављају десет нахија.

Около свакога села или вароши налази се: или брдо, или ријека, или равница, а тако исто и у племену и у нахији; а све што се налази у њима, то се налази и у држави, јер се држава на њих саставља.

Свако село, племе и нахија има своју границу. Па тако и наша домовина Књажевина Црна Гора има границе свога земљишта.

Сви људи, који живе у нашој домовини, јесу Срби, већином православне вјере, а има их мало римокатоличке и мухамеданске.

Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину - Црну Гору и свога Књаза, који се очински стара о њој и о нама; па зато треба да је сваки научи и позна, и да је сваки од непријатеља чува, више него свој живот.


Катунска нахија

Границе. Ова нахија налази се на западној страни Црне Горе и заузима доста велики простор, и граничи: са сјевера Никшићском нахијом, са истока Брдском, Љешанском и Ријечком; са југа Љешанском и Ријечком нахијом и Боком Которском, а са запада Боком Которском и Херцеговином.

Племена. У овој су нахији једанаест племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце, Озринићи, Рудине, Грахово, Пјешивци, Загарач и Комани.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Ловћен, који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови Штировник, који је висок 1723 метра, и Језерски Врх, који је добио име од малога језера, који се под њим налази. На Језерском Врху је црквица, у којој је гроб највећега србскога пјесника владике Рада - Господара Црне Горе, Ставор, Пусти Лисац, Чевски Лисац и Гарач.

Равнице. У овој су нахији три омања поља: Цетињско, Његушко и Граховско.

Воде. Ова нахија има двије мале ријеке: Заслапску и Граховску.

Путови. У овој нахији има колски пут, који је спаја са Боком Которском и Ријечком нахијом, а иде преко Његуша и Цетиња. Има још два коњаничка пута: један, што спаја Катунску нахију са Никшићском, а други од Цетиња до Грахова, преко Ћеклића и Цуца.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престоница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: Манастир под Орловим Кршем, који је сазидао владика Данило Петровић, и у којем се налази свето тијело владике Петра I, гробови: Књаза Данила I и његова брата великога војводе Мирка, оца књаза Николе I; црква Свете Госпође, задужбина Књаза Николе I, подигнута на развалинама манастира Ивана Црнојевића; Влашка старинска црква; Зетски Дом, који је подигнут добровољнијем прилозима у славу и спомен ослобођења Зете, а за просвјетне цијељи; Болница, задужбина Књаза Данила I; Војени Стан, Обзовица водовод, задужбина велике руске књагиње Милице, рођене Петровић Његош. На Цетињу се налази: Књажев двор, Нашљедников дворац, државни савјет, министарства, митрополија, велики суд, варошка управа, главна управа пошта и телеграфа, државна штампарија, општина, основна мушка и женска школа, полугимназија, богословско-учитељска школа и виша женска школа. Цетиње је два пут спаљивано од Турака, али су га опет прибјегли Срби нанова подизали.

На Цетињу се налазе и посланства странијех држава.

У овој се нахији још налази мала варошица Хумац у граховскоме племену, са основном школом и телеграфом.

Још су знаменита мјеста: Његуши, одакле је поријеклом владајућа породица Петровић Његош; основатељ њен је владика Данило, по наредби којега је извршен догађај по цијелој држави 1702. године на Бадњи дан ноћу, и тијем очувана српска државна самосталност. Његуши имају основну школу и телеграф; Трњине, село у цуцкоме племену, у коме су Срби страшно побили Турке из два пута 1706. и 1716. године. У другоме боју заробљено је седамдесет и пет ага и бегова; Бајице, село у врху Цетињскога поља са лијепом црквом и основном школом. Ово је мјесто познато из догађаја 1702. године: Чево, које се налази у Озринићком племену, знатно је због тога, што је ту владика Василије, господар Црне Горе, трећи из данашње владајуће породице Петровић Његош, потукао Турке 1756. године са малом војском, и што је родно мјесто наше владарке књагиње Милене. На Кчеву постоји окружни суд и осн. школа. Граховац, који се налази више Граховскога поља, знатан је, што су ту Црногорци под управом великог војводе Мирка одржали сјајну побједу над Турцима 1856. године. Близу варошице Хумца налази се Челински поток, у коме је погинуо знатан број Црногораца и једанаест Петровића у боју 1836. год.

Поднебље. У овој је нахији поднебље зими студено, а љети умјерено топло. У њој добро успијевају од усјева: кукуруз, пшеница, раж, кртола, као и нека поврћа. Од шумскога дрвећа расте: дуб, јасен, бор, буква и друга. Од домаћих животиња особито се гаје: козе, овце, говеда, коњчад; а од дивљих по горама може се наћи: вукова, лисица, зечева и другијех.

Становништво. У овој се нахији народ, занима понајвише сточарством и земљорадњом и нешто трговином. У њој се производи добар сир, а особито је на гласу његушки. Како је земљиште у овој нахији врло кршевито а планинско, то је народу овдје тешко живљење, а занатима се не занима. Народ је здрав и врло снажан, а домаће уређење могло би бити много боље.


Ријечка нахија

Границе. Ријечка се нахија налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Љешанском нахијом, са истока Љешанском и Зетском и унеколико Скадарским Блатом, са југа Црмничком, са запада Катунском и нешто мало Боком Которском.

Племена. У овој нахији има четири племена: Цеклин са Цеклинском Жупом и Косијерима, Добрско Село са Добрском Жупом, Љуботињ и Грађани.

Планине. У овој нахији нема планина, а највећа су брда: Цеклинштак, Костадин, Бобија, Добрштак, Виран, Дебељак и Вртијељка, на којој је била битка 1690. године у доба, када су Црном Гором владали митрополити из разнијех племена.

Равнице. У овој нахији налази се Ријечка равница на сјеверној страни Скадарскога блата.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Црнојевића, која извире из Ободске пећине, а увире у Скадарско Блато, на којој се налази фабрика за оружје и ободски млинови. По истој плове и мали параброди Мала Морача и Каратуна. Овој нахији припада у неколико сјеверни дио Скадарског Блата.

Путови. Ову нахију спаја са Катунском колски пут од Цетиња до Ријеке, а са Зетском од Ријеке до Подгорице преко Љешанске нахије. Коњанички пут иде до Данилова Града. Водом се може пловити по ријеци Црнојевића и по Скадарском Блату до Вира, Скадра и Плавнице.

Знатна мјеста. Једина варош у овој нахији јест Ријека, која се налази под брдом Костадином с лијеве стране ријеке Црнојевића, а има око 500 становника. Љети је у њој велика врућина, а зими је доста топло. Овдје је Књаз подигао зимски дворац Љесковац. На Ријеци постоји окружни суд, управа вароши, општина, телеграф и пошта. У близини на супрот вароши Ријеке, на десној обали ријеке Црнојевића, уздиже се брдашце Обод, на коме је некадашњи владар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао био град 1482. г. Овдје је данас основна школа и црква. Град Обод још је с тога знатан, што је ту била прва српско-словенска књига штампана 1493. год. Царев лаз, који се налази између Љешанске и Ријечке нахије, гдје је владика Данило са малом војском побједио шездесет хиљада Турака, од којих је било око двадесет хиљада мртвијех на бојишту. Жабљак, знатан је што је био негда престоница Зете. Њега је сазидао Стеван Црнојевић. Данас је тврђава. Добрско село знатно је због тога, што је у њему манастир, у коме је владика Данило учио школу и постао владар Црне Горе. Овај је манастир из доба, кад су Црном Гором управљали владике из разнијех племена. У њему је још тада живио владика Сава Очинић. За Костадином, на Мрацељу и Метеризима биле су жестоке и крваве битке 1862. год. са Турцима. Острво Врањина, у Скадарскоме Блату, знатно је, што је на њему био из старога доба манастир, у којему је била митрополија зетска, док је још Зета била држава. На ново га је подигао Књаз Никола I. Острво Ком у Скадарском Блату, на њему је гроб Стевана Црнојевића, некадашњег владара Зете. Острво Лесандро у Скадарскоме Блату са тврђавом.

Око овијех острова у Скадарскоме језеру племе Цеклин много је крви пролило, због чега су и чувени као први јунаци на води. На Скадарском Блату чувени су риболови: Каруч, Плоча, Базагур, Рањ, Ђурово и Калуђерово Око. На Каручу је била битка 1862. год.

Поднебље. У овој је нахији поднебље угодно. У њој успијевају добро сви наши домаћи усјеви и сваковрсно воће: смоква, мурва, лоза, шипак и друга. Горе су обрасле: дубом, јасеном, рујевином, зановети и другијем дрвећем. Домаће животиње има мало, ушљед тога што немају гдје пасти, а од дивљачи има највише: зечева, лисица и куница.

Становништво. У овој се нахији народ занима, осим земљорадњом и сточарством, риболовом и трговином. Из исте нахије извози се на продају разна риба, а највише суха укљева и руј.

Народ је здрав, носи се и држи врло чисто, а и домаће уређење боље им је, него по другијем нахијама.


Црмничка нахија

Границе. Ова нахија налази се јужно од Ријечке, а граничи: са сјевера Ријечком нахијом, са истока Скадарскијем Блатом; са југа Приморском нахијом, а са запада Боком Которском.

Племена. У овој су нахији племена: Подгор, Брчеле, Сотонићи, Дупило, Глухи До, Бољевићи, Лимљани, Сеоца, Шестани и Крајина.

Планине. Највеће планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

Равнице. Средином ове нахије пружа се Црмничко поље.

Воде. Овој нахији, у колико је дотиче, припада Скадарско Блато; а кроз Црмничко поље теку ријеке: Црмница и Ораоштица, које се састају у близини варошице Вира и утичу у Скадарско Блато под именом ријека Вирштица.

Путови. Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана, од Вира до Бара, који се спаја с Приморском нахијом и Јадранскијем морем, и водени пут је спаја с Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

Знатна мјеста. Једина варошица у овој нахији јест Вир, који се налази на утоку ријеке Вирштице у Скадарско Блато. Има свој окружни суд, варошку управу, телеграф, пошту и тврђаву, коју је сазидао владика Раде. Свакога петка бива на њему жива трговина. У близини варошице налази се брдашце Бесац, на коме је, у догађају 1702. год., на Бадњи дан ноћу погинуло седамдесет Срба из Дупила. У овој нахији још су знатна мјеста: Крњице, гдје је наша војска у рату 1862. год. заробила шест стотина Турака; Каручи, гдје је Иван Црнојевић, некадашњи владар Црне Горе, петнаест хиљада Турака потукао; Бољевићи, у њима се родио владика Рувим, који је племе Куче обратио у православну вјеру; Брчели, гдје су понекад становали зетски владари Балшићи. У Брчелима је манастир, у ком је живио и умро "Лажни Цар Шћепан Мали". Бољевићи, Брчели, Сотонићи, Годиње и Крајина знатни су, што се тамо рађа добро грожђе, од кога се добива чувено црмничко вино. Чувени су риболови: Модра Ока, Јасен, Радуш и Лука Крњичка.

Поднебље. У овој нахији поднебље је благо и умјерено, успијева свако воће, а особито смоква, као и рано поврће. Земљиште је врло плодно. Сију се познати домаћи усјеви, а понајвише кукуруз и пшеница. Горе су обрасле: дубом, јасеном, цером и другијем дрвећем. Од дивљачи се налази: лисица, зечева, куница и другијех. Од домаћих животиња гаје се: овце, козе, говеда, коњчад и свиње.

Становништво. Највише се народ у овој нахији занима земљорадњом и сточарством; трговином вина и риболовом. Народ је побожан, радан, доброга здравља, а чисто се носи.


Приморска нахија

Граница. Ова нахија заузима најјужнији дио Црне Горе и граничи: са сјевера Црмничком нахијом, са истока Скадарским Блатом; са југа ријеком Бојаном, која је раздваја од Албаније, а са запада Јадранскијем морем.

Племена. Ова се нахија не дијели на племена, као остале нахије, већ на два округа: Улцињски округ од ријеке Бојане до планине Можуре и Барски округ, од Можуре до Сутормана.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Румија, која је висока 1594 метра, Лисин,[*] Суторман и Можура; а брда су Бривска гора и Бијела гора.

Равнице. У овој нахији највеће су равнице: Улцињско поље, које се налази уз ријеку Бојану; Барско и Мркојевићско.

Воде. Ову нахију обухвата са западне стране Јадранско море а са источне Скадарско језеро. Ријеке су јој: Бојана, која извире из Скадарскога језера, а увире у Јадранско море; Међуреч, извире испод Лисина, протиче кроз језеро Шас и увире у ријеку Бојану; Бунар извире испод Румије а тече испод Бара и Жељезница извире испод Сутормана а обије утичу у Јадранско море. Језера су Зогај и Шас. Како је Улцињско поље подводно, то је од Улцињскога блата до мора начињен канал којим вода отиче, те се поље унеколико исушује.

Пристаништа. Ова нахија има на мору четири пристаништа: Бар, Улцињ, Валдинос и Свети Никола.

Путеви. Ову нахију веже са Црмничком колски пут од Бара до Вира, а водом се преко мора може пловити од Бара до Улциња. Јадранско море спаја Црну Гору са осталим свијетом.

Знатна мјеста. Највећа варош у овој нахији јест Улцињ у Улцињском округу, налази се на обали Јадранскога мора и има око пет хиљада становника. У њему су становали најстарији српски владари жупани, а послије њих Немањићи и Балшићи. У Улцињу се налази Књажев дворац Ратислава, двије православне цркве, једна је задужбина књаза Николе I, подигнута за спомен погинулим Србима у рату 1876. године; једна римокатоличка, девет џамија; овдје је управа цијеле нахије, окружни суд, варошки суд, општина, поморска управа, основна школа, мејтеп вјерска мухамеданска школа, пошта и телеграф и најзгодније на обали Јадранскога мора купатило.

Друга је варош у овој нахији Бар, који се налази у барскоме округу, близу мора на ријеци Бунару испод планине Румије са тврђавом. Има око четири хиљаде становника. На самој морској обали налази се књажев дворац Тополица и то близу ријеке Жељезнице. У Бару има неколико православнијех цркава, џамија и римокатолички манастир са надбискупом, основна школа мушка и женска, мејтеп, окружни суд, варошка управа, општина, поморска управа, пошта и телеграф. Недалеко од Бара, у селу Зупцима налази се мушка основна школа. У овој нахији знатна су још мјеста: Волујица близу Бара, са које је наша војска, предвођена Књазом Николом I, одбила турско ратно бродовље са Јадранскога мора приликом освојења Бара 1877. године. Салч има своју основну школу, налази се близу Улциња, знатан је, што је у њему љетовао понекад велики и славни србски владар цар Душан, Мркојевићи, у којима су Срби мухамеданске вјере сачували од старог доба крст кога, заједно са православном и римокатоличком браћом Србима, носе сваке године на Румију о Тројичину дану. Овдје постоји и основна школа.[**]

Поднебље. У овој је нахији поднебље сасвим благо и топло, снијега мало кад пада, само што понекад дувају са запада јаки вјетрови с мора. Гаје се све домаће животиње. У планинама од дивљачи има: вукова, зечева, куница и другијех, а од пернате животиње: грлица, дивљијех кокошака, патака и препелица. Горе су обрасле разним шумским дрвећем, а од усјева се већином сију: пшеница и кукуруз, а сади се кртола и разно поврће. Воћа се сваковрсног може наћи а највише има маслина, од којих се добија много уља; а то и јест главни предмет ове нахије у трговини.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљораднјом, трговином, сточарством, риболовом, морепловством, а у неколико и занатима. Становништву би било сасвим олакшано живљење, пошто имају све добре погодбе поднебља и земљишта, да се тиме умије користити како треба, и више труда да полажу. Становници ове нахије по народности су Срби од три вјере: неки су православне, неки римокатоличке, а неки мухамеданске.


Љешанска нахија

Границе. Љешанска нахија се налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Катунском нахијом, са истока ријеком Ситницом, која је раздваја од Зетске нахије; са југа Ријечком, а са запада Катунском и Ријечком.

Племена. У овој су нахији три племена Градац, Штитари и Дражевина.

Планине. У овој нахији нема планина а највећа су брда: Веља Гора, која има на врху стародревну црквицу посвећену светоме Илији и Бусовник, више Круса.

Равнице. Ова нахија заузима од равница Бери и Зеленику.

Воде. Овој нахији припада пола Горњега језера, а са источне је стране додирује ријека Ситница.

Путови. Кроз ову нахију иде колски пут за Ријеку и Подгорицу преко Кокота и коњанички за Ријеку и Данилов-град преко Граца.

Знатна мјеста. Знатна су мјеста у овој нахији: Крусе, гдје је Петар I разбио силну турску војску, и гдје је погинуо скадарски везир Махмут паша Бушатлија 1796 г.; Корнет, родно мјесто владике Мардарија, гдје се налазе развалине старога манастира, у коме је Мардарије живио. Близу колскога пута налази се велика кућа за прах, која се зове Миркова барутана; Фармаци знатни су, јер се у њима налазе развалине старога Тиран-града, којега је зидао Стеван Црнојевић; ...; Шиптари, у близини којих се налазе развалине града Сокола, који су Црнојевићи градили.

Поднебље. У овој нахији поднебље је умјерено. У њој рађа разно вође: лоза, смоква, шљива, мурва, шипак, дуња, јабука, трешња и друго, а и разни усјеви и поврћа. У њој успијева чувени љешански дуван. Горе су обрасле разнијем шумскијем дрвећем као: дубом, јасеном, цером, рујом, зановети и др. Гајо се уопште сва домаћа животиња, а особито свиње; а од дивљачи има: вукова, зечева, куница и лисица.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљорадњом и сточарством, а нешто и трговином домаће стоке, вина, дувана и руја. Становници су ове нахије имућни и вриједни људи у раду, али им куће нијесу уређене, нити се држе чисто, како би могли.


Зетска нахија

Границе. Зетска нахија се налази на сјеверу од Скадарскога језера и граничи: са сјевера Брдском, Морачком и Васојевићском нахијом; са истока Васојевићском и Албанијом; са југа опет Албанијом и Скадарскијем језером, а са запада Ријечком и Љешанском нахијом.

Племена. Ову нахију састављају племена: Зета, Затријебач, Кучи и Братоножићи.

Планине. У овој су нахији највеће планине: Ком, који је при врху го, а иначе је обрастао густом шумом; заузима велики простор, а висина му износи 2442 метра; Курлај, Жијово, Хум Ораховски, Црна Планина и Маглић.

Равнице. Кроз ову нахију пружа се велика Зетска равница.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Морача, која извире испод Јаворја, тече кроз Морачку и Зетску нахију, а увире у Скадарско језеро. Притоке су јој: са лијеве стране Цијевна, Ривница и Мала Ријека, а са десне Цијевна, Рибница и Мала Ријека, а са десне Ситница. Језера су: Горње, Риковац, Бокумирско и Скадарско.

Скадарско је језеро највеће у Црној Гори. Дужина му је од Врањине до Скадра 40 километара, а ширина на некијем мјестима 14; а дубина од 4 до 6 м, а све даље што се иде к западноме бријегу још је већа. Према годишњим временима мијења величину, а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.

На овоме језеру дувају вјетрови: даник или источњак са источне стране, а ноћник са сјеверне или сјеверозападне: мурлан са југозападне, а јужњак са јужне; сви су јаки, али је најјачи упор или смута, који удари изненада и чини велике вихорове, те је врло опасан за лађе и лађаре, кад их на води затече.

У језеру се налази разна риба: пастрва, јегуља, крап или шаран, клијен, скобаљ и укљева, којом се води трговина и изван земље. Риба се обично лови: притиском, ошћима, удицама, кошевима и грибом.

Осим лађа по овоме језеру још плове и помањи пароброди, а парабродске су станице: Ријека, Вир, Плавница и Скадар.

Ово језеро припада двјема државама - пола Црној Гори, а пола Турској. Црногорско Скадарско језеро припада трима нашим нахијама: Зетској, Ријечкој и Црмничкој.

У њему су острова: Вранина, Лесендро, Грможур, Ком, Одрињска гора, Плаћ, Морачник и Топал.

Путови. Кроз ову нахију пролази колски пут, који спаја Подгорицу с Ријеком, Спужом, Даниловијем Градом и Плавницом. Водом се може пловити по Скадарскоме језеру, које спаја ову нахију са Скадром, Виром и Ријеком Црнојевића. Још се може пловити по ријеци Зети и Морачи; а коњанички пут је везује с Васојевићском нахијом.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Подгорица, која се налази на утоку ријеке Рибнице у Морачу. Оно је највећа варош у Црној Гори. Има око 6000 становника. Новосаграђени дио Подгорице зове се Миркова Варош, у којој је начињен споменик великоме војводи Мирку Петровићу.

У Подгорици су двије православне цркве и једна римокатоличка, неколико џамија, основна мушка и женска школа, мејтеп, окружни и варошки суд, општина, пошта, телеграф и читаоница. Овдје је и сједиште мухамеданског Муфтије. Подгорица је по трговини прво мјесто у држави. Ослобођена је испод Турака 1879. године. Овдје се родио велики србски владар Немања.

Близу Подгорице налази се књажев дворац Крушевац, на десној обали ријеке Мораче. На Морачи је чувени Везиров мост. На утоку ријеке Зете у Морачу налазе се развалине старога града Дукље.

Још су знатна мјеста: Љешкопоље, гдје је била битка између Ђорђа и Станише браће Црнојевића; Српска, гдје су Турци ухватили владику Данила, кад је Зећанима освештавао цркву, 1702. године; Медун, град у племену Кучима, који је освојила наша војска 1876. године; Фундина близу Медуна, гдје је наша војска потукла турску 1876. године; Убли и Затријебач у Кучима, Голубовци у Зети, Пелев-бријег и Брскут у Братоножићима - имају основне школе; Дуга, стари манастир у Братоножићима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље различито; по планинама је хладније, а у равницама топлије - кад нема сјевернога вјетра. У њој се сије понајвише пшеница, кукуруз и јечам, а успијева и дуван и разно поврће и воће. У ријекама се налази чувена пастрва, а у планинама разна дивљач. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњчад, овце и козе. Горе су обрасле разнијем шумскијем дрвећем.

Становништво. У овој нахији становници су све Срби понајвише православне вјере, а има их нешто римокатоличке и мухамеданске. Занима се обично земљорадњом и сточарством, а поред тога, трговином дувана, вина и стоке; баве се и риболовом. Према другијем нахијама становници ове нахије највише љубе занате, који и један важан основ народног благостања.


Брдска нахија

Границе. Ова се нахија налази сјеверно од Зетске а у средини Црне Горе: граничи са сјевера Никшићском нахијом, са истока Морачком и Зетском; са југа Зетском и Катунском и са запада опет Катунском.

Племена. Ова се нахија дијели на два велика племена: Бјелопавлићи и Пипери.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Лебршник, Прекорница, Маганик, Каменик и Броћник, а брда су: Веље и Мало Брдо, гдје су биле многе битке са Турцима.

Равнице. Овом се нахијом пружа дугачка Бјелопавлићска равница као и омање Радовче и Копиље.

Воде. Кроз Бјелопавлићску равницу тече ријека Зета, која извире испод брда Планинице, а постаје у околини Никшића; с десне стране има притоку ријеку Сушицу. Зета утиче код развалина града Дукље у Морачу.

Путови. Кроз ову нахију начињен је колски пут, који је спаја са Зетском и Никшићском [*] нахијом; има и коњанички, којим се иде у манастир Острог и...

Знатна мјеста. Главно мјесто ове нахије јесте Данилов Град, који се налази на десној обали ријеке Зете, преко које је начињен велики Мирков мост. У вароши је основна школа, општинска управа, телеграф и пошта. Друга је мала варошица Спуж, у коме се налази главна оружница, основна. школа и црква.

Још су знатна мјеста у овој нахији: Острог, гдје се налазе два манастира: горњи и доњи. У горњем се налазе мошти светога Василија. Острог је свето мјесто, гдје се особито о Тројичину дану скупља много поклоника од све три вјероисповиједи српске. У Острогу се био затворио велики војвода Мирко Петровић са двјеста јунака 1852. године од навале турске, која је била одбијена. Од Острога до Спужа било је много бојева 1877. године, који се зову Девет крвавих дана. Ждребаник је манастир кога су сазидали Немањићи. Ћелија Пиперска исто манастир, кога је сазидао калуђер свети Стеван, гдје му се и сад мошти налазе. Мартинићи, гдје је под управом владике Петра I однијета велика побједа над Махмут-пашом Бушатлијом 1796. г.; Маљат у Мартинићима, гдје је био бој са Турцима 1876. г.; Рогами у Пиперима, гдје је наша војска побједила турску 1876. год.; ... На Орјој Луци налази се књажев дворац.

Поднебље. У овој нахији поднебље је по планинама хладно, а у равници је доста топло. Земља је добра за обрађивање и сијање свију усјева, поврћа и воћа. Понајвише се сије: кукуруз, пшеница и јечам. Од домаћих животиња држе се говеда, овце, козе, свиње и коњчад. По планинама, које су обрасле густом шумом има доста дивљачи, а у ријекама има доста риба.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а при томе и риболовом. Трговином и занатима бави се врло мало, јер још људи нијесу схватили њихову важност. Начин је им живљења неудесан и прост, али се усавршава и побољшава.


Васојевићка нахија

Границе. Ова нахија заузима источни дио земљишта Црне Горе, а граничи: са истока Старом Србијом, са сјевера Морачком нахијом и Старом Србијом; са југа Албанијом и Зетском нахијом и са запада Зетском и Морачком.

Племена. Сва Васојевићска нахија броји се као једно велико племе Васојевићи, којих се један дио ослободило испод Турака за вријеме владе књаза Данила I 1854. године; дијели се по земљишту на Лијеву Ријеку, Нахију и Полимље.

Планине. У овој нахији највеће су планине: Ком, који некијем дијелом припада и овој нахији као и Зетској, Сјекирица, Мокра Планина и Зелетим.

Равнице. У овој нахији нема равница, али јој земљиште није кршевито већ је обрасло густијем шумама и травом.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Тара и Лим, ...

Путови. Ову нахију веже с Подгорицом коњанички пут, којим се иде од Полимља преко Андријевице уз ријеку Тару; па преко Вјетрника.

Знатна мјеста. У овој су нахији знатна мјеста: Андријевица, варош на утоку ријеке Злорјечице у Лим; овдје је: окружни суд, варошка управа, црква, основна школа, телеграф и пошта. Бојишта су: Букова Пољана, гдје је била битка 1877. године. Полимље, овдје је била још знатнија битка 1862. и 1879. године; Превија и Бијели Поток знатни су због бојева у години 1877.

Поднебље. У овој је нахији негдје хладно а негдје топло. Земљиште је сасвијем плодно и већијем дијелом може се топити у вријеме суше. Сва поврћа и усјеви добро рађају. Од воћа има највише јабука и шљива. Од домаће животиње гаје се: говеда, коњи, добре овце и козе. У шумама има доста међеда и срна а има и друге дивљачи. Земљиште је обрасло добро разнијем шумскијем дрвећем.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а трговина и занати не напредују како би могли. Домаће уређење требало би да је много боље. [*]


Морачка нахија

Границе. Морачка нахија лежи сјеверозападно од Васојевићске и граничи: са сјевера Никшићском нахијом и Херцеговином, са истока Старом Србијом и Васојевићском нахијом; са југа Васојевићском, Зетском и Брдском, а са запада Брдском и Никшићском.

Племена. У овој су нахији племена: Доња Морача, Горња Морача, Ровци и Колашин, који чини засебни колашински округ.

Планине. Највеће планине у овој нахији су : Сињавина, најпространија планина у Црној Гори, која се протеже од Дурмитора до извора Таре. У њој су најбоља овчија пасишта и највећи јој је вис Јабланов врх од 2168 метара. Бјеласица, Сомина планина и Лола.

Равнице. У овој нахији је равница: Колашинска висораван. ...

Воде. Кроз ову нахију теку ове ријеке: Морача, која навире испод Јаворја планине; Тара, која навире испод Кома. ...

Путови. Ову нахију само коњанички путови спајају са другим. Најглавнији је од Колашина, који иде на Матушево, те је спаја с Андријевицом и Подгорицом.

Знатна мјеста. У овој нахији главно је мјесто Колашин, трговачка варош, која се налази на утоку ријеке Свињаче у Тару. Овдје се налази основна школа, црква, окружни суд, варошка управа, пошта и телеграф. [**]

У Доњој Морачи налази се манастир Морача, којега је сазидао Стеван Вукан Немања 1248. године. У њему се налази основна школа. Изнад манастира истиче извор, који са педесет метара висине пада у Морачу. Ово је најљепши водопад у Црној Гори. Око манастира било је много бојева с Турцима. Знатан је био бој 1877. године, у ком су Турци били страшно потучени. Горња Морача, знатна је, што је у њој била битка 1820. године с Турцима. Поља, у колашинском округу, гдје се налази црква и школа. Липово исто у колашинском округу, гдје је била битка 1872. године.

Поднебље. ...

Становништво. ...


Никшићка нахија

Границе. Ова нахија захвата сјеверни дио Црне Горе, а граничи: са сјевера Херцеговином; са истока Брдском и Морачком нахијом; са југа Брдском и Катунском, а са запада Херцеговином.

Племена. У овој су нахији племена: Никшићска жупа, Луково, Дробњаци, Ускоци, Језера, Шаранци, Пива, Бањани, Рудине, Голија и Трепча.

Планине. У овој су нахији највише планине: Дурмитор, највиша између свију црногорских планина, а заузима велики дио простора између Пиве и Таре. ...

Равнице. Најглавнија је равница у овој нахији Никшићко и Жупско поље. Висоравни су: Језеро, Горанско, Пивске Планине, Брезна, Црквице, Сињавина и Лукавица.

Воде. Кроз ову нахију тече ријека Пива, која постаје од: Тушине, Буковице и Комарнице; ...

Путови. Ова је нахија спојена - од Никшића - колскијем путем с Брдском нахијом; коњаничка пута има и три: један иде преко Грахова, други преко Лукова, Дробњака, Језера, покрај Пирлитора за Тару и трећи уз Дугу за Гацко.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији варош Никшић, који се зове и Оногошт. У њему је управа цијеле нахије, окружи суд, варошка управа, црква, основна мушка и женска школа, читаоница, пошта и телеграф. У Горњем никшићком пољу налази се пилара за израђивање дасака а у Доњем - Царев Мост на ријеци Зети посвећен рускоме цару Александру III. Никшић је ослобођен испод Турака 1877. године. У овој су нахији још двије мале варошице: Шавник покрај ријеке Шавника, и Жабљак у Језерима - имају основне школе, пошту и телеграф. Горанско, Црквице и Велимје - имају такођер основне школе, а Горанско и Велимје још и телеграф.

У овој су нахији шест манастира: Косијерево, манастир у коме се налазе мошти светога Арсенија; Пивски; Добриловина у Шаранцима, који су градили Немањићи; Бијела и Подмалинско у Дробњацима и Жупски манастир.

Дуга, велики кланац, у коме су се много пута тукли Срби са Турцима; у њој су биле јаке турске тврђаве. Вучи до у племену Бањанима, најзнатније бојиште у овој нахији, гдје су Турци били страшно потучени 1876.

Млетичак у Дробњацима, гдје је погинуо Смаил-ага Ченгић 1840. године. Борова Глава близу Млетичка, гдје је био жестоки бој с Турцима.

Поднебље. У овој нахији поднебље је врло хладно. ...

Становништво. ...


Кратки преглед Књажевине Црне Горе

Границе. Видјели смо, да свака нахија има своје границе, које је дијеле од других нахија; тако исто и наша домовина Црна Гора има своје границе, које је дијеле од другијех србских покрајина. Са сјевера граничи ријеком Таром, која је раздваја од Херцеговине; са истока Старом Србијом; са југа: Албанијом, Јадранскијем морем и Боком Которском и са запада Херцеговином, Боком Которском и Јадранскијем морем.

Дужина границе, свуда у наоколо цијеле државе, износи око 600 километара; а величина државе на 10000 квадратних километара.

Подјела. Црна Гора се дијели на 10 нахија, које се зову: Катунска, Ријечка, Црмничка, Приморска, Љешанска, Зетска, Брдска, Васојевићка, Морачка и Никшићка. Нахије се дијеле на племена, а племена на братства. Ова племенска подјела између свију Словена, још се задржава, само код нас Срба у Црној Гори.

Планине. ...

Равнице. ...

Воде. ...

Пристаништа. ...

Острва. ...

Путови. ...

Знатна мјеста. У Црној Гори главне су вароши: Цетиње, престоница Црне Горе; Ријека, Вир, Бар, Улцињ, Подгорица, Спуж, Данилов Град, Андријевица, Колашин и Никшић.

Поднебље. ...

Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре србским језиком, а има их око 300000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви србскога поријекла и србске народности. ...

Школе. ...

Војска. У Црној Гори је војска народна, а главни јој је заповједник Књаз. Сваки наш држављанин мора бити војник, да брани своју домовину кад буде потреба и кад рече Владар. Ништа није љепше него бити војник - бранич своје миле домовине.

Управа. Црном Гором влада Књаз Никола I, из славне србске породице Петровић-Његош. Помоћници су му: државни савјет и министри. Министарства има пет: Унутрашњих дјела, Просвјете, Правде, Спољашњих дјела, Војно и Финансије. Под министарство унутрашњих дјела спада још управа Поморства и Грађевина.

Да би се народу дијелила правда како треба, установљени су судови свуда по држави: по селима кметови, по племенима капетани, а по неким већим мјестима окружни судови, и велики суд на Цетињу.

Православном Црквом управља - Митрополит; римокатоличком - Прабискуп, а мухамеданском - Муфтија. Сва три управљају у договору са владом црногорском.

Цијелу државну управу руководи и управља Књаз Господар.

Осим Црне Горе има још србских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Србкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу србску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.

__________________________________________________

●●●
Устав црногорског богословског семеништа
●●●

Црногорско богословско семениште је научно васпитајући завод ради приготовљавања младежи црногорске и околних места за свештеничко и за учитељско звање.

Семениште стоји под закриљем његове светлости кнеза, под начелством високопреосвештеног митрополита Црне Горе; а под непосредном управом ректора семеништа.

Ректор бира се, у колико је могуће, из питомаца духовне академије са степеном магистра, или кандидата богословских наука, ма и не имао још свештенички чин.

Учитељи семеништа бирају се из питомаца, који су свршили духовну академију, или богословско семениште. Учитеље бира ректор са одобрењем високопреосвештеног митрополита, а потврђује их њ. св. кнез.

Ректор је непосредни начелник семеништа и одговара за благоустројство и благостање његово у свима његовим деловима.

Ректору се, као најближем начелнику семеништа, почињавају сиа службена лица у семеништу. Он треба од њих, да сви они тачно испуњавају своје дужности, чини их пажљивима на оно, што, и како ваља да раде; а ако његове примедбе остану без успеха, то јавља о томе високопр. митрополиту.

Ако би се разболео који учитељ, ректор наређује, који од учитеља да га замене, или га замењује и сам, ако се не може иначе.

Главну пажњу обраћа он на научни и на правствени део семеништа.

Поред тога, што ректор и сам отправља учитељску дужност из богословских предмета, обвезан је он, у колико може, чешће посећивати часове и других учитеља и проницавати у правац и у начин њиховог предавања, пазити да се предмети сврше у своје време и дичним својим упливом управљати делање учитеља к једној општој цели.

Мотрећи на нравственост питомаца у семеништу, ректор изискује од њих, да тачно испуњавају своје дужности. Ако неиспуњавају своје дужности, он их опомиње, укорава или казни затвором. Ако су преступи замашнији, то јавља о томе високопр. митрополиту, и договорно с њиме налаже каштигу.

Обраћајући непрестано пажњу и на остале делове семеничка благоустројства, ректор надгледа, да ли се тачно испуњавају правила гледе молитава у семеништу, гледе стола питомаца, и у опште, како се поступа са нравственим и физичким васпитавањем питомаца; да ли се држе ред и чистоћа, и да ли се што пренебрегава у домаћој и газдинској управи. О пренебрегавању у газдовању јавља ректор високопреосв. митрополиту.

Ректор распоређује учевне предмете у семеништу и назначава, а ако је нужно, саставља и сам учевнике из богословских предмета.

Он издаје питомцима сведоџбе, како су се учили и владали, и после сваког полгођа подноси митрополиту кратак извештај о семеништу; а на свршетку сваке учевне године поднаша, преко висок. митрополита, подробан извештај њег. св. кнезу.

За цетињско семениште постављају се 4 учитеља, од којих је један ректор семеништа, други надзорник, трећи књижничар, а четврти тајник, који ће у семеништу отправљати све писмене потребе.

Круг делања ових последњих (т. ј. учитеља) опредељује ректор.

Учитељ ваља предмете да предаје по пропису, који му прегледа ректор, и да се пашти, да их сврши у своје време, и да питомци и усвоје оно, што им он предаје.

Захтева се од учитеља, да за време предавања буде у школи ред и тишина, да непослушне казни или сам опредељеном каштигом; или, ако је нужно, да јави ректору.

По свршетку свакога полгођа предају учители ректору рачун о ономе, што су предавали, о успесима ученика у науци и о њиховом владању.

У семениште примају се за сад ученици, који су па Цетињу, или у другима местима, свршили, најмање, 4 основна разреда с добрим успесима, и који су навршили 16 годину.

При ступању у семениште полажу ученици прелазни испит пред ректором, пред учитељима семеништа и пред високопреосв. митрополитом; и, ако нису довољно приправни, не примају се у семениште. Најбољи ученици примају се у завод као питомци. У течају године не примају се нови ученици.

Семениште састоји се из три разреда.

На државни трошак прима се у сваки разред по 10 питомаца. Но осим ових могу се под горе изложеним условима у семениште примити ученици, који се издржавају о свом трошку, и који не добијају од владе у заводу ни јела, ни стана, ни одела.

Течај предавања траје у сваком разреду годину дана, почињући са 1. септембром, па до свршетка месеца јуна друге године.

Испити се држе два пута у години: пред божић и при свршетку школске године, крајем јуна. Како на часовима, тако и на испитима бележе се успеси са: 1 - хрђаво, 2 - слабо, 3 - добро, 4 - врло добро, 5 - одлично.

Ко добије из три предмета по - 2, а из осталих по - 3, тај може прећи у други разред, ако при повторном испиту поправи белешку 2 бар из два предмета. То може учинити и онај, који добије из једног предмета по 1, а из осталих по 3. Но ако добије из половине предмета по 2, или из више предмета по 1, онда не може прећи у други разред, него остаје у истом разреду још годину дана. Ако питомац и друге године не покаже добра успеха; или ако је који питомац хрђава владања, и ако се не поправи и после датог му укора, или после добивене каштиге, - то се такав отпушта из семеништа, по што то реши ректор са учитељима и са сагласјем вис. митрополита.

Плату добијају учитељи од црногорске владе и то: ректор добија годишње 1200 форината, а сваки учитељ по 800 форината у цванцицима. Та се плата повишује сваких пет година су 20% тако, да сваки од њих добије одвојену своју првобитну плату после 25 година службовања. После 25 година не повишује се више та плата.

Осим тога добија сваки учитељ од владе слободан стан, уз који за ожењене мора бити и кујна.

За намештај свог стана добијају при доласку свом на Цетиње : ректор - 200, а сваки учитељ по - 100 форината у цванцицима.

При отпусту учитеља од њиховог учитељског звања, било то по жељи владе, или по њиховом сопственом захтеву, даје им црногорска влада годишњу мировину, која одговара њиховој служби, и то ономе, који прослужи 15 година, - трећину плате, коју је добијао тада; који прослужи 20 год., - половину; који прослужи 25 година - две трећине; а који прослужи 30 година, - добија мировине целу своју тадашњу плату.

Који учитељ прослужи 10 година и остави службу због онаке болести, која му не допушта да отправља дужност учитељску, или по жељи владе црногорске, - тај добија при отпусту из службе од црногорске владе у место мировине, једаред заувек, потпуну годишњу плату, какву је добијао у то време.

Путна трошка на долазак у Црну Гору, а тако и на повратак, даје се учитељима, (ако несу Црногорци) - по сто форината. А који долазе из Далмације, или из оближњих места, могу по благоусмотрењу њ. св. кнеза, добити и мање.

Следећи предмети предају се у црногорском семеништу:

У I. разреду.

1.) Пространи катихизис Филаретов I. и II. део, са опширнијим догматичким доводима са додиром главнијих тачака, у којима се православна црква разликује од других, по рукописном учевнику, ког је написао М. Костић; преко недеље по 4 часа.

2.) Црквена историја старога завета, преко недеље по 2 часа.

3.) Србски језик: основно теоретично и практично изучавање срб. граматике и синтаксе са упознавањем основних правила мишљења. Ученици се упражњавају у писменим саставцима; преко недеље по 3 часа.

4.) Руски језик: Превађа се са руског на србски, и учи се уз то и руска граматика, али не тако опширно, као србска. Чита се из „Хрестотамија" 1 дела, пр. нед. по 2 часа.

5.) Славенски језик: учи се граматика слав. до глагола, и анализује се поред превађања еванђеља и др. славенских књига; преко недеље по 2 часа.

6.) Свеопшта повесница: од најстаријих времена до крстоносних ратова, са историчким земљописом. Историја старијих времена учи се са свим у кратко; преко недеље по 3 часа.

7.) Антропологија с физијологојом. Уз то се упознају ученици с основним појавима душевнима (првог течаја); преко недеље по 1 час.

8.) Дијететика (другог течаја), преко недеље по 1 час.

9.) Физика (по учевнику Е. Јосимовића); преко недеље по 2 часа.

10.) Црквено појање; преко недеље по 5 часова.

У II. разреду.

1.) Нравствено богословље I. и II. део (до љубави к ближњима), по писаном учевнику, који је написао М. Костић; недељно по 3 часа.

2.) Омилитика (теоретично.) Ученици се упознају са главнима правилима, како ваља састављати проповеди. Као учевник служи омилитика рукописна, по којој се предаје у задарској богословији; само је иста много скраћена, и преиначена; преко недеље по 2 часа.

3.) Црквена историја новозаветна до раздељења западне цркве од источне. Опширније изучавају се животописи св. отаца и црквених списатеља, који спадају у то доба. Тађође се и ту разлажу оне тачке веровања, у којима су друге цркве или јереси одступиле од православне цркве. Животописе бележе ученици по казивању учитељевом; - преко нед. по 2 часа.

4.) Свето писмо: Ученици упознају се са св. писмом и са садржајем књига ст. и нов. завета, а такође и са животописом писаца новозаветних књига. I. течаја по рукописном учевнику, кога је саставио М. Костић; II. течаја превађају и тумаче се недељна и празнична еванђела и апостоли, и излажу се у кратко главнија херменевтичка правила. - Учитељи се помажу при том са "толковањем недељних и празничних евангелија" епис. Јовановића. Код тумачења апостола ваља дотични учитељ да изради себи лекције. Херменевтика је она иста, која се учи и у београдској богословији; преко недеље по 2 часа.

5.) Свеопшта повесница: (продужује се) од крстоносних ратова до најновијег доба. Већа пажња обраћа се на изучавање повеснице србске. (Првих година служили су се ученици повесницом Смарагдовом у преводу; а последње године одређен је за учевник у оба разреда Сандићев превод свеопшт. историје.); преко недеље по 2 часа.

6.) Србски језик: историја србске књижевности. Уз то се читају одломци из дела оних писаца, који се спомињу у књижевности. Ученици пишу што чешће писмене задаће; недељно по 3 часа.

7.) Руски језик: превађа се са руског на србски и обратно, и учи се кратка синтакса теоретично и практично. Уз то се учи кратка руска књижевност по рукописном учевнику М. Костића. - Читају се одломци из дела разних руских писаца. (У 1. и у 2. разреду учевником служе руске граматике од руских писаца; недељно 2 часа.

8.) Економија. Гајење пољских усева, вртарство, воћарство, виноградарство, пчеларство и неговање свилених буба. - Ученици служе се при томе: књигама "гајење пољских усева" дра Радића, "мала земљоделска читанка" дра Радића; а остало уче по рукописним лекцијама М. Костића. - Ученицима се показује све, што је могуће, и на практици; недељно по 2 часа.

9.) Славенски језик: граматика почињући од глагола и најглавније из сантаксе, са превађањем са славенског на српски и са анализацијом; недељно по 1 час.

10.) Црквено појање: продужује се даље од оног, што се је учило у I. разреду ; недељно 5 часова.

У III. разреду.

1.) Нравствено богословље (продужење) 3. део о љубави к ближњима (првог течаја) по рукописном учевнику М. Костића; недељно3 часа.

2.) Пастирско богословље, по учевнику беогр. семинарије (преведеном с руског); недељно 2 часа.

3.) Литургика по учевнику беогр. семинарије (преведеном с руског); недељно 2 часа.

4.) Омилитика практично. Првог течаја говоре ученици туђе проповеди, а другог течаја сачињавају и говоре своје проповеди недељом и празником на каталогу, пред поласком на службу, недељно по 1 час.

5.) Црквено право, по учевнику руском: записан по церковному законовједјенију од Скворцова, са обзиром на практику наше србске правосл. цркве. Ученици изваде себи у кратко из руског учевника на србски оно, што учитељ предаје; а што нема у том учевнику, то прибележе они сами, без да им се диктује ; недељно по 2 часа.

6.) Црквена повесница: (продужење.) од раздељење цркве западне од источне до најновијег доба, у свези са животописом светитеља и црквених списатеља и са обзиром на полемичко богословље; недељно по 2 часа.

7.) Св. писмо (продужење): превађају се и тумаче се недељна и празн. еванђелија и апостоли, и уче се и даље херменевтичка правила; - недељно по 2 часа.

8.) Учитељски метод са педагогијским нужним упутствима по рукописном учевнику, ког је саставио М. Костић за црногорске школе. Првог течаја недељно по З часа, а 2. течаја недељно по 6 часова. Сваке недеље похађају ученици основну цетињску школу, где се вежбају у предавању.

9.) Рачун: основно понављање свега рачуна, који се свршује у основним школама. Првог течаја уче по 2 часа, а другог је рачун скопчан са методом, где се уједно показује и метод рачуна по новијем Мочниковом начину и по др. Тада се на метод рачуна употребљује недељно по 2 часа; а за методично предавање других предмета остају онда недељно по 4 часа.

10.) Опширни земљопис свих пет чести света, који је ученицима већином познат из повеснице, по изводу из земљописа Зечевићевог, ког је саставио Шпиро Ковачевић; недељно по 1 час.

11.) Кратка историја свеопште, а наиме: францеске, немачке и енглеске књижевности (с изузетком српске и руске, које се уче у 2.разреду), по рукописном учевнику, ког је по Струвеу написао Шп. Ковачевић; недељно 1 час.

12.) Црквено певање са црквеним уставом ; недељно 5 часова.

Питомци III. разреда помажу свештенику при отправљању сваког богослужења. При том се вежбају на практици у црквеном уставу.

Питомци II. и I. разреда долазе у цркву сваке недеље и празника на јутрење, вечерње и на литурђију; на литурђију пређеосвећену прве недеље вел. поста и страсне недеље. Они читају у цркви.

По свршетку богословских наука постају ученици богословије учитељима народних школа, или се придају нуријским свештеницима у помоћ, бар на две године. Ту су они дужни да говоре проповеди, да поје и да читају у цркви и при другим духовнима потребама.

Ако после две године, по што сврши богословију ученик богословије докаже, да је добар и на практици, и ако жели да буде свештеником, то пре свога посвећења мора пред ректором и професорима богословије, и пред високопр. митрополитом положити повторни испит из главних богословских предмета, а на име: из граматике, пастирске богословије, литургике, црквеног појања и из цркв. устава.

Домаћи и газдински део у семеништу поверава се економу, изабраноме по опредељењу њ. св. кнеза. Економ је дужан сам да набави све, што треба за издржавање дома и питомаца, за чистоћу и одело, за рану, за кућевни ред. Он наима и отпушта служитеље и пази на њих и.т.д. Економ, ако нема учитељске дужности при заводу, има плате 400 фор., рану и квартир у заводу.

Унутрашњи строј семеништа, као н. пр. како да се разделе часови за предавање, за занимање и одмор, за трпезу, молитве и за остало, - оставља се ректору, да реши о томе на месту.

ЗАКОН О НАРОДНИЈЕМ ШКОЛАМА У КРАЉЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ
друго издање
ЦЕТИЊЕ, КР. Ц. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА, 1911.

_______________________________________________________

МИ
НИКОЛА I
по милости Божјој
КРАЉ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ
проглашујемо и објављујемо свима и свакоме, да је Народна Скупштина ријешила и да смо Ми потврдили и потврђујемо:

ЗАКОН
о
Народнијем школама у Краљевини Црној Гори

Члан 1.

Задатак је народнијема школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и србску писменост у народу.

Члан 2.

Народне су школе: дјечија забавишта, основне и продужне школе.

Члан 3.

У дјечијим забавиштима васпитавају се дјеца оба пола од четврте до седме године. Правила за дјечија забавишта прописује Министарство просвјете по саслушању Просвјетног Савјета.

Члан 4.

У мјестима гдје се не говори чисто србски, отвара се уз основну школу приправни разред, који су дужна похађати сва дјеца прије ступања у први разред основне школе.

Члан 5.

Гдје ће се отворити дјечија забавишта, а гдје приправни разреди, рјешава Министар просвјете, и то: забавишта се отварају на приједлог општинских управа, а приправни разред на приједлог школских надзорника.

Члан 6.

Основа школа траје 4 године.

Члан 7.

Учење у основној школи обавезно је и бесплатно.

Члан 8.

Првјенство на школовање дјеце у народнијем школама има сваки држављанин у оној школској општини, у којој живи.

Члан 9.

Један наставник може добити највише четири разреда, а уз ове, по потреби и приправни разред.

У три или четири спојена разреда са приправним, може бити највише педесет ђака, у два спојена шездесет, а у једном одвојеном разреду седамдесет ђака.

Члан 10.

По свршетку четвртога разреда основне школе ученици, који не продуже школовање у некој средњој школи, или не оду на занат или у трговину, походе продужну школу.

Продужна школа траје два течаја, рачунајући течај од 1. октобра до 1. марта, а отвара се ондје, гдје има бар 20 ђака. У продужној школи раде учитељи основне школе четвртком, недјељом и празником. Награду за рад у продужним школама добијају учитељи по приједлогу школског надзорника из државне касе.

Наставни план у продужним школама удешава се према мјесним приликама, а одобрава га Министар просвјете.

Члан 11.

Основне су школе мушке, женске или мјешовите; а продужне или само мушке или женске.

Члан 12,

Ове су школе: 1. државне, чије учитеље плаћа држава; 2. приватне, које потпуно издржавају општине, поједина лица или удружења. Прве се отварају по наредби, а друге по одобрењу Министра просвјете.

Члан 13.

Дјеца, која по одобрењу школског надзорника уче приватно код куће, морају при крају школске године полагати испит у државној школи и родитељи плаћају за то двојици учитеља, који испит изврше, по 5 перпера. У испитној комисији не може бити лице, које је ученика спремало.

Ко поступи противно овоме, казниће се са 25-50 перпера у корист школског фонда. Ову казну, по саопштењу школског надзорника, изриче Министар просвјете, а извршује мјесна власт.

Дјеца наших држављана, који стално живе у Црној Гори, морају походити државну или приватну србску народну школу; она не могу походити школе с туђим наставним језиком, док не сврше србску народну школу.

Члан 14.

Приватне школе по уређењу своме морају бити у свему као и државне.

У општинским и приватним школама држе се годишњи испити под предсједништвом школскога надзорника и свједочанства вриједе само онда, кад, потпише надзорник.

II. Отварање и издржавање школа.

Члан 15.

Министар просвјете наређује отварање новијех државнијех школа по приједлогу школскијех надзорника кад у једној школској општини има најмање 36 дјеце дорасле за школу; а отварање приватнијех школа допушта се н са мање дјеце.

Члан 16.

Школу подиже и снабдјева школска општина. Састав школске општине чини варош за себе или у заједници са једним или више околних села; или село или више села и заселака, која заједнички издржавају једну или више школа. Школски надзорник је дужан да се стара, да свако мјесто уђе у састав појединих школских општина.

Члан 17.

Свака школа носи име свога мјеста, школска општина носи име своје школе, а то име треба да је и на школском печату.

Члан 18.

Дужности су школске општине:

1.) да да потребно земљиште за школу и њено двориште и игралиште, и још по 1-3 рала земље за школску башту у близини школе и да све то обдржава у доброј огради.

2.) пола прихода од баште узима учитељ, а пола школски фонд;

3.) да подиже, оправља и у добром стању обдржава: школску зграду, у којој морају бити потребне учионице, уређене према хигијенским и педагошким правилима; станове за наставнике и послужитеље, а у мјестима, гдје ученици зими станују у школи, још и собе за спавање, трпезарију и кухињу, заједно с потребним намјештајем и посуђем;

4.) да набавља школски намјештај;

5.) да плаћа школске послужитеље;

6.) да даје огријев за школу, наставнике и послужитеље, и то свагда до 1. октобра за цијелу годину;

7.) да рукује школском касом, школским имањем и школским фондовима;

8.) да потпомаже школу и наставнике у свима школским пословима;

9.) да набавља књиге и листове за школске књижнице и даривање дјеце.

10.) да издржава дјечија забавишта и потпомаже све просвјетне установе, којима се шири писменост у народу;

11.) ако школска општина не би вршила ове дужности како треба, надлежна државна власт ће је на то нагнати.

Члан 19.

Министар просвјете, у споразуму с Министром грађевина, а по саслушању Просвјетног Савјета, прописује планове за грађење школских зграда које се дијеле на више класа. Планове школских зграда за поједина мјеста одобрава Министар просвјете, по приједлогу школског надзорника.

Кад општина нема подесно земљиште за подизање школске зграде и потребног земљишта, (чл. 18. тач. 1.) откупиће га путем експропријације.

Министар просвјете може допустити, да се поједине општине, ради подизања школскијех зграда, могу задужити код новчаних завода, А и мјесне власти могу допустити, да се за грађење школа могу употребити
радне снаге и материјал, којим располажу општине. Сиромашнијем општинама притиче у помоћ држава при подизању школских зграда.

Члан 20.

У мјестима гдје нема прописних станова за наставнике општине им дају накнаду у новцу за стан и огријев уједно, и то: на Цетињу по 45 перпера мјесечно; у Подгорици и Никшићу по 35 перпера; у свим осталим обласним мјестима као и у Улцињу по 25 перпера; у осталим варошима и варошицама по 20 перпера, а у
селима по 15 перпера мјесечно.

Стан за наставника мора имати најмање двије собе, кухињу и потребне стаје.

Члан 21.

Ако у једном мјесту учитељују муж и жена, или отац и син, или мати и кћи, или двије неудате сестре, или нежењен брат и неудата сестра, а живе у заједници, имају право на један заједнички стан и огријев, или на једну накнаду у новцу за стан и огријев.

Удата учитељица нема права на стан и огријев, ако јој муж живи у истом мјесту, а тако исто и неудата, ако нијесу храниоци својих кућа.

Члан 22.

Да би се могле подмиривати школске потребе, у свакој школској општини постоји школска благајна, у коју улазе:

1., суме, које политичке општине дају сваке године за школске потребе;

2., приходи од школског имања или чега другог што припада школи;

3., приходи од новчаних казни, које припадају по овоме закону;

4., приходи од добровољних прилога или завјештања.

Члан 23.

Свака школа може и поред земљишта и зграда (чл. 18. овог закона) имати и другог имања, које јој да политичка општина или завјешта који добротвор, а приходи од овога имања иду у школску касу.

Школско се имање не може задужити ни отуђити без одобрења Министра просвјете и Државног Савјета, нити се може на што друго употребити осим школе, а школа се мора на исто убаштинити најдаље у року од године дана.

Члан 24.

Ако се из једне школске општине издвоји нова школска општина, ова има право на диобу или у новцу или материјалу по међусобном споразуму, или по рјешењу Министра просвјете.

Ако би, пак, нека школска општина престала, онда њено имање припада оној општини, с којом се споји.

Члан 25.

Школска општина може основати школски фонд ради издржавања сиромашнијех ђака у својој школи, као и ради приређивања ђачких излета. У овај фонд улазе добровољни прилози, поклони и завјештања, прилози од светосавских и других забава и оно што политичка општина за ову сврху даје.

Овим фондом рукује школски одбор, а новац се из њега не може ни на што друго употребити, осим на циљ, предвиђен у првом ставу овога члана.

Правила о фонду прописује Министар просвјете у споразуму са Просвјетним Савјетом.

III. Настава.

Члан 26.

У основној школи уче се ови предмети:

1., наука хришћанска;

2., србска историја;

3., србски језик;

4., црквено-словенско читање;

5., цртање и лијепо писање;

6., пјевање (свјетовно и црквено);

7., гимнастика и дјечије игре;

8., земљопис,

9., познавање природе;

10., пољска и домаћа привреда;

11., основи хигијене;

12., рачуница и геометријски облици;

13., ручни рад са домаћим газдинством (по могућству).

Наставни план и програм предавања, прописаће Министар просвјете, по саслушању Просвјетног Савјета.

Члан 27.

Правила о писању уџбеника прописује Министарство просвјете, по претходном саслушању Просвјетног Савјета.

Министарство Просвјете води бригу за израду и штампање уџбеника, учила, књига за поклањање ђацима о испиту и књига за ђачке и школске књижнице. - У школама се смију употребљавати само оне књиге и она учила, која је прегледао Просвјетни Савјет а одобрио Министар просвјете.

Члан 28.

Школска година у основној школи почиње првог септембра, а завршује се на Видов-дан по свршетку свечаног годишњег испита.

Основне школе раде од 8 до 12 сати изјутра, или од 9 прије до 1 сат послије подне. Забавишта раде цио дан. Забавишта и основне школе не раде недјељом и празником и о Божићу и Ускрсу по 6 дана.

IV. Ученици.

Члан 29.

У први разред основне школе уписују се дјеца, која ће од 1. септембра те године напунити, мушка 7, а женска б година.

Овај упис врши управитељ (учитељ) са школским одбором у мјесецу мају, према списку, који им поднесу свештеници најдаље до 30. априла.

Мушка дјеца, која су пријешла 11., а женска 10. годину, не могу се примити у први разред основне школе.

У остале разреде основне школе уписују се дјеца пошљедња четири дана мјесеца августа.

Сву школску дјецу, најмање један пут годишње, и то у јуну мјесецу, мора бесплатно прегледати државни љекар, према чијем извјештају слабуњаву дјецу ослобођава од школе школски надзорник.

Члан 30.

Ђаци су дужни уредно похађати школу за вријеме свога школовања.

Школски одбор је дужан да се стара, да свако дијете проведе у школи четири године.

Изостанак од школе једног дана рачуна се као отсуство. Наставник цијени изостанке и оправдава оне, који су учињени из важних узрока, а неоправдане доставља преко управитеља школском одбору. За ове изостанке
кажњава одбор родитеље или старатеље ђачке, или оне који узимају дјецу у службу, и то: за 5 изостанака опоменом, а послије по 50 пара за сваки изостанак, у корист школске касе.

Новчане казне наплаћује предсједник општине или његов заступник у року од 30 дана, а ако то не учини, а од кажњеног се могло наплатити, онда плаћа сам. - Ову пошљедњу казну изриче школски надзорник а извршује је у року од 15 дана полициска власт и предаје школској каси.

Члан 31.

Успјех ђачки из појединих предмета, вјештина и владање, биљежи се у књигу за оцјене два пута у години и то: у првој половини јануара и у другој половини маја мјесеца. О пријелазу ђака у старији разред рјешава управитељ са дотичнијем наставником - односно наставник, имајући на уму годишњи успјех пз свијех предмета и способност и марљивост ђака. Ђак, који покаже у опште слаб успјех, а нема изгледа да ће достићи другове у старијем разреду, оставља се да понови разред.

Крајем школске године држи се јавни свечани испит у присуству надзорника и школског одбора, а на Видов-дан се дијеле дарови ваљаним ђацима.

Ђацима, који сврше четврти разред основне школе или продужну школу, издају се на њихов захтјев свједочанства. - Онима, пак, ђацима, који прелазе из једне школе у другу, дају се само увјерења о успјеху и
владању у дотичном разреду.

Члан 32.

Ђак се може ослободити похођења школа ако пати од неизљечиве болести, или какве болести, која би била опасна за друге ђаке; или ако је без родитеља а сиромах је; или ако је због понављања разреда прерастао, и то, ако мушкарац пријеђе петнајесту, а дјевојчица дванајесту годину. - Да се ослободи од школе, одлучује школски надзорник по приједлогу школскога одбора, а у случају болести и на основу љекарског увјерења.

V. Наставници.

А.) Спрема.

Члан 33.

Наставника има: сталних, привремених, заступника и забавиља.

У мушкој основној, мјешовитој и продужној школи раде учитељи, а у женској учитељице. Учитељице могу радити и у прва два млађа разреда мушке и мјешовите школе. И учитељице раде у приправном разреду. У забавишту дјецу васпитава забавиља.

Члан 34.

Стални учитељи и учитељице могу бити она лица, која су црногорски држављани и која су као редовни ђаци свршили Учитељску Школу или Женску Учитељску Школу и у њима положили учитељски испит зрелости.

Члан 35.

Привремени су учитељи-це она лица, која су свршила Учитељску Школу, без испита зрелости, Вишу Женску Школу са или без испита зрелости, Гимназију (Реалку) са или без испита зрелости и Богословију.

Ови привремени учитељи-це могу постати стални ако полаже учитељски испит по програму, који пропише Министар просвјете. Испит имају наново полагати послије двије године службовања.

Она лица, која би свршила Вишу Женску Школу и положила испит зрелости или Гимназију (Реалку) са испитом зрелости, полажу учитељски испит само из педагошке групе.

Члан 36.

У недостатку сталних и привремених учитеља и учитељица из чл. 34. и 35. могу се поставити за заступнике учитељске и она лица, која су свршила четири разреда средње школе. Но ова лица немају право полагања испита за сталне учитеље-ице.

Члан 37.

Забавиља може бити она, која је свршила редовно стручну школу и положила испит за забавиљу.

Члан 38.

За научно и практично усавршавање учитеља-ица, могу се одредити о државном трошку нарочити курсеви. Лица, која држе предавања на овим курсевима, добијају награду за то, а учитељи-ице попутнину, како то буде прописао Министар просвјете у правилима за ове курсеве.

Б.) Права.

Члан 39.

Стални учитељи-це добијају у почетку своје службе 960 перпера плате на годину.

За прве двије повишице служе по пет година, а за остале по четири године.

Повишица има шест по 240 перп., тако, да навршетком 26. године службовања добивају 2400 перпера, са којом платом служе до навршене 32 године, када имају право на пенсионисање с потпуном платом.

Члан 40.

Стални учитељи-це могу се пенсионисати кад наврше 10 година службе у случају тјелесне или душевне болести и неспособности, и тада добивају 40% од своје систематске плате а за сваку годину преко 10 година службе увећава се пенсија са 2,72%. Право на пенсионисање прије 32 године службе добива се по закону о чиновницима грађанског реда.

Стални наставници који служе мање од 10 година, у случају болести добијају од државе издржање и то 30% од њихове пошљедње плате. Удовице учитеља и сирочад учитеља-ица, добивају пенсију по закону о чиновницима грађанског реда.

Члан 41.

Привремени учитељи-це имају годишњу плату 720 перпера и дужни су положити испит најдаље за 5 година, иначе престају бити учитељи-ице.

Члан 42.

Заступници учитељски имају плату од 600 перпера, но без права на повишице пенсију и издржавање,

Члан 43.

Забавиља у забавишту добива у почетку службе 600 перп. на годину. Послије сваке пете годиие добија годишњу повишицу од 100 перпера тако, да у 30 години службе прима 1200 перпера на годину и са том платом служи до навршетка 35 године службовања, када прима толико исто пенсије.

Право на пенсију добија послије 10 година сталне службе, и то за првих десет година 40% од своје плате, а за сваку даљу годину по 2,4%. Пенсија се може добити у случају болести или неспособности за рад.

Забавиља добија бесплатан стан и огријев, или накнаду за то, као и учитељица основне школе.

Члан 44.

Учитељи-ице, које поред редовног рада у својој школи, науче бар 15 неписмених људи читати и писати, добијају поред плате и засебну награду од 100-200 перпера на крају школске године из државне касе, по
предлогу школског надзорника.

Члан 45.

Стални наставник не може изгубити службу без одлуке Просвјетног Савјета због доказане кривице и не може се премјештати у друга мјеста осим велике потребе, по молби или за казну. Кад се наставник премјешта по потреби онда има право на накнаду путног и селидбеног трошка, а према закону који важи и за остале чиновнике грађанског реда.

Члан 46.

Учитељска мјеста попуњавају се стечајем, који расписује Министарство Просвјете најдаље до 1. маја, а избор кандидата врши на приједлог школског надзорника комисија, коју састављају: један чиновник Министарства Просвјете, два професора и два учитеља, које изабере Министар просвјете за једну годину. Првјенство на боља мјеста имају они учитељи и учитељице, који се поред боље стручне спреме, дужега службовања и породичних потреба, одликују радом у школи и на књизи.

Члан 47.

Учитељи-ице, премјештени по казни, не могу се вратити у мјесто, из којега су кренути, док им не истече један период за повишицу.

Члан 48.

Учитељима се рачуна у указну службу вријеме, проведено у сталној учитељској служби, кад пријеђу у другу државну службу. Тако исто државним чиновницима рачунају се године, проведене у другој струци, приликом ступања у учитељску службу.

Члан 49.

Министар просвјете може наставницима у току од једне школске године дати највише два мјесеца осуства. Дуже осуство због болести даваће само по увјерењу љекарске комисије од два љекара.

Члан 50.

Забавиље, учитеље и учитељице, а тако и управитеље, поставља Министар просвјете.

Члан 51.

Плате, пенсије, награде и селидбене трошкове, добијају сви наставници и наставнице основних и продужних школа из државне, а забавиље из општинске касе.

В.) Дужности.

Члан 52.

Наставници су основнијех школа дужни:

1., да долазе у школу уредно и васпитавају дјецу према педагошким правилима и предају наставне предмете према прописаним програмима, упуствима и уџбеницима;

2., да оцјењују савјесно и правично успјех и владање ђака у одређено вријеме;

3., да воде дјецу у цркву, гдје су дужни пјевати недјељом и празником;

4., да извјештавају на вријеме родитеље, или старатеље и школски одбор о изостанцима ђачким од школе;

5., да чувају повјерене им ствари школске, а нарочито школски намјештај, наставна учила, материјал за писање и цртање и материјал за ручни рад, зашто и материјално одговарају;

6., да учествују у раду учитељскога вијећа и помажу рад школскога одбора;

7., да судјелују у раду учитељских зборова;

8., да походе научне и практичне курсеве, кад се на њих позову;

9., да помажу просвјетне, привредне и културне установе, које имају везе са школом; и

10., да се владају у служби и ван ње како то доликује образованим људима и наставничком позиву.

Члан 53.

Наставницима је забрањено свако друго занимање, које се не слаже са наставничком службом. За редовно вршење каквијех другијех послова. осим наставничких, мора се тражити одобрење од Министра просвјете.

Члан 54.

Кад се наставник први пут уводи у дужност, полаже ову заклетву:

"Ја Н. Н. ступајући у наставничку службу, заклињем се Свемогућим Богом, да ћу Краљу Господару бити вјеран, да ћу се Устава свесрдно придржавати, да ћу законима и законским наредбама власти бити покоран, да ћу своје наставничке дужности ревносно и тачно вршити и да ћу се клонити свега онога што се не слаже с мојом службом. Тако ми Господ Бог помогао".

Наставнике уводи у дужност школски одбор или управитељ.

Члан 55.

Наставник може оставити учитељску службу кад му Министар уважи оставку. У противном случају неће му се рачунати пређашње године службе, ако би се опет вратио у службу.

Ако наставник, без одобрења и без довољног оправдања, изостане од своје дужности три дана у мјесту, или седам дана, или ако не оде на нову дужност за десет дана од дана, кад му је саопштено постављање или премјештај, сматра се да је оставио службу и мјесто му се оглашује за упражњено.

Члан 56.

Владање наставника и њихов рад оцјењују надзорници према овоме закону и закону о чиновницима грађанског реда.

Рад се оцјењује оцјеном: врло добар, добар и слаб.

Надзорници уводе оцјене у школску уписницу и у службене листове, у које убјележавају и остале податке, као: правилност рада у школи; марљивост и савјесност у вршењу службе; успјех у васпитању и настави; узроке неуспјеха; рад на књижевним, привредним и културним установама и владање у породици, у друштву,
премјештаје, повишице, одсуства и т. д.

Наставник, који добије слабу оцјену, казни се премјештајем у друго мјесто, а ако и друге године узастопце добије исту оцјену, ставља се у пенсију, ако има десет или више година службе, иначе се отпушта.

Против слабе оцјене може се наставник жалити у року од 15 дана Министру просвјете, који одређује комисију од три лица, од којих једно именује Министар просвјете у споразуму са Просвјетним Савјетом, друго сам наставник, а треће бирају ова двојица, па ако оцјена не буде поправљена, онда наставник сноси сав трошак око овога испита.

Г.) Казне.

Члан 57.

Наставници се казне под одредбама овога закона.

Казне су:

1) опомена; 2) укор; 3) губитак плате до два мјесеца; 4) премјештај у друго мјесто без накнаде путних и селидбених трошкова; 5) пенсионисање; 6) отпуст из службе.

Казне се одређују према величини кривице; према околностима које олакшавају или отежавају кривицу и према томе, да ли се наставник казни први пут, или се казна понавља.

Ниједна се казна не може изрећи, док се кривица потпуно не ишљеди и док се наставник писмено не саслуша.

Члан 58.

Опоменом казни наставнике управитељ школе, а опоменом, укором и губитком плате до 10 дана казни школски надзорник, све остале казне изриче Министар просвјете, или дисциплински суд.

Жалбе против казне управитељеве надзорнику, а против надзорника Министру просвјете, подносе се у року од 15 дана.

Члан 59.

Кривице наставника ишљеђују надзорници у случајевима школске природе, иначе то бива редовнијем путем преко земаљскијех власти.

За вријеме судског ишљеђења наставник се према природи кривице може уклонити од дужности, и за то вријеме прима половину плате, па ако се ослободи као невин, враћа се у службу и добија половину
задржане плате. А ако се ослободи из недостатка доказа, онда Министар по предлогу Просвјетног Савјета, рјешава, да ли ће он и даље остати у служби.

Члан 60.

Ако се наставник, који је један пут кажњаван опоменом или укором или губитом плате од 15 дана, у току од три године ни у чему не огријеши о своју дужност, сматра се као да није ни кажњен.

Наставник, који је један пут отпуштен из службе, може се опет повратити у службу по предлогу Просвјетног Савјета, а с обзиром на његово владање и занимање послије отпуста и с погледом на опште законске прописе.

VI. Управа и надзор.

Члан 61.

Управу и надзор над народнијем школама врши Министар просвјете преко ових школских власти:

1) мјесног школског одбора; 2) управитеља основне школе; 3) наставничког вијећа; 4) школског надзорника; и 5) Просвјетног Савјета.

1. Мјесни школски одбор.

Члан 62.

Мјесни школски одбор састављају: предсједник оне општине, у којој је школа; управитељ школе, или учитељ ако је сам; свештеник, у чијој је парохији школа, и три, по могућству, писмена грађанина, или по један писмен грађанин из свакога села, ако школску општину састављају села из разних политичких општина. Чланове школског одбора, осим предсједника, управитеља (учитеља) и свештеника, бира на двије године политичка општина, у којој је школа, одмах по свршетку школске године. - О избору и промјенама извјештава се увијек
школски надзорник.

Ко би био изабрат за члана школског одбора, а не би се хтио примити те дужности, може се од исте ослободити, ако дадне у школски фонд 50 перпера.

Члан 63.

Предсједник је школског одбора предсједник политичке општине, у којој је школа, или његов заступник.

Пословођа је управитељ (учитељ).

Благајника бира школски одбор из своје средине, али предсједник и управитељ не могу бити бирани за благајника.

Сједнице се држе у школској згради.

У сједницама се може рјешавати кад има присутних више од половине чланова, а рјешава се већином гласова; ако се пак гласови подијеле, рјешава коцка.

Члан 64.

Предсједник сазива сједнице по потреби, али је дужан сазвати сједницу свагда кад то захтијева управитељ (учитељ) школе или пола одборника - и то најдаље у року од 8 дана. - Ако то не учини, казни се сваки пут са по 10 перпера, у корист школске касе. Ову казну изриче школски надзорник по жалби управитеља (учитеља) школе у року од 10 дана по пријему жалбе, а извршује је државна извршна власт у року од 15 дана.

Сваки је члан одбора дужан долазити у сједнице, а ако не дође и не оправда свој изостанак важнијим узроком, казни га школски одбор са 3 перпера за сваки изостанак у корист школске касе. Ову казну, у року од десет дана, извршује општинска власт.

Члан 65.

Школски је одбор представник школске општине и стара се о вршењу свијех дужности њених, које су јој одређене овијем законом.

Поред тога школскоме је одбору дужност:

1., да рукује школском имовином;

2., да до конца октобра састави школски буџет за идућу годину и шиље га на одобрење школском надзорнику;

3., да се стара да што већи број дјеце походи школу и да помаже наставнике у свима школским пословима;

4 , да прије почетка школске године набави за све ученике прописане уџбенике и материјал за писање и цртање;

5., да врши све законске наредбе виших школских и земаљских власти.

Члан 66.

Благајник рукује школском касом према одредбама овога закона.

Школски одбор врши преглед школске касе свака три мјесеца, а по потреби и чешће и о томе подноси извјештај школском надзорнику.

Надзорник казни поједине чланове школског одбора за невршење дужности од 5 до 50 перпера у корист школског фонда. Противу ове казне може се кажњени жалити Министру просвјете у року од 15 дана од
дана саопштења.

Казну извршује мјесна власт.

Члан 67.

Преписка мјесног школског одбора са осталијем школскијем и земаљскијем властима сматра се као службена и за то не плаћа поштарину ни какве друге таксе. Ово важи и за службену преписку свијех управитеља (учитеља) државнијех школа.

2. Управитељи.

Члан 68.

У свакој основној школи, гдје има два или више наставника, Министар просвјете поставља - на предлог школског надзорника - једнога за управитеља школе; а гдје је само један, он врши сам управитељске дужности.

Управитељ може бити сталан учитељ, који има јачу спрему и који дуже служи. Но у недостатку овијех могу се поставити и привремени управитељи.

Управитељ добија додатак од школске општине и то, ако у школи има, с њим заједно, најмање пет наставника, добија 100 перпера годишње; иначе добија 60 перпера, ако нема мање, с њим заједно, од три наставника.

Члан 69.

Дужности су управитеља школе :

1., да управља поред својих предавања школом и да води надзор над наставом, васпитањем и поретком у њој;

2., да пази да сви наставници долазе уредно на дужност, да се при предавањима тачно придржавају прописаних наставних програма и упутстава и да се служе одобреним уџбеницама и другим наставним
средствима;

3., да наставницима саопштава наредбе школских и других власти и да се стара о њиховом извршењу;

4., да чува и да одржава у добром стању школски намјештај, књижницу, наставна средства, школску архиву, писаћи и други школски материјал, зашто је материјално одговоран;

5., да прима и одпушта школске служитеље, да се стара о добром одржању зграде и на вријеме тражи нужне оправке;

6., да пази на владање наставника и да их опомиње на дужност, а о већим погрешкама извјештава школског надзорника;

7., да, у случајевима пријеке потребе, даје наставницима до три дана одсуства, а о сваком оваком осуству мора извијестити предсједника школског одбора, а овај одмах извјештава школског надзорника.

Овако поступа и учитељ који је сам у школи.

8., да руководи рад наставничког вијећа;

9., да води преписку са свијема властима; и

10., да на крају свака три мјесеца извјештава надзорника о цјелокупном стању школе.

3. Наставничко вијеће.

Члан 70.

Сви наставници једне основне школе чине наставничко вијеће.

Предсједник је вијећа управитељ, који сазива сједнице најмање један пут мјесечно, а по потреби и чешће. Пословођу бира вијеће из своје средине.

Сваки је наставиик дужан учествовати у раду вијећа.

Предсједник извјештава надзорника о раду вијећа.

Члан 71.

Наставничко вијеће ради ове послове:

1) договара се о правилном поступку при предавањима и одржавању везе и јединства у настави кроз све разреде;

2) споразумијева се о подједнаком правилном поступању свијех наставиика у погледу на васпитавање дјеце и на потребан поредак у школи и ван школе;

3) приређује школске излете, школске свечаности и забаве;

4) предлаже набавку потребнијех наставнијех средстава;

5) распоређује уџбенике и материјал за рад у школи;

6) предлаже надзорнику одличне ученике за награду;

7) бира сиромашне ученике, који добијају помоћ из школског фонда или општинске касе;

стара се о увећању школског фонда и школског имања;

9) брине се о напретку школе и о одржању њена угледа;

10) приређује, кад потреба захтијева, родитељске састанке ради договора о васпитању дјеце.

4. Школски надзорници.

Члан 72.

Школски надзорници врше стручни, инструктивни, надзор над свијема народнијем школама у повјеренијем им областима.

Надзорник може бити онај, који је по положеном испиту зрелости у средњој или стручној школи, редовно свршио педагошки одсјек философског фалкутета и положио прописане испите, а вршио најмање двије године наставничку дужност.

Члан 73.

Школски надзорници имају ранг и плату наставника средњих школа.

На име путовања по школској области имају 400 до 1000 перпера годишњег додатка.

Члан 74.

Надзорника има три, а мјеста канцеларија одређује им Министарство Просвјете.

Надзорници се постављају указом Краља Господара на приједлог Министра просвјете.

Писарску дужност у надзорништву врши - ван школских часова - један од мјесних учитеља, којег надзорник одреди, а за то ће имати награду од 240 перпера годишње.

Члан 75.

Дужности су школског надзорника:

1) да три пут у години походи и проучи све народне школе у повјереној му области, и да уклања сметње школскоме раду;

2) да, према потреби, поучава наставнике у правилном школском раду и да се стара о њиховом усавршавању;

3) да надгледа службени рад управитеља, наставничких вијећа и школских одбора и да руководи обласним наставничким зборовима;

4) да се брине о отварању нових одјељења и школа и да учествује при избору мјеста за подизање школа и при прегледу зграда, које приватна лица нуде за школу;

5) да објављује школске законе и наредбе преко управитеља и других школских власти;

6) да оцјењује рад и владање наставника, а ишљеђује њихове кривице и да их кажњава за мање кривице, а веће доставља Министерству просвјете; (чл. 64. ов. зак.)

7) да извиђа сукобе између наставника и мјесних школских одбора и да рјешава спорове између њих, а по потреби подноси Министру просвјете на ријешење;

да одлучује о прекидању наставе у ванредним случајевима;

9) да се стара о попуњавању упражњених наставничких мјеста и одређује замјену болеснијем наставницима;

10) да наставницима даје осуство до 10 дана, а молбе за дуже осуство да подноси Министру са својијем мишљењем;

11) да води статистику свију школа у повјереној му области;

12) да одлучује о исписивању ђака из школе у договору са школскијем одборима;

13) да подноси Министру просвјете полугодишње извјештаје о стању школа у повјереној му области и предлоге за поправку истих, као и за награде, предвиђене чланом 10. и 46. ов. закона;

14) да води преписку са свијем школскијем и другијем властима; и

15) да врши и друге послове, који су му одређени овијем законом и да се у своме раду управља према упутствима, која пропише Министар просвјете у споразуму са Просвјетним Савјетом о надзору школа.

VII. Прелазна наређења.

Члан 76.

Крајем школске 1906-1907. год. прописаће се нови наставни план и нови програм предавања за народне школе.

Члан 77.

Данашњим сталним наставницима предвиђеним у тачци а) чл. 6.[1]) "Закона о уређењу плата наставника средњих и основних школа од 12. августа 1897. г." повишује се систематска плата са 240 перпера и
изједначују се са оним из чл. 34. овога закона.

Оним пак сталним наставницима, који испуњавају погодбе тач. б), чл. 6. поменутог закона, као и онима, који су свршили 4 или више разреда гимназије, а добили сталност, повишује се плата са 180 перпера.

Свијем осталијем, који су до ступања овога закона добили сталност, а не испуњавају горње услове спреме, повишује се систематска плата са 120 перпера.

Сви напријед именовани на овако повишене плате добијају периодске повишице по овоме закону (т. ј. по 240, 180 односно 120 перпера) од дана његова ступања на снагу, а за повишицу рачунаће се и оне године од пошљедње периодске повишице, добивене по закону од 12. августа 1897. године, али по истом (старом) закону.

Никоме се не могу урачунати у повишицу ни по овоме ни по староме закону године, у којима је ко добио слабу оцјену, као ни године, које су већ изгубљене због напуштања дужности или по осуди.

Члан 78.

Сви садашњи наставници, који немају квалификације, предвиђене овијем законом, или који нијесу добили сталност прије овога закона, и имају бар 5 година учитељске службе најллање са добром оцјеном, сматрају се као привремени са платом од 720 перпера и имају право полагања испита, а кад испит положе, године привремене службе рачунају им се за пенсију. - Остали се сматрају као заступници по чл. 44. овога закона, задржавајући досадашњу плату. - Лица, која имају спрему превиђену законом од 12. августа 1897. године, а нијесу до сада никако ступала у учитељску службу, могу то учинити до 1. септембра 1907. г. и сматраће се сталним учитељима.

Члан 79.

Досадашњи стални учитељи-ице, који имају више од 12 година службе, могу и послије 26-те године служити за повишице до максимума (највеће) плате.

Члан 80.

Школски одбори саставиће се према одредбама овога закона одмах по свршетку ове школске године, кад се има извршити и избор нових школских одбора.

Члан 81.

Плате учитеља-ица варошких општина падају за годину 1907. на терет буџета истих општина, а у будуће ће држава варошким општинама на име плата учитеља-ица издавати помоћ сразмјерно укупном расходу на сеоске школе.

Члан 82.

Докле се не поставе надзорници предвиђени у чл. 72. овога закона, а закључно до 1912. год. Министар просвјете моћи ће према потреби постављати да врше надзор и оне учитеље, који су редовно свршили учитељску школу, положили учитељски испит, а имају најмање 10 година службе и познати су као ваљани радници. -

Члан 83.

Овај закон ступа у живот од 1. марта 1907. године и тада престају важити сви досадашњи закони, који се односе на наставнике народних школа и на школски надзор.

Препоручујемо Нашем Заступнику Министра Просвјете и црквенијех Послова да овај закон обнародује, а свима Нашим Министрима да се о извршењу његову старају, властима пак заповједамо да по њему поступају а свима и свакоме да му се покоравају.

Цетиње, 2. фебруара 1907. год.

НИКОЛА с.р.

Предсједник Министарског Савјета
Министар Иностраних Дјела
А. Радовић с. р.

Министар Унутрашњих Дјела
Мих. Ивановић с. р.

Министар Правде
Г. М. Церовић с. р.

Заступник
Министра Финансија и Грађевина,
Предсједник Министарског Савјета,
Министар Иностраних Дјела,
А. Радовић с. р.

Заступник Министра Војног,
Предсједник Министарског Савјета,
Министар Иностраних Дјела,
А. Радовић с. р.

Заступник Министра Просвјете
и Црквенијех Послова,
Министар Правде
Г. М. Церовић с. р

(М. П.)
Видио и ставио
државни печат, чувар
државног печата,
Министар Правде
Г. М. Церовић с. р.

Млетачке власти су 1657. године населиле у истарско село Перој тринаест породица из Црне Горе, укупно 77 људи. Број Перојаца потеклих из Црне Горе је у каснијим вјековима достигао до 500 душа. Они су чували своју српску народност, православну вјеру и ћирилично писмо. Посљедњих деценија аутохтони православни живаљ Пероја је у сталном демографском паду.

● ● ●
Табла на згради перојске црквене општине ● ● ● ●Зграда перојске црквене општине

Игуман Данило (Љуботина) парох пулски и перојски
Изгубили смо српство у борби за југословенство

Ми, Срби из Пероја, знамо ко смо и што смо, знамо своје духовне коријене, иако смо удаљени од матице скоро хиљаду километара

"Перој је мали, ситни, православни оточић у католичком мору. Нити се тај православни оточић проширио, нити га је католичко море избрисало", написао је давне 1933. године Хрват Фран Барбалић о србском селу у Истри, које се налази надомак Пуле и Фазане, близу Бриона.

Први житељи Пероја, Срби из Црне Горе, пре 400 година проживели су страдалнички део судбине србства - сеобу. Данас, разговарамо са потомком свештеника који је тада повео народ бежећи од Турака, оцем игуманом Данилом (Љуботињом) замеником епископа горњокарловачког.

- Вријеме је учинило своје. Малтене смо изумрли, ми Срби Перојци. У првом тренутку наша колонија, оаза, имала је 14 фамилија, 77 душа. Данас остало нас је 55 фамилија и између 150 и 180 душа. Имамо само, два или три ђака у првом разреду.

Срби Перојци познати су кроз историју као део нашег народа у кога је вера православна била снажна. Јесте ли духовно снажни као некада?

- И данас, ми знамо ко смо и што смо. Да смо православци и Црногорци то јест, Срби поријеклом из Црне Горе. Знамо своје духовне коријене, чак свако од нас има своје породично стабло јер наше црквене књиге воде до првог претка који је довео породицу. Али, ми смо удаљени од матице скоро хиљаду километара... Замислите колико је то тек било удаљено онда када су наши преци ишли пјешке или на магарцу. Колико је Перој тек тада био страшно удаљен и језички и културно. Данашње вријеме је нешто друго, ми смо се ипак губили у националном и вјерском погледу, јер имали смо бивши режим који је био атеистички и интернационални. Ми смо све дали за југословенство и тиме смо изгубили србство. Жртвовали смо свако своју посебност, а на крају ипак, свако је своје сачувао, а Срби понајмање. Нарочито ми који смо далеко од матице. Али захваљујући нашој Цркви и нашем кућном васпитању остали смо свјесни свога. Управо зато нас и цијене околни.

Од духовних вредности и традиције шта је народ кроз векове очувао?

- Морате знали да смо ми насељени врло лукаво. Млетачка Република населила нас је искључиво између талијанских градића. Ми смо, попут мале оазе на малом морском жалу, живјели и као Словени, Срби који говоре србски језик и то архаични. Чак смо се и падежима гађали. Србски језик је еволуирао, а ми смо сачували чак и полу-гласове који су изумрли у нашој матици. Остало је и нешто од народне ношње, славимо Божић, Васкрс, крсну славу, режемо славски колач по кућама. А на гробљу нам је ћирилица... На крстовима је ћирилица, а у школама, одавно је изумрла...

Како је било у време рата на простору бивше Југославије?

- Било је тешко, јак притисак да одемо, био сам прогањан. Бачена нам је бомба у цркву. Сјећам се када је била најгора ситуација '92. године идем према цркви и сретнем човјека, Хрвата. Каже ми, "Господине, буде ли неваљало, а ви бижите поли нас, ако нама не буде ваљало, а ми ћемо бижати поли вас". Е, то је повјерење.

Перојска православна црква Светог Спиридона

Какав је однос актуелне хрватске власти према СПЦ?

- Најгори смо ми према себи самима. Српска црква у Хрватској трагично је прошла јер је разваљена. Али и јерархија је пострадала. Свештеници су отишли, епископар је отишао. Знате, брод је тонуо, а капетани су побјегли. Али мислим, да је данашња власт у Хрватској прилично коректна према нашој Цркви. Али је и до нас да се више ангажујемо. Нажалост, ни ви овдје у Београду нисте добро, а то је оно што ситуацију чини још болнијом, да нам помогнете у било чему.

- Знате, ми имамо огромне везе са нашим Београдом, јер су се многе дјевојке из Пероја после Другог свјетског рата углавном удавале за војна лица која су из Србије долазила на Брионе. А наше мјесто је одатле удаљено само три километра. Тако, имамо много наших људи у Београду. За нас је Београд увијек био престоница наше матичне земље, културе и народа, не занемаривајући или не на уштрб или штету Хрвата, њихове културе и њиховог главног града, који је нама политички главни град. Као што је за Талијане Рим вјечити град, тако је за нас Београд наш Рим, наш вјечити град.

__________________________________________________

Перој - српско село у Истри
Фран Барбалић

Ријеч пароха перојског игумана Данила Љуботине уз репринт издање књиге "Перој - српско село у Истри"

Дјело Франа Барбалића "Перој - српско село у Истри" први пут је објављено у загребачким Народним новинама (бр. 48-55 и 59) 1933. године. Исте године је прештампано у издању Закладне тискаре Народних новина у Загребу као књижица. Она је већ одавно недоступна читатељству, тим прије што се ријетко налази и у стручним библиотекама. С обзиром да је књига и у данашњем времену врло интересантна за повијест насеља Пероја (које Перојци зову "Пероја": именица је женског рода, а мијења се као назив атинске луке Пиреја), те се често цитира као извор података, сврсисходно је прештампати и на тај начин учинити доступном данашњим заинтересираним читатељима, а посебно нашим житељима.

Књижица је написана са пуно пажње и прецизно износи драгоцјене податке и повијесне истине о нама, тако да је њена повијесна и морална вриједност неизбрисива и незаборавна. Књига је писана давно прије југословенске доминације Истром, или како данас поједини патетичари кажу "српског утјецаја". Њен аутор Фран Барбалић (1878-1952), бивши аустроугарски котарски школски надзорник, образовани писац, повјесничар, човјек који је имао реалан увид у збивања свога времена, представља повијесну личност за Истру, по нашем скромном мишљењу, ништа мање значајну од Мија Мирковића (Мате Балота, 1898-1963). Фран Барбалић је истински Хрват, католик, родољуб медитеранског типа, што се види из његовог пера. Он се бори за хрватске интересе, али воли и поштује друге, различите од себе. Он тугује због неправде учињене свом народу, али милује и остале који страдају.

"По горњем дијалогу види се, да је тужбу против Пероја, школе и србских књига издало заповједништво ратне луке у Пули. А у Пули је било људи, који су били православне вјере и србске народности, а ипак нису бранили своје људе, него сам ја католик морао оправдавати православне, да им је ћирилица потребна за обуку вјеронаука, и ја, Хрват, морао сам се излагати за Србе, а то не учинише они, који су не само могли, већ и морали, јер су били на много вишем положају, него што сам ја био.'' (стр. 30)

"Италија ради пуном паром, да однароди наш народ, колико га је остало у њезиним државним границама. Ради и на томе, да однароди Перојце. Перојска школа дијели судбину свих наших хрватских и словенских школа... Нема их више." (стр. 31 и 32)

Некада, не тако давно, Истром су доминирали народњаци, људи "Истарске љествице" не само у музичком већ у општеинтелектуалном и животном смислу, што указује на њихово топло левантинско-јужњачко поријекло, у безбројним примјерима -православно.

Желимо да ову књигу читатељи доживе управо онако како је написана, без страсти и предрасуда, као свједочанство о једном времену у ком је аутор живио, а које, кад бисмо промијенили неке појмове, тематски и проблемски сличи нашем данашњем добу.

Овај је рад једнако користан подсјетник не само за нас аутохтоне Србе - житеље којима је књига посвећена, а који смо данас, након четиристогодишњег хода, минијатурна, тешко сналажљива мањина, али витална да избјегне замке разних неаутентичних емисара, већ и за Хрвате, који у овој нашој стварности подјела па и раздора треба да се подсјете на своју не баш једноставну прошлост.

Интересантно је примијетити да наши преци нису вјековима имали никакве лаичке (политичке) организације, већ су се чврсто држали своје народне православне Цркве која их је сачувала до данас. Школа је до касног аустроугарског доба била црквено-народна школа, издржавана од мјештана и субвенционирана од Епархијске Консисторије из Задра. Учитељи су били искључиво свештеници (капелани) до доба краљевине Италије (како наводи проф. Тоне Црнобори у зборнику Прилози завичају посвећеном 330-огодишњици досељавања Црногораца у Перој).

У нади на боље сутра у оквирима креативније и љепше будућности, у датим могућностима и окружењу, у сложеној и деликатној садашњости, Истра је "једина за нас земља на том мору Јадранском"",

На крају ових наших редака издвојили бисмо двије реченице Франа Барбалића, препуне истинске носталгије:

"Перој је мали, ситни, православни оточић у широком католичком мору. Нити се тај православни оточић проширио, нити га је католичко море избрисало" (стр. 15)

Живимо у доброј нади да ће савремена Република Хрватска, а поготово мултикултурална Жупанија Истарска, имати начина и расположења да помогну очување наше народне аутентичности и њеног православног духа, јер је то и њихово богатство.

Игуман Данило Љуботина
Парох Пулски и Перојски
Замјеник Епископа Горњокарловачког
у Пероју, на Покладе 2002. године

__________________________________________________

● ●
Стара перојска Српска народна школа ● ● ● ●Стара перојска грчка црква (chiesa graeca)

Црногорци у Пероју

[Извод из: Dario Alberi. ISTRIA - storia, arte, cultura, Trieste, 1997, стр.1853-55; на србски превели добри људи, оригинални италијански текст је испод србског превода]

Неколико грчких породица је 1578. насељено у ову област, а између 1580. и 1583. провидур Марин Малипиеро је прихватио још 25 грчких породица из Науплие, населивши их у Педролу и додијеливши им 400 парцела земље. На исти начин је поступио и провидур Калбо населивши 25 породица пристиглих са Кипра. Породице из Науплие су 1585. напустиле ово боравиште и повукле се из Истре. Кипрани су испрва остали, али су доцније и они напустили ове просторе. Због поновне куге становништво се 1644. свело на три особе. По одлуци дужда Ђованија Песара млетачка влада се побринула да поново насели ову област, па је 1657. довела тринаест србских породица грчко-православне вјере поријеклом из Црмнице у Црној Гори, избјеглих од турског јарма. Десет породица је предводио Мишо или Мићо Брајковић, а остале три породице свештеник Михаило Љубатино или Љуботина.

Пошто нијесу биле католичке вјероисповијести, породице су подвргнуте јурисдикцији грчке цркве Светог Николе у Пули. Њихов владика је столовао у Задру, а патријарх у Цариграду. Били су подложни пароху Карбонцину из Фазане који их је због другачије вјероисповијести веома узнемиравао, па им је стога послат свештеник из цркве Светог Николе. Своје куће су изградили мало дубље у унутрашњости старог мјеста гдје се сада налази Перој. Никада нијесу злоупотребили пружено гостопримство како што су то учинили Морлаци и хајдуци. Напротив. Остали су мирни, гостољубиви, поштујући законе и локалне традиције, посветивши се искључиво пољопривреди и сточарству. Велики дио становништва се све до прије неколико деценија разликовао језиком и традицијом од околних становника. Поносни и не много комуникативни, временом су прихватили истарску културу. Са сусједима из Фазане, који су их са дозом презира и надмоћности називали "грекима", тешко су се слагали. Због вјероисповијести која је забрањивала склапање бракова са иновјерцима и због немогућности да у XVII и XVIII вијеку путују у Црну Гору како би се вјенчавали међу својим земљацима, били су приморани да се вјенчавају међусобно што је могло имати лоше посљедице. Црногорци из Пероја су увијек сматрали Србију земљом своје цивилизације. У прошлом вијеку као и током првих деценија овог вијека у перојским школама учили су се србски и талијански језик. Увијек су тврдили да немају ништа заједничко са Хрватском којој не дају никакво право да се намеће јужнословенским народима. И у свјетовној и у црквеној употреби писали су ћирилицом. Њихова православна црква, посвећена Светом Спиридону, потиче из XIX вијека и чува све карактеристике грчко-источних цркава. Свештенство и олтар су од остатка цркве одвојени дрвеним иконостасом из XVI-XVII вијека, осликаним мотивима грчко-православних светитеља. Црква се налази на тргу и носи натпис “Милост и вјера су подигле овај храм Светог Спиридона 1834. године”. Звоник с куполом покрај цркве, изнад улаза биљежи 1860. годину. Поред звоника је 1880. подигнута православна капела.

● ● ●
Перојско православно гробље ● ● ● ●Програм Светосавке академије у Пули