Istorija Srba - Konstantin Jireček

Koliko znam u Srbiji je »trenutno« na snazi istorija Konstantina
Jiričeka. Pročitao sam njegovu knjigu »Istorija Srba - politička istorija do
1537. god« Ali kako izgleda u Srbiji (zvanično) čita se samo ono što se tiče
preseljavanja nekakvih Slovena, Anta,…Niko izgleda ne čita ono što piše »između
redova«. Pored preseljavanja nekakvih Slovena, Anta i ostalih naroda, autor Konstantin
Jireček uostalom piše i sledeče:


»Kada je German u jesen 550 umro, te se
njegova vojska povukla bila u Salonu da onde prezimi, pojačaše se Sloveni novim
četama, te prezimiše (550-551) na rimskom zemljištu KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«.


»Savremeni Sirac Jovan,
episkop Efeza iskada ljubimac Justinianov i misionar među ostacima poganika u
Maloj Aziji, a od Justina II gonjen kao monofizita, piše, da je »prokleti narod
Slovena« opustošio svu zemlju do blizine Carigrada, da je prošao »kroz čitavu
Jeladu, tesalske in tračke provincije« i opustošio ih i DA JE ONDE SLOBODNO STANOVAO
ČETIRI GODINE KAO U SVOJOJ ROĐENOJ ZEMLJI«. (Mene samo interesuje kako
može neki narod, da prvo napada, pljačka, pustoši itd., a onda živi četiri
godine slobodno a pored svega toga oseča se taj narod kao da je u svojoj
rođenoj zemlji. Konstantin Jireček ni za jedan drugi narod ne kaže/piše, da
živi, kao na svojoj rođenoj zemlji; ni za Ante, ni za Avare, za nikoga, osim za
Slovene).


»Grci iz vremena
Komnena, nazivaju Srbe najviše Dalmati«


»Literarnoga je porekla
poznovizantijski naziv za Srbe kao Dačani ili Tribali. Taj naziv spada u ono
vreme, KADA BEŠE U MODI, DA SE SAVREMENI NARODI NAZIVAJU ANTIČKIM IMENIMA,
što ne beše još poznato caru Konstantinu Porfirogenitu, ali prevladuje od XI –
XV veka u grčkim istorijskim i retorskim delima«. (Znači odma posle
Porfirogenitove smrti Srbe nazivaju Tračanima i Tribalima i tako sve do 15.
veka; iz kog razloga se to radi i zašto Porfirogenitn to ne radi?).


»U Srbiji i u Bosni
vršio je dužnost pribiranja poreze KA3NБЦ, koji se pominje od XII veka
(novosrp. Kaznac, lat. Casnecius, ital. Casnezzo). Ovo dostojanstvo dubrovčani
prevode sa »camerarius«). NEJASNO JE POREKLO OVE REČI.«


»Pre nego što če
krenuti na put, sastavio je Konstantin slovensku azbuku, a ujedno je preveo
jevanđelistar. Pronalazak azbuke, ŠTO SE U LEGENDI PREDSTAVLJA KAO ČUDO I
ODKROVENJE BOŽJE, može se ticati samo potpuno novoga pisma, a ne
neznatnoga prilagođavanja opšte poznatih grčkih znakova. Bilo je to, po svoj
prilici, pismo koje se danas zove glagoljica«.


»Kako je znanje
istorije bilo vrlo bedno, važile su kod Latina glagoljske crkvene knjige kao
gotske i arijanske, dok u XIII veku nije ponikla nova teorija, PO
KOJOJ JE GLAGOLJICA DELO SVETOG JERONIMA«.





U knjizi ima mnogo
primera, da se srpski carevi, kraljevi, kneževi i uopšte srpski narod
predstavlja u negativnom smislu za razliku od ostalih. Evo jedan primer: » VELIKAŠI
SRBIJE BILI SU KRATKOVIDNI LJUDI, SKROZ I SKROZ SEBIČNI, BEZ IKAKVA SMISLA ZA
STVARANJE I ODRŽAVANJE JAKE DRŽAVE, LJUDI KOJI BEHU ZAUZETI SAMO INTERESIMA
SVOJIH PORODICA I SVOGA STALEŽA. Moć vlastele, s dana u dan veća,
zaustavila je u Srbiji napredovanje državno mnogo ranije nego u Ugarskoj i
Poljskoj«.