ТЕСЛИН АУТО НА КОСМИЧКУ ЕНЕРГИЈУ - пројекат ХААРП

У књизи "Тајне технологије хладног рата - пројекат Хаарп и даље", Герија Василатоса, помиње се и Теслин пријемник енергије који је он изгледа веома успешно 1930. тестрирао на аутомобилу.

Василатос пише да је Тесла већ раније проучавао стање наелектрисаних честица у чврсто набијеном вртлогу етера (јоносфере). Снага која се испољавала у близини такве вртложне етеричне конструкције била је огромна, а етерска тежина одржавала је изванредну стабилност.
У такву конструкцију постављена кристална решетка створила би електрични напон. Са извесним металним решеткама унутаратомско поље енергије које би се тада стварало било је неизмерно.
Зна се да је Тесла у свом раду тражио напон којим би ове етерске изливе енергије покренуо, а када би таква енергија покуљала требало ју је једноставно ухватити специјално контсруисаним пријемником и спровести у електрични мотор.
Један такав пријемник је Тесла очито веома успешно испробао на аутомобилу 1930.

Причу о томе забележио је аеронаутички инжењер Дерек Алхерс, који је ступио у контакт са Теслиним родјаком из Југославије, Петром Савом, кога је Тесла позвао у Буфало да заједно тестирају аутомобил "на струју". У друге очито није имао поверења.

То је био ауто марке "Pierce Arrow", један од луксузних аутомобила тог периода. У ауту се налазио електрични мотор дужине око 1 метра и обима око 60 цантиметара. Из њега су водила два дебела кабла везана за предњу контролну таблу. Додато је било и складиште за 12 Волтне батерије.

Максимална брзина ротора је била 30 окретаја у секунди са вучом од 80 коњских снага. Била је ту и антенска цев висока 1,8 метара углављена у задњи део аута.

Тесла је сео на место сувозача И почео да подешава пријемник енергије на командној табли који није био већи од краткоталасног обичног радија. У њему се налазило 12 специјалних цеви које је Тесла понео са собом у малој кутији у облику кофера.
Саво је рекао Ахлеру да је Тесла пријемник састављао у хотелској соби. Ове необичне цеви тачно су улегле у своја лежишта када их је поставио. Када је гурнуо две цеви Тесла је рекао да сада имају струју и да може да окрене контакт кључ. Саво је то учинио, али никакав звук није се чуо. Али, чим је притиснуо гас аутомобил је кренуо. Све време вожње никакав звук мотора се није чуо.
Није познато колику су дужину пута прешли, за осам дана колико су се возили, али гориво никада нису сипали.
Брзина коју су достизали је била од 90 до 120 миља на сат.
Осмог дана зауставили су се на некој старој фарми 20 миља од Бафала. Ауто су тамо оставили у једном амбару, а Тесла је понео својих 12 цеви из пријемника и кључ за покретање.

Док су се возили градом и кроз предградја Тесла није желео да одговара на Петрова питања. Тек када су били далеко изван града рекао је родјаку да је покретачка снага аута повезана са "мистериозном радијацијом која долази из етера" и да је "енергија на располагању у неограниченим количинама". Саво се присетио и речи да он "не зна одакле она долази, али да човечанство треба да буде захвално за њено постојање". Мала справица на сувозачевој страни очито је примала ту мистериозну енергију.

Саво је још стекао утисак да се Тесла плашио да неко не открије његова истраживања. Успео је само да сазнао како Тесла очекује да ће се његова справа ускоро користити на великим бродовима, чамцима, возовима и у аутомобилима.

Касније је Саво начуо да је пријемник са цевима и кључем убрзо након вожње спаљен због сигурности "јер су процуриле неке информације".
Месец дана након вожње Петра Саву је позвао човек који се представио као Лее де Форест и питао га како му се допала вожња? Саво је одговорио да је био веома радостан због те мистериозне вожње, а де Форсет му је рекао је да његов ујак Тесла највећи живи научник на свету.

Када је касније Саво питао ујака Теслу да ли ће његов "пријемник" бити негде употребљен, Тесла је штуро одговорио да је био у преговорима са неким од највећих компанија за изградњу бродова. Како је Саво даље запиткивао ујак је постајао љут и невеољан за причу. Саво је сазнао да је био веома забринут за сигурност својих проналазака и све тестове је радио уз велику предострожност и тајновитост јер је неколико пута био жртва манипулација.

Данас се на Аљасци под покровитељством Пентагона у оквиру пројекта ХААРП врши загревање честица јоносфере (на висини од 65 до 950 км) радио таласима екстремно високе и ниске фреквенције где се делови јоносфере претварају у вискотемпературну плазму. Последица су промене климе изнад одредјеног подручија. Верује се да су многе суше и поплаве последњих година, посебно у земљама које је америчка администрација прогласила "осовином зла", последица овог застрашујућег савременог оружија.

Објављено у НИН-у,06.07.2006.