"МЕНТАЛНА БОМБА" - Разарање "менталним бомбама"

Почетак бомбардовања

Прича се о наводној слободи медија, а „новинари“ и уредници сами себи додељују измишљене награде. Има ту још којечега, али сви знамо да медији причају оно што им власник каже, и оно што он жели да се чује, било да је тај власник држава или неки тајкун. Медији су постали борбена формација, која без топова и метака тера народ у жељеном правцу и утерује у систем вредности по жељи налогодавца.

„Ако на изборима не добију про-европске снаге, биће кризе, санкција, па и бомбардовања.“ Тако говоре многи обични људи које познајемо. Говоре то исто и политичари, аналитичари, теоретичари и остали врачари, али у мање-више завијеној форми, и користећи „паметне“ речи.

Међутим, људи не схватају да је жестоко бомбардовање одавно почело, али бомбе нису од челика и експлозива, већ су од (дез)информација сервираних на медијима. Ове бомбе не руше мостове, али праве много већу штету, пошто разарају ум. Ове бомбе немају масу, али су теже од челичних, немају гелере ни детонацију, али уништавају милионе људи.

Има разних типова ових бомби, усклађених према групи или човеку ког гађају, и последицама које треба да изазову.

Бомба Тип 1 – Ствара политичке агностике и духовне лењивце

Медији, нпр. свесно замењују значење речи национлизам са речју шовинизам. Националиста је родољуб, онај ко воли своју земљу, свој народ и државу, а шовинизам је повезан с уверењем у надмоћност властитог народа над другим народима или скупинама и мржњом према њима. Док је љубав главно осећање везано за национализам, мржња одликује шовинизам. Међутим, у најгласнијим медијима, ово је изокренуто. Такви медији прво за неке расисте или екстремисте кажу националисти, а када након тога за патриоте употребе исти термин „националиста“, шта обичан човек може да помисли? Да измедју њих нема разлике, наравно. Тај човек ће бити збуњен, неповерљив и склањаће се од непознатог. Неће моћи да препозна разлику шта је добро а шта не, биће саблазнут. А, то је оно што контролори медија и желе – да потенцијалне противнике претворе у политичке агностике и духовне лењивце.

Данас сте екстремни националиста ако се залажете за очувања морала, јаке породице и националног идентитета. Данас сте екстремни националиста ако сте за очување своје територије и ако се браните од нападача. Али, данас сте “националиста” и ако сте расиста, нациста… А, ако сте случајно критични према ЕУ и систему вредности који она промовише, или не дај Боже против свега тога, онда сте… Ма, и сами добро знате како вас све називају.

Бомба Тип 2 – „Паметна“ бомба

Други тип бомби су разни „стручни термини“ и стране речи које већина грађана не разуме, али их водитељи и такозвани експерти мантрају по цео дан. Питао сам се зашто се то ради. Зашто се на нашим телевизијама, па и на оној коју сви плаћамо, користи толико страних речи, поред ових наших лепих српских. Прво сам мислио да је главни разлог томе жеља наше “елите” да буде део ЕУ и „светских трендова“ као и део снобовског друштва. Свега овог има, али то није главно.

Сећам се шта нам је разредни старешина често говорио у средњој школи. Говорио је да ми као будући стручњаци и академски грађани не смемо да дозволимо да нас тамо неки прост човек или сељак, који нема велике школе, ухвати да нешто не знамо. Јер чему онда наша школа и толико „учење“? Дао нам је савет: Када се нађемо у таквој ситуцији ми треба на питање да одговоримо користећи неке термине и изразе, сто дуже и што теже за изговор. Ти „прости људи“ неће моћи ни да их понове, а камоли да знају ста значе. И није битно да ли то има неке везе са питањем, битно је да то што ми причамо изгледа „паметно“. Тада ће они који су нас питали бити постиђени што то не знају, ућутаће, и што је најважније, слушаће нас шта год да им кажемо.

Разорна бомба, зар не? „Експерти“ се праве да нешто знају, а уствари лажу народ, а народ „без великих школа“ то слуша. Не види и не чује да је дебело слаган, већ мисли да је то нека “виша филозофија” у коју се они обични смртници не разумеју. Ментална пустош дејства оваквих бомби је несагледива.

Бомба Тип 3 – Ментални бомбаш-самоубица

За оне који препознају ову режирану представу која се игра сваког дана пред нашим очима, припремљен је посебан тип бомби, које од човека стварају „менталног бомбаша-самоубицу“. Сви познајемо људе који схватају шта се дешава, али кажу: “Шта ја ту могу, шта може појединац?” Ово сам чуо много пута, и превише. Када би се они који тако причају повезали, више не би били само појединци, већ сила која би могла да покрене промену оваквог стања.

Али, они се не повезују. Зашто? Зато што су духовно лењи. Зато што мисле да други то треба да ураде. Зато што имају преча посла. Мисле да лекар треба да брине за њихово здравље и хигијену, да свештеник треба да брине за њихову веру и грехе, да децу треба да васпитава школа, а не да се сами побрину за све то. Они неће да прихвате чињеницу да су одговорни за свој живот. Чекају да неко други реши проблеме, да дође „нова власт“ која ће то да реши. Не могу или неће да схвате, да ако не покрену ствари у свом животу, неће бити никаквог бољитка ни на нивоу друштва.

Схватајући шта се дешава, а не чинећи ништа, они заправо доприносе да последице масовног менталног бомбардовања буду још разорније.

Одбрана

Како да се одбранимо од менталног бомбардовања, шта да чинимо? Прво, морамо да схватимо да на нас падају бомбе. А, кад то схватимо, морамо да преузмемо одговорност за свој живот, за физичко и духовно здравље, образовање, јачање породице. Не сме бити изговора за лењост било које врсте, јер наш посао други неће урадити.