ПЕРУН & СВ. ИЛИЈА

[You must be registered and logged in to see this image.]
Бог Перун & Св. Илија

Перун је старосрбски и словенски бог грома и неба - Громовник.
Перун је један од најмоћнијих богова старих Срба и Словена и као такав је члан највећег и најјачег словенског тројства (триглава) заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о триглаву као концепту, а не као божанству вероватно је новијег датума, међутим, ми ћемо је узети у обзир при анализи Перуна. Перун се на многим местима спомиње и као Сварогов и Велесов брат.

Перун кажњава кривоклетнике, као и све људе који су зли. Везан је за правду као и свако божанство које је повезано са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле и непослушне затварајући им небеске двери.
У многим списима из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Софyскиј Собор), па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну. Перун би тако требало да казни и прокуне сваког ко би прекршио оно што је договорено.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Перунов гнев

Кривоклетство кажњава још за живота кривоклетника, а у извршавању казне најчешће употребљава муње.
Муња бога Перуна носи слику велике снаге, невероватне брзине и огромне енергије, уједно је "громобранска" заштита од злих духова. Она гори немилосрдно на свом путу па су наши преци веровали да муња гори зло јер после олује је ваздух свеж и чист.

Што се тиче биљака, храст је био неодвојиво везан за Перуна. Ова чињеница поново говори о Перуну као јупитеријанском божанству, јер сви богови који су имали карактеристике Јупитера били су везни за храст (Зевс, Тор итд.). Код Срба се једна врста храста и данас зове грм, а ово име настало је од речи грмети. Дакле, очигледно је да је грм био посвећен грому, односно Перуну. Од других биљака ту су перуника, жалфија, коприва, јабука и чуваркућа. Перунове животиње биле су дивојарац и говече зубр или зубор. Кад нису имали храмове, Срби су се Перуну молили у гајевима, требиштима и испод храстова.

Перун је такође био повезан са ватром и ватреним животињама. Његова животиња била је ватрени петао, који је нека врста словенског Феникса.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ватрени петао - Жар птица (словенски феникс)

Његове животиње биле су и змајеви. Перунови обреди били су везани за ватру. Поред идола је горела вечна ватра, која није смела ни у ком случају да буде угашена, иначе би настрадала цела послуга у храму. (сличан обичај постојао је и у старој Грчкој, у храму Хестије као и у Риму, у храму Весте).

Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је он имао утицаја на кишу, а друга да је на кишу утицај имала Додола, Перунова жена. Било како било, он је сигурно по том питању могао да учини много.
Перуну је као главни празник, поред четвртка, прослављан дан током лета, вероватно негде око илиндана ако не и на сам илиндан, када суша већ озбиљно почиње да угрожава усеве због чега су му се Словени и обраћали за помоћ. Њему је посвећен цео циклус додолских обичаја којима је призивана киша која је у то доба (током лета) најчешће била страховита олуја праћена муњама или као тзв. летња киша (која се појави изненада и траје врло кратко) које је старим Словенима морала деловати као дар богова.

Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело од клопарања точкова. Перун је на киповима представљан као јак мушкарац са брадом. Делови одеће говоре да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје представе Перуна са каменим маљем у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње.

У Перуновом власништву биле су и златне јабуке. На ово указују неке народне песме:

Перун је Бог кнезова и ратника. Он штити државни поредак, одржава ред у Васељени, пружа победу у биткама.

Према древном предању, Перунови родитељи су Сварог и Мајка Сва. Он се појавио након што је Мајка Сва појела Штуку Рода. Док се Перун рађао, громови су се проламали, земља је подрхтавала, планине се обрушавале.

О посвећености Перуну указује и чињеница да, до данас, многи топоними и биљке носе Перуново име (Перунов врх и Перунова обала у Русији, Перуња вес у Словенији, планина Перин у Бугарској,у Србији цвет перуника итд.).
На пољском реч пиорун значи гром. Код балтичких Словена четвртак се звао перендан итд.
Примера о Перуновој вези са громом има много, али то најбоље показује пример из Прекомурја где се каже: Перун је ударио, са значењем Гром је ударио. Међу Србима се сматрало да се не ваља крстити док грми, јер би се могао привући гром.

2. августа (20. јула по старом), Српска православна црква (СПЦ) и верници празнују дан светог Илије, који је, уз светог Николу, најпоштованији светац у Срба.

Светог Илију - Илија Громовник, народ сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па га светкује с огромним страхопоштовањем.

Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године)и чим се родио, указали су се анђели и ватрено знамење.Био је жртва прогона цара Ахава.
Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах, видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Свети Илија или тачније Свети пророк Илија је старозаветни пророк, који се жив узнео, вазнео у небо. Приказао се у визији и Исусу а и веома је битан за будућност, тачније за други силазак Исуса Христа међу људе, када ће се поново појавити.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности,правде и поштења.
Присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.

Свети Илија је по преузимању хришћанства преузео улогу Перуна. Ова замена почела је још са првим продором хришћанства међу Србе и Словене и може се назвати општесловенском.
Свети Илија је одговарао хришћанским мисионарима због близине датума када се прослављао са оним на који се прослављао Перун, а није искључено и да је прослава светог Илије померена на Перунов дан.

Сутрадан ујутру Игор сазва (грчке) посланике и оде на брдо на којем је био кип Перунов и ту положи заклетву са свим својим главарима који беху некрштени, а Руси хришћани положише заклетву у цркви св. Илије.
(Из Несторове хронике, склапање мира између Руса и Грка 945. годин.)

Срби су, прелазећи у хришћанство, многе особине старог бога Перуна пренели на светог Илију, који, као громовник Перун, управља муњама и громовима.

Свети Илија, по предању, громовима и муњама растерује и убија ђаволе, уништава зло. Кад гром удари, ђаво умре.

Дакако, верују Срби да громови могу још много шта.

Учен човек, кад блештава светлост расцепи оловно небо, може помислити да је муња севнула, али ће га сујеверни опоменути да то заправо Громовник чудесним бичем бије по ђаволима.

Елем, приповеда народ да је врло лош знак "кад загрми кад му време није”.
Верује се да грмљавина може и будућност да предскаже. Шумадинци тврде да ће се, ако сева на Светог Илију, те године црвљати ораси и лешници. У Хомољу, пак, ако је тог дана облачно, очекују да жир и орах богато роде. Такође, ако муње загосподаре небом пре Ђурђевдана, сељаци имају чему да се радују. Кажу људи да ће кукуруз те године бити скупљи онолико динара колико седмица треба од прве грмљавине до Светог Ђорђа.

Постоје у вези са бичем Илије "Громовника” и народне поуке. Верује се и да кад муње сводом царују не ваља трчати, стајати на прагу или отварати врата.

Истина, неће свети Илија на људе, али је јурњава са демонима брза и бескрајна, па се и њему деси да промаши. Зато ваља знати шта тада чинити. У Бањалуци верују да, кад грми и човек побегне под дрво храст, мора одмах на том стаблу издубити крст и ту гром неће ударити.

Али ни то није најсигурније, јер ђаво свашта зна и не преза ни од чега. Тако ће он и под сам крст побећи, јер тачно је да ђаво бежи од крста, али га још већи страх од грома хвата.

Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Каже народна прича да Свети Илија увек заборави ког дана пада његов дан славе, па мора да пита своју сестру Огњену Марију. Марија, да би заштитила народ од претеране грмљавине и непогода, увек некако превари Илију и не каже му датум, да не би Илија претрао у вожњи ватреним кочијама.

На Светог Илију се не ради у пољу да сунце не би сагорело усеве а и обичај је да се тог дана закоље и за оброк припреми петао.

Светог Илију славе златари, пушкари, електричари и од 29. фебруара 1924. године одређено је да се 2. август у Србској војсци слави као ваздухопловна слава.
Светога Илију светкују и исламизирани Срби.