Текст Споразума СНС-СПС-УРС

Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Јединствена Србија и Уједињени региони Србије потписали су данас у Београду Споразум о заједничким политичким циљевима, односно о формирању парламентарне већине.

Свесни тежине ситуације у којој се налази Република Србија и чврсто опредељени за спровођење свеобухватних друштвених реформи које су предуслов даљег развоја и напретка наше отаџбине као и потребе постизања широког консензуса политичких и свих других друштвених чинилаца, а у циљу формирања скупштинске већине из које ће настати будућа Влада Републике Србије,
дана 10. јула 2012. године

закључују
С П О Р А З У М
о заједничком политичким циљевима

1. Убрзање процеса европских интеграција уз максималне напоре за добијање датума за отпочињање преговора са ЕУ. Стране потписнице су сагласне да преговори о приступању Европској унији почну што пре, јер Србија жели да буде њен део.

Стране потписнице сагласне су да спроведу неопходне системске реформе и испуне критеријуме које је успоставио Европски савет у Копенхагену и процес стабилизације и придруживања.

Главни елементи реформи су: успостављање тржишне економије која функционише, постизање макроекономске стабилности, јачање владавине права, борба против корупције и организованог криминала. Реформама су потребни закони, али више од тога потребно је применити усвојене законе и прописе и посебну пажњу обратити на владавину права.

2. Србија неће признати независност Косова. Влада Србије жели нормализацију живота свих грађана на територији Косова и Метохије. Потребно је спровести све оно што је договорено у техничком дијалогу са Приштином и наставити дијалог на политичком нивоу, уз учешће највиших државних функционера.

Питање Косова и Метохије решаваћемо мирним средствима, унапређењем дијалога, уз поштовање демократских решења. У том смислу прихватићемо резултате дијалога Београда и Приштине, који је постигла претходна Влада Србије у свим досадашњим разговорима. Желимо већу одговорност у дијалогу са Европском унијом и Приштином и подизање те одговорности на виши ниво. Ово ће
захтевати интензивне разговоре током одређеног временског периода, али ми смо спремни да отпочнемо са овим разговорима одмах, без предуслова, уз поштовање Устава Републике Србије.

Безбедност Срба на Косову и Метохији мора бити осигурана.
Српска историјска и културна баштина, цркве и манастири морају бити посебно заштићени и обезбеђени. Влада Србије нарочито мора да ради на јачању привреде у српским срединама, али и на повратку српских прогнаника на своја огњишта.

3. Унапредићемо сарадњу са суседима, водићемо балансирану спољну политику и сарађиваћемо са свим земљама света у интересу Србије. Помирење у региону међу државама са постојећим границама, услов је за изградњу будућности. Србија у потпуности подржава европску перспективу целог региона.

Залажемо се за безбедност, стабилност и добре односе међу народима Западног Балкана. Сви неспоразуми морају да буду разрешени на миран начин и у духу сарадње. У том смислу желимо добре односе са Црном Гором, Македонијом, Хрватском и Босном и Херцеговином уз узајамно поштовање суверенитета и територијалног интегритета сваке државе.

Истовремено, Влада ће се у оквиру Споразума о специјалним односима залагати за потпуно поштовање Дејтонског мировног споразума и развијати најбољу културну, економску и сваку другу сарадњу са Републиком Српском.


2. ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

I- ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

Неопходне су хитне мере за смањење буџетског дефицита. Овај програм мера биће донет до краја септембра, након сагледавања стварног стања у буџету, свеобухватне анализе и озбиљних консултација са привредницима, синдикатима и стручном јавношћу. С једне стране, мере морају бити радикалне у правцу смањивања бирократије и елиминисања непотребних трошкова државе, а с друге стране,социјално одговорне у погледу заштите најугроженијих слојева становништва.

Влада Србије наставиће разговоре са Међународним монетарним фондом и Светском банком у циљу постизања макроекономске стабилности и одрживог привредног развоја.

1. Програм фискалне консолидације

Програм фискалне консолидације засниваће се, пре свега, на рационализацији и смањивању расходне стране буџета. Сви непотребни трошкови државне администрације биће елиминисани. Уместо да свако министарство има бројне и неконтролисане сопствене приходе, све расходе министарстава треба утврдити кроз законом утврђени буџетски поступак и финансирати их из једног извора - класичних пореских прихода. У октобру ћемо донети нови Закон о јавним набавкама, који ће повећати транспарентност процеса, смањити корупцију и омогућити смањивање расхода државе.

2. Нећемо замрзавати пензије и плате, али њихов раст у првој години мора бити усклађен са реалним могућностима буџета, уз уважавање принципа да раст пензија треба да прати раст плата у јавном сектору.

3. Извршићемо реформу пореског система ради његовог поједностављења. Укинућемо непотребне таксе и парафискалне намете, а преостале таксе смањити на ниво који неће кочити развој приватног предузетништва. Укинућемо све републичке намете који су уведени непореским законима. Биће укинути и непотребни локални намети и таксе.

4. Реформисаћемо систем ПДВ-а . Малим и средњим предузећима биће омогућено да ПДВ плаћају тек када наплате робу, а не када је фактуришу. Подићи ћемо цензус за обавезан улазак малих предузећа у систем ПДВ -а. На тај начин, олакшало би се пословање предузетника чије фирме имају релативно мали
промет. За грађевинске фирме биће предвиђено да инвеститор одговара за ПДВ обавезу извођача радова, ако не плати извршене радове у уговореном року.

5. Реформисаћемо политику сопствених прихода које остварују разне републичке агенције и комисије.
Накнаде које оне наплаћују биће укинуте или смањене, тј. уподобљене реалним могућностима привреде, при чему ће се максимално упростити њихово администрирање.

6. Наставићемо фискалну децентрализацију. Порез на зараде и убудуће треба да остане један од кључних прихода општина и градова у којима се наплаћује. Појачаћемо контролу наменског коришћења средстава и прописати да се највећи део додатних прихода локала мора користити за капиталне инвестиције. Изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, биће предвиђено и обавезно издвајање одговарајућих средстава локалних самоуправа за рад месних заједница, према објективним критеријумима. Тренутни статус градских општина је неодржив, јер за поверене надлежности не добијају довољно средстава из градских буџета. Ово стање ћемо променити изменама низа закона који уређују ту област.

7. Ефикасно управљање консолидованим рачуном трезора (KРТ) подразумева укључивање свих учесника КРТ-а у информациони систем за управљање финансијама (ФМИС). Прецизно ћемо дефинисати категорију учесника општег државног сектора која подразумева како буџетске кориснике, тако и институције које јесу део државне структуре, али нису финансиране из републичког буџета.
Постоји више од 200 различитих институција које нису корисници буџета иако су део општег државног сектора. Трезор ће објавити свеобухватан списак свих учесника КРТ-а како би се унапредило управљање средствима, али и праћење и планирање расхода са наменских рачуна.

8. Донећемо хитни План антикризних мера за привреду, имајући у виду да је српска привреда поново у рецесији. Његова кључна ставка биће програм субвенционисаних кредита за ликвидност и инвестиције, јер он је дао веома добре резултате и значајно ублажио удар првог таласа кризе у периоду 2009-2010. године. У условима кризе, држава мора посебно да интервенише на покретању производње и инвестиција у регионима са високом стопом незапослености, у складу са буџетским могућностима.

9. Подржаћемо предузетнике кроз бесповратну помоћ и субвенционисане кредите. Посебну подршку ћемо пружити занатлијама, што подразумева и доношење модерног Закона о занатству. Важна подршка биће обезбеђена предузећима која се баве информационим технологијама и извозом услуга.
10. Обезбедићемо једнаке услове пословања за све. Променом закона биће омогућено да контролу нерегистрованих предузећа преузме Пореска управа, која има много већи потенцијал да уведе ред и спречи нелојалну конкуренцију уредним платишама пореза и доприноса.

11. По угледу на англо-саксонске земље, донећемо Закон о одговорности директора, којим ћемо предвидети строге затворске казне и вишегодишњу забрану обављања делатности за директоре фирми за које се докаже да намерно избегавају плаћања својих обавеза према добављачима, тако што смишљено изазивају банкроте својих фирми. Пресудну улогу у стварању једнаких услова за све на тржишту имаће реформа правосуђа.

12. Залагаћемо се за ефикасно кажњавање свих облика злоупотребе монопола и доминантног положаја и свих облика повреде конкуренције и за уклањање свих врста баријера за слободно пословање и улазак на тржиште. У том циљу уз помоћ ЕУ и земаља чланица повећаћемо стручне капацитете Комисије за заштиту конкуренције и организација за заштиту потрошача.

13. Приоритети енергетске и рударске политике Србије биће:

- Подизање енергетске безбедности Србије, подизањем енергетске ефикасности и инвестирањем (кроз отварање нових рудних поља, изградњу хидро и термо капацитета, улагање у обновљиве изворе енергије и дефинисање јасне политике цена и ценовних паритета),

- Развој и подизање комуналне енергетике кроз производњу и топлотне и електричне енергије у топланама и постепену измену штетних енергената попут мазута и угља, обновљивим изворима, пре свега, биомасом, као и гасом.

- Развијање Србије као транзитне руте и складишта за енергију и енергенте, инвестирање у изградњу другог правца дотока гаса, улагање у електроенергетске конекције са суседима, завршетком и изградњом нових подземних скадишта гаса.

- Успостављање и развој тржишта енергије и енергената, а према стандардима ЕУ– електричне енергије, гаса, нафтних деривата и течног нафтног гаса.

14. Створићемо услове за формирање Развојне банке, као подршку привреди и развојним националним пројектима. Фонд за развој треба да остане институција која подржава мала и средња предузећа и улагање у неразвијена подручја под повољним условима. Кроз одговарајућу докапитализацију треба оснажити Агенцију за осигурање и финансирање извоза (АОФИ). Она треба да остане самостална институција за осигурање извозних послова, по угледу на сличне институције у свету (Хермес у Немачкој, Кофас у Француској, Контрол банка у Аустрији...).

15. Интензивираћемо подстицање директних инвестиција преко Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА). Покренућемо и нови програм којим би се обезбедила бесповратна подстицајна средства за обуку и запошљавање нових радника у занатству и у малим и средњим предузећима. На овај начин, министарство надлежно за привреду обезбедиће бесповратна средства за домаће
предузетнике који су у стању да упосле од 5 до 50 нових радника, под сличним условима као и у програму СИЕПА.

16. Трајно опредељење државе је задржавање власништва у Комерцијалној банци. Поред тога, требало би укрупнити банкарски процес и кроз процес докапитализације и припајања оснажити Поштанску штедионицу. Уколико се укаже прилика и потреба, размотрићемо и могућност аквизиције појединих банака са иностраним капиталом.

17. У мандату ову Владе обезбедићемо двоструко већи буџет за пољопривреду. Постепено ћемо створити услове да се најмање 5% републичког буџета издваја за пољопривреду. Аграрна политика мора бити предвидива, а систем подстицаја загарантован најмање 5 година. Укинућемо условљавање исплате субвенција пољопривредницима плаћањем доприноса за ПИО. Извршићемо праведнију расподелу субвенција, као и географску и секторску дистрибуцију буџета.

Стимулисаћемо инвестиције у пољопривреди кроз бесповратна средства. Вратићемо подршку некомерцијалним газдинствима – тзв. старачким домаћинствима. Реформисаћемо институционалну подршку пољопривредницима.

18. Водићемо посебну бригу о природним ресурсима наше земље и обезбедићемо већа улагања у енергетски и рударски сектор, као и саобраћајну и телекомуникациону инфраструктуру.


II СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

У спровођењу социјалне политике стране потписнице ће изграђивати систем социјалних права који ће подстицати економски развој, гарантовати личну социјалну сигурност и развијати нове облике солидарности и хуманости.

Обезбедићемо доступност социјалне заштите најсиромашнијим грађанима.
Обезбедићемо одрживи развој ванинституционалних, отворених облика социјалне заштите и социјалних услуга и омогућићемо развој услуга у локалној заједници кроз кофинансирање са централног нивоа за групе општина ниског нивоа развијености.

Поспешићемо координацију између: министарстава, централног и локалног нивоа власти, владе и донатора, повећати ефикасност пружања услуга уз рационалнију потрошњу.

1. Породица, деца и омладина имаће право на одговарајућу социјалну, законску и економску заштиту, уз поштовање начела родне равноправности.

2. Посебно ћемо водити рачуна да особе са инвалидитетом остваре своје право на независност, социјалну интеграцију и на учешће у животу заједнице.

3. Старим лицима обезбедићемо друштвену заштиту, пре свега здравствену, туђу негу и помоћ у случају болести и трајне инвалидности.

4. Увешћемо циљану подршку за најсиромашније грађане. Заштитићемо слојеве становништва којима је најтеже у овој кризи.

5. Свим пензионерима који имају мање од 15.000,00 динара месечно биће исплаћена тринаеста пензија у висини од 15.000,00 динара у 4 једнаке рате.

6. Усвојићемо Закон о социјалном предузетништву – трећи сектор привређивања: у оквиру сектора социјалног предузетништва обезбедиће се запошљавање до 1% радно активног становништва Републике из маргинализованих друштвених група, неконкурентних на тржишу рада (особе са инвалидитетом, избегла и расељена лица, итд.).

7. Влада Србије ће се залагати на обнављању становништва односно побољшању наталитета, кроз друштвену бригу о деци, помоћ мајкама, посебно на селу.

8. Извршиће се ревидирање и увести строжије казне, када су у питању сви видови насиља (над женама, децом, вршњачко насиље).


3. ПРАВНА ДРЖАВА И ВЛАДАВИНА ПРАВА

Успостављање правне државе и владавине права темељ је стварања правне сигурности, појединца, али и читавог друштва, јер подстиче привредни раст, улагања и конкурентно пословање и један је од основних предуслова привредног, друштвеног и политичког развоја Републике Србије.

1. Отклонићемо све негативне последице реформе правосуђа из претходног периода. Реформисањем закона у области правосуђа обезбедићемо:

- доступност судова свим грађанима кроз функционалније организовану мрежу правосудних органа;

- независност и сталност судијске и самосталност тужилачке функције у складу са општеприхваћеним међународним и европским стандардима;

- образовање и избор најквалитетнијих дипломираних правника на функције у правосуђу, као и њихову специјализацију за вођење поступака у појединим областима, јачањем Правосудне академије.

2. Преиспитаћемо новодонете ситемске правосудне законе (Закон о парничном поступку, Закон о извршном поступку, Закон о кривичном поступку), којима су упућене озбиљне критике у стручној јавности. Убрзаћемо увођење јавнобележничке делатности, доношење Грађанског законика и новог Закона о ванпарничном поступку.

3. Залагаћемо се за изградњу јасне, унификоване и конзистентне судске праксе за читаву територију државе.

4. За потпуно успостављање правне државе и владавине права нужно је реформисати и унапредити ситем евиденције стварних права на непокретностима.


4. БОРБА ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ И КРИМИНАЛА

Стране потписнице сагласне су да се системски и бескомпромисно боре против криминала и корупције и у том смислу предузеће следеће мере:

1. Влада Србије испитаће поступак спровођења свих приватизација за које постоји сумња да су спроведене на противправан начин, а о којима се говори и у извештајима Европске комисије.

2. Влада Србије водиће оштру борбу против организованог криминала, нарко картела, а у сарадњи са демократским светом бориће се и против свих облика тероризма.

3. Залагање за јавност у раду, јасне и прегледне законске и подзаконске прописе са циљем смањења самовоље службеника и намештеника, који су у позицији да одлучују о туђим правима и интересима, што је основни предуслов за искорењивање корупције;

4. Подизање на виши ниво сарадње целокупног управног, безбедносног и правосудног апарата и удружено деловање у борби против корупције;

5. Увођење обавезне контроле имовине (прихода и расхода) лица на важним функцијама у правосуђу и државној управи које су подложне злоупотребама;

6. Јачање независности и повећање овлашћења органа који се баве борбом против корупције;

7. Сарадња са свим значајним светским организацијама у борби против трговине дрогом, људима, кријумчарења оружја и других најтежих облика међународног криминала;

8. Посебна пажња биће посвећена спровођењу свих неопходних антитерористичких мера и у том циљу успоставиће се сарадња са свим земљама региона;

9. Јачање казнене политике;

10. Доношење Закона о заштити узбуњивача чија ће ефикасна и стриктна примена бити обезбеђена успостављањем интернет портала за пријаву корупције који ће контролисати заштитник грађана или повереник за информације од јавног значаја;

11. Примена превентивних мера за спречавање сукоба интереса у свим областима;

12. Успостављање сарадње са грађанима и невладиним сектором ради интензивније и ефикасније борбе против корупције.


5. РЕФОРМА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

1. Извршићемо максималну рационализацију државне управе. Елиминисаћемо непродуктивне расходеи укинути непотребне државне органе и агенције. На тај начин трошкови државе биће смањени, а ефикасност рада администрације повећана.

2. Смањићемо бирократске процедуре и убрзати рад администрације. Наставићемо другу фазу спровођења регулаторне реформе. Увешћемо принцип по коме „ћутање администрације значи одобравање”.

3. Основаћемо канцеларије за брзе одговоре на свим нивоима чиме ће грађани и привреда добијати ефикаснији државни сервис на једном месту.

4. Извршићемо реформу и модернизацију рада инспекцијских служби.

5. Увешћемо електронску управу на свим нивоима и укинути непотребну папирологију.


6. ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

Извршићемо реформу јавних предузећа у циљу ефикаснијег пословања и унапређења квалитета и конкурентности њихових услуга.

1. Организоваћемо јавна предузећа као друштва капитала (корпоратизација), уз одговарајуће регулисање њихове специфичности, будући да обављају делатности од општег интереса и да углавном послују у нетржишним условима.

Корпоратизација ће:

- поједноставити правни оквир што ће смањити трошкове и ризике пословања;- омогућити лакшу промену структуре и облика капитала и побољшати услове кредитирања;

- обезбедити привлачење приватних инвестиција и кроз институционално јавно-приватно партнерство (докапитализацијом или оснивањем новог друштва);

- допринети одвајању улоге државе као законодавца од улоге власника, што ће подстаћи тржишна правила пословања и дугорочно побољшати квалитет јавних услуга;

2. Србија ће задржати већинско власништво у стратешки важним јавним предузећима која имају монополску позицију на тржишту (ЕПС, Железница, ПТТ, Аеродром…).

3. Управљање јавним предузећима биће професионализовано, а Влада ће преузети контролну улогу.

- управа јавних предузећа биће независна, без утицаја оснивача на свакодневни процес управљања.
Накнаде управи биће условљене оствареним плановима и постигнутим резултатима. Преиспитаће се квалификациона структура запослених и извршити њено побољшање у циљу повећања продуктивности рада и обезбедиће се стална обука запослених уз примену нових знања и технологија у пословању.

4. Учинићемо пословање јавних предузећа транспарентним. Тренутно је пословање јавних предузећа потпуно затворено за јавност, што је недопустиво ако се зна да су јавна предузећа често у великим губицима, да су углавном монополисти на тржишту и да је просечна зарада у њима знатно изнад општег
просека.

У циљу остваривања транспарентног пословања прописаћемо да се редовно (годишње/полугодишње) објављују:

- циљеви привредног друштва;
- финансијски извештаји;
- извештаја о јавним набавкама;
- извештаји о додељеној помоћи, субвенцијама, добијеним гаранцијама;
- све веће обавезе и одговорности које преузима јавно предузеће;
- подаци о финансијским ризицима;
- извештаји о пословима са повезаним лицима, а посебно лицима повезаним са члановима управе која су ангажована у конкурентним делатностима;
- збирни извештај о пословању јавних предузећа.

5. Унапредићемо и учврстити механизме за контролу пословања јавних предузећа:

- Успоставићемо јасну везу између надзорног одбора, Народне скупштине и Државне ревизорске институције. Одбори Народне скупштине и народни посланици, као директни представници грађана, имаће активнију улогу у контроли рада јавних предузећа. Прописаћемо обавезу Надзорног одбора да на захтев сталних или "ad hoc" одбора Народне скупштине, достави ванредне извештаје о пословању јавног предузећа, важнијим пословним одлукама, избору директора, структури запослених и сл.

- запослене у службама интерне ревизије постављаће надзорни одбор, након спроведеног јавног конкурса, а ти запослени подносиће извештаје и одговарати искључиво надзорном одбору.

- Утврдићемо правила, садржину и методологију за израду пословних планова и строго поштовати рокове за израду тих планова, уз примену оштрих санкција за чланове управе који то не поштују;

- успоставићемо јасна правила за оцену успешности пословања јавних предузећа и вршити оцену рада управе најмање једном годишње;

- овластићемо надзорни одбор да по потреби формира радна тела која би вршила надзор одређених пословних подухвата;

- донећемо Кодекс понашања којим ће се утврдити правила понашања за руководство и запослене у јавним предузећима;


7. ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ

Да би Србија брже напредовала, потребно је да све општине, градови и региони добију једнаке шансе.
Посебну пажњу посветићемо смањену регионалних разлика у циљу равномернијег регионалног развоја.

1. Покренућемо широку јавну расправу о потреби промене Устава ради регионализације и даље децентрализације Србије

2. Омогућићемо формирање нових општина на територији великих градова, уколико постоји економска оправданост за то и уколико већина грађана на локалном референдуму потврди да то жели

3. Извршићемо фискалну децентрализацију у великим градовима, посебно у Београду, Новом Саду и Нишу, кроз пренос одговарајућих надлежности и средстава на градске оптшине према објективним критеријумима и европским стандардима

4. Извршићемо децентрализацију и деконцентрацију републичких институција, када год постоје оправдани разлози за то. То ћемо најпре учинити са инспекцијом рада.

5. Појачаћемо контролу наменског коришћења средстава и препоручићемо да се највећи део додатних прихода локала и региона мора користити за капиталне инвестиције. Истовремено, треба испитати могућност преношења додатних надлежности на локалне самоуправе, у циљу што ефикаснијег пружања
услуга грађанима који у њима живе.

6. Обезбедићемо равномеран развој саобраћајне инфраструктуре изградњом аутопута од Београда ка западној Србији (Коридор 11), аутопута од Појата до Прељине (западно - моравски коридор), спајањем Крагујевца са Коридором 10. Такође, изградићемо регионални аутопут који везује Зајечар и Бор са Коридором 10 (код Параћина) и повезати Лозницу и Шабац са Коридором 10 и даље преко Руме, тунелом кроз Фрушку Гору, све до Новог Сада, као и друге инфраструктурне пројекте од значаја за регионални развој Србије.

7. Изградићемо модерну телекомуникациону оптичку инфраструцтуру. Савремене електронске комуникације и широкопојасни приступ интернету треба омогућити равноправно грађанима и предузећима у свим крајевима Србије.


8. ЗДРАВСТВО, ОБРАЗОВАЊЕ И НАУКА

I ЗДРАВЉЕ

Здравље је једна од најзначајнијих друштвених вредности, основна људска потреба и право. Здравље је јавно, а не само приватно добро. За заштиту здравља грађана одговорна је држава. Сви грађани Србије требало би да буду обухваћени здравственим осигурањем на принципима солидарности, једнакости и универзалности. Систем здравствене заштите требало би да се заснива на начелима равноправног и општег приступа и доступности здравствених институција свим грађанима. Дугорочно се залажемо за потпуно бесплатно здравство, а краткорочно за минимизирање партиципације, као и за проширење листе здравствених услуга и лекова који се могу издати на рецепт и платити на терет из средстава обавезног здравственог осигурања. Зато је потребно да у скорашњој будућности променимо и начинфинансирања здравствене заштите и структуру функционисања здравствених установа.

II ОБРАЗОВАЊЕ

Знање и образовање су један од најважнијих ослонаца променама које треба да спроведемо како бисмо штопре постали демократски развијено и економски стабилно друштво, спремно и способно за европске интеграције. Зато је потребно да обезбедимо стабилно функционисање образовног система и да само образовање стално унапређујемо како би оно у правом смислу и у пуној мери било покретачка снага промена. Основни циљеви развоја образовања су унапређење доступности, односно, праведности и равноправности у образовању, повећање квалитета образовања и побољшање ефикасности образовног система. Посебно је важно да у образовању задржимо и унапредим социјалну димензију, да обезбедимо једнаке шансе за све, без обзира на социјални статус и порекло и да повећамо број образованих грађана, да се унапређује стручно образовање наставника и да се систем образовања иновира. Држава мора да одржи и унапреди бесплатно основно и средње образовање, да обезбеђује
бесплатне уџбенике, да подстиче школовање на вишим нивоима образовања и да улаже у развој образовне инфраструктуре. Само тако можемо повећати број образованих грађана у укупном становништву. Циљ којем тежимо је да се издвајања за образовање повећају у складу са Стратегијом образовања Владе Србије 2012/2020, и то сукцесивно. Настојаћемо да се у току овог мандата то издвајање повећа сагласно економским могућностима државе.

Са становишта повећања квалитета наставиће се са развојем и континуираним праћењем ове области, посебно у циљу достизања савремених стандарда, који се примењују у Европском образовном простору на свим нивоима образовања, при чему посебно место има развој система осигурања квалитета образовања.

Концепт финансирања образовања по глави ученика ће се решавати на системски начин: преузимањем финансирања образовања на различитим нивоима (република, покрајина, локална самоуправа), кроз економско-социјални програм за запослене, увођењем целодневног боравка за ученике и другим мерама.

Посебно ћемо водити рачуна о социјално-економском положају за запослене у просвети, с обзиром на њихов значај и важност у васпитању и образовању младих нараштаја.

III НАУКА

Наш је стратешки циљ да створимо друштво засновано на знању. У том циљу повећаћемо улагања у инфраструктурне пројекте у области науке и научна истраживања. План је да у наредним годинамаиздвајања за науку и истраживања у Србији буду у складу са Стратегијом научног и технилошког развоја уз учешће индустрије и приватног сектора у финансирању науке.

Морамо успоставити партнерство између оних који стварају научне иновације и знање и оних који су директни корисници те науке и знања, између јавног и приватног сектора, у земљи и иностранству. Ојачаћемо партнерство научно-образовних институција са привредном и индустријом кроз пројекте иновација.

Увешћемо олакшице на средства које приватне компаније из земље и иностранства уложе у заједничке пројекте са научно-истраживачким организацијама у Србији.


9. СЛОБОДА МЕДИЈА

Стране потписнице сагласне су да активно учествују у реформи регулативе која треба да допринесе стварању отвореног демократског друштва обезбеђивањем услова за објективно, слободно и квалитетно новинарство и остварењу уставног начела о праву грађана на истинито и потпуно информисање. У том циљу залагаћемо се за:

1. Нужну борбу против цензуре и ауто-цензуре у медијима;
2. Измену законске регулативе, а нарочито Закона о информисању, Закон о радиодифузији, као и Закона о телекомуникацијама. Њих треба прилагодити не само захтевима даље демократизације медија, већ и савременим технологијама које омогућавају бољу информисаност грађана;
3. Стварање услова за ослобађање новинара од политичких притисака али и притисака уредника, власника и других центара моћи;
4. Заштиту права на приватност, људско достојанство, част и углед у медијском деловању, а нарочито заштиту достојанства деце и забрану дискриминације;
5. Онемогућавање сваког монопола и политичке контроле над медијима;
6. У потпуности ћемо обезбедити јавност и транспарентност власничке структуре у медијима, уз спречавање концентрације власништва која превазилази европске стандарде.

На путу даље демократизације друштва и медија, стране потписице овог споразума ће са посебном пажњом поново размотрити извештај о медијима Савета за борбу против корупције.

Потписници:
Српска напредна странка
______________________________
Александар Вучић
Социјалистичка партија Србије
_______________________________
Ивица Дачић
Партија уједињених пензионера
________________________________
Др Јован Кркобабић
Јединствена Србија
_________________________________
Драган Марковић
Уједињени региони Србије
___________________________________
Млађан Динкић

Београд, 10. јул 2012. године