Чедомир Фиделинка Јовановић

Када би у Србији постојала јавност или макар слободни (широке покривености) медији, истина о ЛДП-у би многима променила заблуде у које тако јако желе да верују.

Утицајне ведете “друге Србије” попут Латинке Перовић или Соње Бисерко у својим круговима причају да је небитно да ли Чедомир узима новац од Бека, Мишковића, Пецонија, Баје Живанића и осталих или не.

По њима, важно је да ЛДП води европску политику и да Србију приближава Европи. У набрајању тих доказа, ове две госпође помињу подршку ЛДП-а у доношењу европских закона, па тако и оправдавају слепу подршку ЛДП-а Снежани Маловић и њеној катастрофалној реформи, од које се чак дистанцира и велики део самог ДС-а.

А истина је много једноставнија и баналнија: подршка ЛДП-а реформи правосуђа директно је везана са договором Тадића (који стоји иза реформе, односно потребе да направи правосуђе за личне потребе) и Јовановића да подржи реформу и да може да добије одређени утицај на правосуђе. Тадићу је ово било важно јер није имао 126 посланика за овако срамну акцију. Чедомиру је правосуђе јако важно. Како због своје прошлости (“руке су ми прљаве…”) тако и због услуга које су из правосуђа потребне тајкунима, пре свега Беку. Међутим убрзо је Чедомир схватио да се преко првосуђа може и правити новац!
А ево како то изгледа.

Реформисано правосуђе, по налогу политичара покрене процес у коме некога прогласе тешким и опасним криминалцем и брже боље му заплене имовину. Тако је било и у случају Ђорђа Божића, руководиоца ПИК Земун. 13 априла 2010 године Снежана Маловић је објавила саопштење (једно из серије оних спектакуларних-за Гиниса) у коме су дословно рекли: Дирекција за управљање привремено одузетом имовином ове недеље од бивших руководилаца ПИК “Земун” запленила је више од 550 хектара земљишта, десетак кућа и станова, десет предузећа, као и велики број акција, обвезница, новца на рачунима и аутомобила, силоса, млинова. Та акција је проглашена за највећу финансијску заплену у историји Србије, где се вредност одузете имовине од припадника криминалне групе тада процењивала чак на две милијарде динара.

За саучеснике ухапшених директора оптуживани су Љубиша Буха и Цане Суботић, али јесве брзо склоњено из медија када се у истрази утврдило да су прави организатори ове пљачке Данко Ђунић и Аца Влаховић. Наравно и Божић је брзо пуштен из затвора, а ова “спектакуларна” акција чувеног триа Мики Ракић-Миљко-Маловић завршила је као и све њихове акције – у Миљковој фиоци, чекајући сигнал од Микија Ракића, шта радити даље.

Но, да се вратимо нашем јунаку “друге Србије” и његовим пословним талентима. Лидер “друге Србије” има дугогодишњи проблем како да јавности објасни богатство које поседује, а за које нема апсолутно никакво покриће. Сви наравно знају да је новац од Бека, Мишковића, “Викторије груп”, провизија од “Београд пута” и слично, али потребно је да се нађе објашњење које ће задовољити бираче ЛДП-а и да у исто време буде законски прихватљиво. Неуспешно је покушао 2009. и 2010. да објашњава да у ствари ради у Швајцарској за медијску кућу, рачунајући пре свега на услугу коју је тада тражио од Бранислава Бркљача и његовог “Телешопа”. Али како је то пропало,лидер “друге Србије” је уз помоћ свог газде Бека осмислио један нови и добар посао, који једино може да уради неко ко има утицај на правосуђе.

Беко му је рекао за заплењену имовину Божића, пре свега силосе и могућност да постане моћан у послу са житом. Требало је само да се договори са фирмом “Викторија груп” (која има апсолутни монопол у пољопривреди захваљујући Тадићу и министру Петровићу) и да дође до силоса, млинова и остале имовине коју је Снежана запленила. Са власником “Викторије гроуп”, Зораном Митровићем, лидер “друге Србије” се брзо договорио (и они су спонзори лидера ЛДП-а), мада је Митровић негодовао због овакве уцене од стране лидера. Ипак Срђан Илинчић, кућни пријатељ лидера “друге Србије” и адвокат ЛДП-а, “Београд пута” итд. је убедио Митровића да пристане на предлог Јовановића.

Остало је смо да се дође до силоса, млинова, камиона… Искористивши још једну прилику када је дао подршку Маловићки, уз пристанак Тадића, тражио је од Маловићке да из заплењене имовине “извуче” силосе, млинове, камионе за превоз, да их ослободи и врати предузећима, а онда ће Чедомир од њих већ наћи начин како да их преузме за себе.

Тако је наравно и било. Тај велики борац против криминала и неправде, Снежана Маловић, је “извукла” силосе, млинове, камионе и осталу опрему из заплењене имовине и предала лидеру “друге Србије”.

Онда на сцену ступа супруга адвоката Срђана, Оливера Илинчић (позната из афере Хејнворт, где је заједно са Зораном Митровићем-”Викторија груп”, 2003. била оптужена за прање пара Г17) и уз помоћ њених познанстава и отварањем нових фирми осмишљава цео процес. Појављује се фирма из Словеније “Дон Дон”, која потписује уговоре са “Житопрометом” (о томе све зна директор Симу Грујеску), а одмах затим и са “Фиделинком” из Суботице и многим другим. Супруга лидера “друге Србије” Јелена Јовановић, региструје фирму “Агропослови”, која потписује уговоре са фирмом “Дон Дон”, а све се пребацује на оф шор компаније које Илинчићева региструје.

Убрзо Јелена Јовановић излази у јавност и саопштава да иза ње стоје “моћни људи из Лондона” и инвестициони фондови милијардера из Лондона?!(који су наравно једва чекали да милијарде дају Јелени Јовановић, жени без дана стажа).

Тако је лидер “друге Србије” ушао у посао складиштења и млевења жита, чак успео да добије неку врсту монопола, а убрзо се проширио и на друге регионе у Србији. Тако је постао власник и предузећа “Концентрати” из Ћуприје, а и десетине других. (О њима можда другом приликом). Ето, то је део разлога о правој позадини постојања политичке странке “друге Србије” и разлозима тадашње подршке њеног лидера најнесрећнијој особи Тадићеве владе, Снежани Маловић.

Ови разлози, наравно, Дерети, Бисерко, Корацу, Басари, Латинки, Великићу, Борки и осталим “моралним громадама”, ни најмање не сметају. То што на тај начин, на српској политичкој сцени, нема места за стварање других политичких алтернатива, то њих не интересује.

Важно је да Србији неће фалити брашна! Ни меког ни оштрог, како нам уз осмех саопштава супруга (и један од главних спонзора странке) лидера “друге Србије”.