Admin Admin
Broj poruka : 415 Points : 5380 Репутација : 0 Datum upisa : 17.06.2012 Godina : 51
| Naslov: Данас је Видовдан Čet 28 Jun 2012 - 9:27 | |
| Данас је Видовдан 28. 06. 2012
Српска православна црква и њени верници обележавају данас Видовдан, празник посвећен Светом великомученику кнезу Лазару и свим српским мученицима који су погинули у боју на Косову 1389. године.
Данас се на литургијама у свим православним храмовима помиње страдање које је оставило вечну поруку на историју, етику и традицију српског народа.
Видовдан или празник сећања на косовску погибију обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја Велимировића, пореклом са Сицилије, а хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља Хришћана.
Исти датум у календару СПЦ помиње се и као празник старозаветног пророка Амоса – славе српског кнеза Лазара који је погинуо на тај дан, а у навечерје празника се својим велможама причестио у цркви Самодрежи на Косову. Према „Прологу“, СПЦ истог дана слави и свог патријарха Јеферма, кога је Сабор изабрао 1375. године и који је „1382. венчао кнеза Лазара за цара“.
Као што хришћани у страдању и васкрсавању Исуса Христоса виде наду за боља времена, тако је и ова битка носила наду за неко будуће ослобођење целе нације.
За име кнеза Лазара Хребљановића, косовске јунаке и битку везане су многобројне легенде, па и косовски циклус српске епске поезије који је сачувао од заборава велики део српске историје пре и после пада Србије под власт Отоманске империје, у којима се Косово, уз православље и светосавље, слави као непресушни извор српске духовности.
Према предању Цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни пјесник: „Којем ћеш се привољети царству дал’ земаљском или небескоме?“ Народни песник бележи истовремено и речи човекољубивог и христољубивог Лазара који позива српске витезове да се „као Христови ратници“ супротставе најезди „Алахових ратника“: „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“.
Надирућој турској војсци предвођеној султаном Муратом, на подручју река Ситнице и Лаба супроставила се много мања српска војска предвођена кнезом Лазаром Хребељановићем. Дуге припреме и на српској и на турској страни говориле су јасно да се ради о великој борби. То се видело већ и по том што су на бојно поље кренула и оба владара лично – кнез Лазар и султан Мурат са два сина Бајазитом и Јакупом.
Косовски бој одиграо се 28. јуна 1389. године.
Године 1914. на данашњи дан, Гаврило Принцип убио је аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву.
Резолуција Информбироа је такође донета на Видовдан 1948.
Успон, 1989. на прослави 600. годишњице Косовске битке, као и пад 2001. Слободана Милошевића, везује се за Видовдан. Тог дана је и изручен Хашком трибуналу.
Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске потписана је 28. јуна 1881.
Истог дана 1919. потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је на Видовдан 1920. краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Занимљиво је и да су амандманима на Устав Хрватске, Срби на Видовдан 1990. престали да буду конститутивни народ у тој републици, док је 2006. Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације.
Подударности косовског и хришћанског мита су очигледне: кнез Лазар између царства земаљског и небесог бира ово друго, кнежева вечера уочи боја јесте као последња (тајна) Христова вечера, Вук Бранковић произведен је у Јуду, Милош Обилић, који је убио Мурата, произведен је у Светог Петра који брани Христа у Гестименском врту, а Косовка девојка је новозаветна жена мироносница.
Након битке тело кнеза Лазара је сахрањено у његову задужбину, манастир Раваницу, да би у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем било пренесено у фрушкогорски манастир Врдник.
Лазарева жена, кнегиња Милица, после мужевљеве погибије се монаши и узима име Јефимија, а по предању, заједно са женама погинулих српских војника, основала је манастир Љубостињу.
Свети кнез Лазар, задужио је православну цркву борећи се за хришћанство и градећи цркве и манастире. Његове задужбине су манастири Горњак и Раваница, која је посвећена Светом Вазнесењу Господњем, где данас почивају његове свете мошти, враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
На српским православним иконама Свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти. Видовдан је и дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на овај празник не игра и не пева.
Сећајући се једне од највећих погибија српске војске и српских велможа на челу са кнезом Лазаром Хребељановићем, 1389. године, српски народ слави моралну победу косовских јунака, које је СПЦ сврстала у ред великомученика који су се као последње хришћанско упориште супротставили најезди ислама и надмоћне Отоманске империје.
На месту битке, на Газиместану, као ендемска врста, постоји црвени косовски божур, а по народном веровању у поноћ, уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно. | |
|