Логичке заблуде

Логичке заблуде (или логичке погрешке, како неки воле да кажу) често се провлаче у дискусијама. Свака од набројаних заблуда користи се као алатка којом ће дискутант бранити став који је објективно неодбрањив - а друга страна ће или подлећи превари или ће умети да препозна замку и одбрани се од ње. Зато је корисно упознати се са овим заблудама.

 1. Дистракција (одвраћање)

За ове заблуде заједничко је неисправно коришћење логичких оператора у циљу доказивања неисправне или непроверене тврдње.

Злоупотреба оператора "Искључиво-ИЛИ" (Лажна дилема) 

Говорник нуди мањи број (обично две) могућности, мада их у стварности има више. 

Примери: 

- Свет ће бити левичарски или га неће бити. (Изјава председнице ЈУЛ-а Мире Марковић, цитирана у "Политици" од 9.12.2000.)

- Ко није са нама, тај је против нас. (У стварности, он може да буде и индиферентан, али се то не помиње јер би се тиме умањила оштрица претње).

Аргумент незнања, буквална употреба оператора "Не" (аргументум ад игнорантиам) 

Заблуда ове врсте сугерише да, кад није могуће доказати да је нешто погрешно, усвајамо доказ да је то тачно. Ово је специјални случај лажне дилеме, јер се у њему подразумева да се за сваку изречену опцију мора знати да ли је тачна или погрешна. Заблуда ове врсте постоји кад се крши правило да обавезу доказивања тврдње има онај ко износи тврдњу. 

- Пошто нико није доказао да духови не постоје, то је доказ да они постоје. (Тешко је доказати непостојање било чега, а нарочито ствари за које се тврди да су невидљиве и неопипљиве.)

- Скептици не могу да докажу да реинкарнација не постоји, дакле реинкарнација постоји. (Свеједно што нико није доказао ни да постоји).

Да би се доказало да је неки предлог неприхватљив, консртуише се неприхватљив редослед догађаја који произилазе из тог предлога.

Примери: 

- Абортус свакако треба забранити, јер ако дозволимо лекарима да убијају нерођену децу, онда би требало да легализујемо и свако друго убиство, а куда би нас то онда одвело? 

- Ако теби продам робу по нижој цени, онда ћу морати и свима другима. 

"Везана продаја" две или више тврдњи: да би се прихватила непроверена тврдња, она се везује уз проверену и овакав "пакет" се нуди као једна тврдња коју треба прихватити или одбацити. 

Примери: 

- Мислите ли да Сунце и Месец (па и остала небеска тела) не могу да утичу на нашу судбину? А како онда утичу на плиму и осеку? (Ово је омиљени аргумент астролога).

- Зашто не смем да продајем дрогу кад демократско друштво гарантује слободу сваком грађанину? 

 2. Инсистирање на мотиву

Саговорник се упозорава да ће бити жртва насиља ако не прихвати тврдњу.

Примери: 

- Треба да признаш да је шеф у праву, јер ћеш у супротном добити отказ. 

- Ако не верујеш у моје методе лечења, онда иди код XY, па нека те он својим лечењем убије. 

Саговорнику се скреће пажња на незавидно стање аутора, чиме се "наручују" његове симпатије.

Примери: 

- Зар није дивна ова скулптура? Три месеца сам напорно радио на њој. 

- Како можеш да кажеш да подваљујем? Осим тога, већ губим са осам поена разлике. 

Да би се доказала неоснованост тврдње, саговорник се упозорава на последице које из ње проистичу.

- Теорија еволуције је бесмислена, јер кад би била тачна, то би значило да ми нисмо ништа бољи од мајмуна. 

Инсистирање на мотиву. Коришћење моралних придика и емотивних фраза у подржавању тврдње.

Примери: 

- Сви поштени Срби ће гласати за кандидата А на изборима. (Мада се не каже директно, произилази да гласање за кандидата Б преостаје онима непоштенима.)

- Ако си паметан, послушаћеш ме. 

Истинитост тврдње се подржава тиме што је то широко прихваћено мишљење или што такво мишљење подржавају припадници неке (обично више) класе друштва.

- "Наручите Џирло-шибице са својим ликом на кутији. Сви познати људи већ имају Џирло-шибице" (Цитат из једне рекламе)

 3. Промена предмета дискусије

Коришћењем заблуда из ове групе преусмерава се напад на особу уместо на аргумент који та особа износи. Мада је понекад пожељно цитирати ауторитете из области на коју се дискусија односи, погрешно је подвргавати критици особу уместо аргумент или цитат.

Уместо да се напада аргумент, напада се особа која стоји из тог аргумента. Постоје три основне форме ове заблуде:

1. Кад се уместо тврдње напада особа. 

2. Кад се у сврху обарања тврдње истичу околности у којима се налази особа која износи тврдњу 

3. Кад се истиче да особа сама не поштује то за шта се залаже или што тврди.
Пример: С' каквим правом овај лекар може да ми саветује да оставим дуван, кад је и сам пушач. 

Мада је понекад пожељно цитирати ауторитете, постоје ситуације у којима то није добро чинити. То су:

1. Када цитирани ауторитет није експерт за тему о којој се расправља. 

Пример: Наш свештеник је рекао да је снимак спуштања астронаута на Месец лажиран. 

2. Када се већина експерата у тој области не слаже са цитираним ауторитетом. 

Пример: Реинкарнација, видовитост, прекогниција, астрално тело, биоенергија... све то постоји, јер професор биофизике на Електротехничком факултету износи научно објашњење за те појаве у свом уџбенику. (Основи биофизике за студенте електротехничког факултета, професор др Дејан Раковић, стр. 163-168, издавач Гроскњига 1995)

3. Када се цитира изјава у којој ауторитет није говорио озбиљно или кад није био способан да пружи изјаву вредну пажње 

Пример: Ми смо на ивици нуклеарног рата, Роналд Реган је рекао да ћемо за пет минута почети да бомбардујемо Русију. (Он је то заиста рекао, али као шалу током пробе озвучења).

Цитиран је аутор, али није наведено који, па тако није могуће утврдити да ли је он ауторитет у области на коју се тврдња односи.. Мада је ова заблуда само подврста претходно објашњене (аргументум ад верецундиам), она се тако често користи да је потребно посебно је навести. Подврста ове заблуде је позивање на гласине. Пошто није могуће утврдити извор гласина, тешко је рећи колико оне могу да буду веродостојне.

- Кажу да ће у августу следеће године бити смак света. 

- Прича се да Американци користе неке зраке којима могу да мењају климу било где на свету. 

Начин на који је аргумент (или особа која га подржава) представљена, унапред сугерише закључак.

- Да сам на твом месту, прихватио бих предлог овог паметног човека. 

- Он је сјајан говорник. Кад он нешто каже, то може да буде само тако и никако више. 

Индукција је закључивање о општем на основу појединачног. Ако, рецимо, имамо пред собом врећу од 1000 куглица и из ње извучемо црну куглицу, могли бисмо да закључимо да је и преосталих 999 куглица црно. Да ли је то добар закључак? Ако као следећу извучемо белу куглицу, можемо да се предомислимо и да тврдимо да је пола куглица у врећи црно, а пола бело. И тако даље.

Ипак, никада нећемо моћи са сигурношћу да тврдимо да било који закључак изведен на основу појединачног случаја важи за све остале случајеве. То значи да индукција није сигуран начин закључивања, али се вештина критичког размишљања често своди на процену колико је вероватан закључак изведен индукцијом од одређеног броја појединачних случајева. Рецимо да смо из вреће насумично извукли 100 куглица, и да смо међу њима избројали 50 црних и 50 белих. На основу тога можемо да донесемо вероватан закључак да је у врећи остао приближно једнак број црних и белих куглица.

Закључак се доноси на основу премалог узорка.

- Није истина да је дуван штетан. Мој деда пуши већ 60 година и здрав је као дрен. 

- Овог новог келнера треба отпустити, управо је разбио чашу. Он је трапав и вероватно стално разбија чаше. 

Нерепрезентативан узорак 

Узорак који се користи у индуктивном закључивању значајно је различит од целе групе на коју се закључак односи.

- Пацијенти који су пробали ефекте БИОКАРТИЦЕ сада, како написа Милан Станковић из Ваљева, "живи и здрави пишемо што је доказ да је терапија успешна". Наравно да само живи пацијенти могу да пренесу своје мишљење о терапији, а они други то никада неће моћи. Тако је једини закључак, донет на основу оваквог узорка, да Биокартица може да вам спасе живот (узгред, уз такав поступак извођења доказа, неуспешну терапију никако није могуће доказати). Овај сјајан пример је из рекламе за Биокартицу, објављене 6. 2. 1996. године у "Трећем оку".

- Године 1936, пре председничких избора у Америци, часопис Литерарни зборник (Литерарy Дигест) начинио је прелиминарно испитивање јавног мњења којим је утврдио да ће Френклин Рузвелт изгубити од кандидата Алфа Лендона са резултатом 161:370. Рузвелт је ипак победио и то више него убедљиво, са 523:8. Како то? Просто, анкета је обављена телефоном, а током економске кризе 30-их година телефоне су имали само најбогатији... који су, наравно, прижељкивали победу републиканца Лендона.

Ако се два објекта, А и Б, представе као једнаки, и ако се покаже да објекат А има особину П, онда ће следити да и објекат Б има особину П. Ово се често злоупотребљава тако што се неаргументовано успоставља аналогија А=Б.

- Жене су као деца. За децу је најбоље кад им одлучно покажете докле смеју да иду са спровођењем своје слободне воље. Ето, исто тако и према женама треба бити непопустљив. 

- Наравно да је телепатија могућа. Људи су у 19. веку исто тако тврдили да је немогуће летети у летилици тежој од ваздуха, па се показало да нису били у праву. (И ова аналогија је неисправна, јер између авиона и телепатије нема баш никакве везе)

Индукцијом се изводи неисправан закључак, упркос доказима који наводе на супротно.

Примери: 

- Упркос катастрофалном поразу на изборима, политичка партија X је јача него икад и спремна да удовољи захтевима својих присталица. 

- Он је изазвао дванаест саобраћајних удеса за последњих шест месеци, али тврди да је одличан возач и да је то било случајно. 

Искључена је важна чињеница, која би могла да обори индуктивни аргумент.

- Наша привреда је у сталном успону, јер је у мају 2000. године забележен пораст производње од 30% у односу на мај 1999. (Изостављена је важна чињеница да је Србија у мају 1999. бомбардована, због чега је скоро цела привреда била практично паралисана, па је податак о производњи у том месецу нерелевантан за поређење)

- Иако смо прекинули везу, знам да ме моја бивша девојка још увек воли, јер ми је послала поштом књигу љубавних песама. (Прећутао је чињеницу да је то књига коју је он њој раније полклонио, па му она демонстративно враћа поклон после прекида).

Статистичка генерализација јавља се кад се износи тврдња која обично јесте, али није увек тачна. Веома често ова заблуда се подржава изразима као што су "већином", "углавном" и слично. Онај ко износи овакву тврдњу, чини обману ако то износи на начин који сугерише да је тврдња увек и безусловно тачна.

Примењује се опште правило, мада околности наводе на то да треба начинити изузетак.

Примери: 

- На овом делу пута брзина је ограничена на 40 км/х, и мада возиш тешко поврђеног човека у болницу, не смеш да прекорачиш дозвољену брзину. 

- Туђе ствари не смеш да дираш, још мање да их отимаш од власника. Зато одмах врати пиштољ овом пијаном човеку, иако он тврди да ће њиме да убије некога.

Примењује се изузетак у случајевима кад га не треба применити.

- Кад већ дозвољавамо умирућим болесницима да узимају опијум, зашто то исто не бисмо дозволили и деци по школама? 

- Ако возило хитне помоћи сме да прође кроз раскрсницу кад је на семафору црвено светло, онда смем и ја исто да урадим. 

 6. Каузалне (узрочне) заблуде

Обично се тврдње подржавају узрочно-последичним везама између аргумената. Ипак, веза између узрока и последице није баш увек тако једноставна и искључва. Грубо речено, може да се тврди да:

2. Ако не наступи узрок, неће наступити ни последица. 

Ипак, овде треба понекад рачунати на изузетке. Рецимо:

1. Ако креснемо шибицу о кутију ( на површину предвиђену за паљење), она ће се упалити (постоји изузетак - кад је, рецимо, шибица влажна) 

2. Ако не креснемо шибицу о кутију, она се неће упалити (постоји изузетак - ако ставимо шибицу у пламен). 

Преведен, овај израз гласи после тога дакле због тога. Заблуда настаје кад се други догађај деси после првог, па због тога изведемо закључак да се десио због првог.

- Знала сам да ће ми унуци доћи у посету. Два пута ми је од јутрос на прозор слетео бели голуб. 

- Студент је положио испит зато што је његова мајка просула чашу воде на пут за њим, а ако је пао на испиту, то је зато што није писао оловком која му доноси срећу. 

Прихвата се да је један догађај изазвао други, мада су они подједнако изазвани неким трећим, претходним догађајем.

- Имам седам јединица у школи зато што ме професори не воле. (Заправо, ученик је обе невоље изазвао својим лошим радом или понашањем).

- Сине, ти ме не подносиш зато што ти је мајка рекла да сам пијаница. (У ствари су обе ствари последица тога што отац свако вече долази кући пијан).

Објекат или догађај означава се као узрок неког ефекта и, мада је веза исправна, ипак је она безначајна у односу на неке друге објекте или догађаје.

- Ваздух у Београду је загађен зато што људи пуше. (Мада цигарете заиста загађују ваздух, то загађење је безначајно у односу на издувне гасове возила, топлане и индустријске димњаке).

- Наравно да се клима мења и да наступа глобално загревање кад целе ноћи држиш укључену грејалицу. 

Закључивање се врши у погрешном смеру, јер су замењени узрок и последица.

Примери: 

- Пијем зато што ме је жена напустила. (У ствари, пио је и пре тога, па га је зато жена напустила).

- Број оболелих од АИДС-а расте зато што је уведено сексуално образовање. (Заправо је кампања сексуалног образовања појачана због опасности од ширења АИДС-а).

Ефекат је изазван већим бројем објеката или догађаја, мада је у тврдњи наведен један или мањи део. Постоји и варијација ове заблуде, кад је и сам ефекат један од узрока, чиме се ствара петља са повратном спрегом.

- Спејс Шатл не би експлодирао да време није било хладно. (То је вероватно, али заптивачи не би попустили ни по хладном времену да су били правилно пројектовани и направљени).

- Не бих направио саобраћајну несрећу да ми онај пешак није истрчао испред возила. (Вероватно, али ипак остаје да је возач био пијан, да није успорио испред пешачког прелаза и да му је кочница била неисправна).

 7. Извањезичке заблуде (fallaciae extra dictionem)

Заједничко за заблуде из ове групе је уопштени недостатак доказа да је закључак исправан.

Одговор је садржан ("наручен") у премисама, мада понекад у измењеној форми. У тежим случајевима, став садржан у питању је последица одговора.

- Пошто ја нисам лажов, значи да је истина све што сам рекао. 

Уместо да подржи тврдњу о којој је реч, аргумент подржава супротну тврдњу.

- Народ треба да се определи да ли хоће да му државни функционери живе од плате или од корупције . Ово је изјава Милана Божића, пренета у "Блицу" од 31.12.1998. године, а везана је за предлог да посланицима треба повећати примања и доделити им материјалне привилегије, јер ћемо се само тако изборити против корупције у скупшинским већима. Овај став је (нажалост, успешно) подржао доношење закона којим су посланици сами себи доделили бројне привилегије и повластице. У стварности, материјално благостање не пружа никакву заштиту од корупције - напротив, овакав закон управо легализује још једну врсту корупције.

- Морамо да подржимо централизовану привреду у контролу свих цена, јер не смемо да дозволимо да сиромашни слојеви становништва умиру од глади. (У стварности ефекат је супротан, јер је нетржишно привређивање управо генератор сиромаштва)

Аутор напада аргумент који се разликује (и обично је слабији) од противниковог најбољег аргумента.

- Астрологија јесте наука, а они који тврде да астролози нигде у свом послу не поштују научни метод треба да знају да ни наука нема одговоре на сва питања. 

- Ако мислиш да треба да оставим дуван, зашто ти онда пијеш Кока - Колу? 

Свака тврдња мора да буде једнозначна. Заблуде из ове групе јављају се када тврдња има више значења или кад нема ни једно јасно значење.

Двозначне речи (хомоними) 

Иста реч је употребљена тако да има више (обично два) различитих значења.

- Кад сам те питао да ли имаш столице, ти си рекао да имаш сто, а сад видим да немаш ни једну.

- Рекли су ми да је супа варљива храна, па сад не знам да ли су хтели да кажу да се лако вари или да само заварава глад.

Реченична конструкција сугерише више (обично два) значења.

Примери: 

- Ноћас сам јурио за лоповом у пиџами. 

- Пророк је рекао краљу да ће, ако започне рат, уништити моћно краљевство. (Своје или противничко?)

Један део тврдње посебно се подвлачи, чиме се мења њено значење.

- Бесплатне козметичке услуге! Сви гости који у нашем хотелу користе 7-дневни пансион, имају право на један бесплатан третман код козметичара. 

- Желите ли стан? Мислите о томе! Пхиллип Морис. (Тржиште се подстиче на куповину цигарта, а нигде се не помињу поражавајуће пропорције: стан ће, као награду, добити један пушач, а на десетине хиљада других умреће директно од последица пушења. Да ли би тако срочена реклама деловала примамљиво?)

          

Ове заблуде настају кад се наводи на закључак да се целина ни по чему не разликује од простог збира елемената који је чине.

Композиција (груписање) 

Пошто сви делови целине имају одређене особине, тврди се да и целина има исте те особине.

Примери: 

- Натријум је отрован, хлор такође; значи да је и натријум хлорид (кухињска со) такође отрован. 

- Ако се од једне таблете аспирина осећам мало боље, попићу цело паковање па ће ми бити много боље.

Дивизија (подела) 

Пошто целина има одређене особине, тврди се да и сваки део целине има исте особине.

- Немачка је милитантна земља. Значи да је сваки Немац милитантна особа. 

- Сви фудбалски навијачи су ментално ограничене особе, јер они на утакмици не умеју ништа друго него да урлају. 

 10. Non-Sequitur

Ако је А, онда је Б

Потврђено је Б

Према томе, потврђено је и А

Примери: 

- Онај ко је у Београду, тај је у Србији. Пошто сам ја у Србији, то значи да сам у Београду. (Не мора да значи - можда сам и у Нишу, Новом Саду или у Сомбору).

- Ако се сруши далековод, неће бити струје у целом насељу. Струја је нестала, дакле срушио се далековод. (Не мора да значи - могао је да буде и неки други узрок).

Ако је А, онда је Б

Потврђено је да није А

Према томе, није ни Б

- Онај ко је у Београду, тај је у Србији. Пошто ја нисам у Београду, то значи да нисам ни у Србији. (Не мора да значи - могу да будем и у било ком другом српском граду).

- Ако умрем данас, нећу доживети стоту годину. Дакле, ако не умрем данас, доживећу стоту. 

Силогизам је посредни закључак, закључак који следи из више судова, на пример "метали су елементи", "гвожђе је метал", закључак: "Гвожђе је елемент". Овакав поступак извођења закључака је исправан, али пружа и могућности за злоупотребе. 

Средњи појам у премисама, на основу кога се изводи суд, не односи се на све чланове категорија које описује.

- Сви Руси су револуционари, а и сви анархисти су револуционари. Дакле, сви Руси су анархисти. 

- После операције слепог црева пацијент мора да одлежи у болници, а ти лежиш у болници, дакле теби је оперисано слепо црево.