Београд ослобођен од турака!

Broj poruka : 25 Points : 4571 Репутација : 0 Datum upisa : 15.07.2012

НА ДАНАШЊИ ДАН 1807. ГОДИНЕ, ОСЛОБОЂЕН БЕОГРАД ОД ТУРАКА

Београд ослобођен од турака! Ustanak

Београд - На данашњи дан 1807. године у Првом српском устанку Срби су избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је, после 380 година, поново постао престоница српске државе. Претходно су устаници 12. децембра 1806. ослободили београдску варош и потисли Турке у Калемегданску тврђаву, а турски командант Алија Гушанац је крајем децембра утекао из тврђаве, увидевши да је њена одбрана безнадежна.
Новом команданту Сулејман-паши потом је преостало једино да се са својим снагама преда устаницима под Карађорђевим вођством.Када су ослободиоци 1807. године ушли у Београд, затекли су мање - више напуштено и крајње запуштено и руинирано насеље. Већи део Турака је побегао док су се преостали сакрили у „мишију рупу“, заплашени од могуће
освете Срба. Град је тада имао око 10.000 становника, а према
аустријским изворима, око 4.000 људи било је способно да носи оружје.
Нова власт сместила се по турским богатијим кућама и некадашњим сарајима. Зграде су преправљане и ускоро удомиле Правитељствујушчи совјет, Богословију, Општину, Велику школу итд. Званична резиденција српског Вожда била је Пашин сарај, у Горњем граду. Међутим, Карађорђе се настанио у вароши, у конаку дахије Муле Јусуфа.
У стварности, Вожд је највише боравио у свом дому у Тополи. У конаку дахије Аганлије, сместили су се војводе Сима Марковић и Павле Поповић, док је први српски командант града, Младен Миловановић, заузео конак Фочић Мехмед аге. Траг који је у Београду оставио овај, иначе способан војвода, одисао је отимачином, пљачком и непоштењем.
Понашање појединих ослободилаца Београда било је за сваку осуду. У обесности су достизали дахије, пљачкајући београдске трговце, од којих су многи, због јеврејског, грчког или цинцарског порекла, пребегли преко реке у Аустрију или Угарску. Калемегдан је остала пуста, у коров обрасла пољана, а данашње Теразије баруштина и пустара. Занимљиво је да Срби нису рушили џамије, којих је тада било много у граду. Доминирала је Батал џамија, на плацу на којем је данас палата Народне скупштине.
Импозантан Делијски конак угостио је прву српску владу –
Правитељствујушчи совјет, основан на народној скупштини у селу Бораку, две године раније. Након манастира Вољевча и Боговађа, у којима је Совјет заседао током борби по Србији, „устаничка влада“ дошла је у главни град, у палату коју су чували кавази – Вожду одани, пиштољима и дугим ножевима наоружани момци. У близини се налазио „Магистрат“, или суд, чији је главни судија био Карађорђев саборац Радич Петровић.
Председник суда био је Петар Ичко (1807-1808).
Једна од најзначајнијих, али не и најрепрезентативнијих зграда ондашњег Београда, била је тополивница у близини куле Небојше. Ту су оправљани заплењени турски топови, али и почело је са ливењем нових.
Успостављање тополивнице је овековечио Сима Милутиновић Сарајлија у својој „Србијанки“. Најчувенији тополивац био је Милосав Петровић, који је сазидао пећ за топљење гвожђа, ископао јаму за ливење топова и начинио ковачницу и алатницу за градњу точкова и лафета.
На падини према кули Небојши, у 16. веку се налазила омања црква коју су Турци претворили у барутану. Када су Срби освојили Београд у Првом српском устанку, магацин је преуређен у цркву посвећену Пресветој Богородици. Овај скромни храм, народ је назвао „Ружица“ према народној песми „Деоба Јакшића“, у којој се говори о некој цркви истог имена у београдској тврђави.
На калемегданској пустолини, између тврђаве и вароши, сваког дана је егзерцирала војска под командом Милоја Петровића. Вождовом наредбом, 14. фебруара 1809. године, је уведена регуларна војска, одвојена од грађанске управе. „Војни обвезници“ постали су сви мушкарци од 12 до 70 година старости. Наредне године, у Београду је формиран први „Српски коњички пук“, одевен у беле панталоне и блузе са високим оковратником попут руске коњице. Тада се појавио и први „Воени устав“.

|Васељенска|

Naslov: Ниш ослобођен од турака! Pet 11 Jan 2013 - 9:49

НA ДАН ОСЛОБОЂЕЊА НИША ОД ТУРАКА ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ И УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ

После неколико векова робовања, град Ниш ослобођен је од турака на данашњи дан пре 135 година. Ниш 11. јануар обележава као свој празник.

Више од 15.000 српских војника са 100 топова четири дана је по снегу и веома хладном времену опседало Ниш. Одлучујући напад извели су шумадијски корпус из правца Селичевице и снаге под командом пуковника Милојка Лешјанина са севера.

Српска застава се 11. јанура 1878. године завијорила на Тврђави, а кнез Милан ушао је у град неколико дана касније. У Србско - турским борбама је погинуло 120 српских војника, а близу
800 је рањено. Србија је 1878. године територијално проширена за четири округа - нишки, пиротски, топлички и врањски.

Београд ослобођен од турака! Ulazuniskigrad1878

Београд ослобођен од турака! Ulazuniskigrad1878

Улаз у Нишки град по ослобођењу 1878.

Овај догађај је за Ниш, по мишљену историчара Небојше Озимића, веома важан за развој града.

"Ниш је у то време био једна разрушена турска касаба. Већ у наредних десетак година Ниш је постао један модеран европски град, највише захваљујући самом књазу, потоњем краљу Милану Обреновићу", каже Озимић.

Београд ослобођен од турака! Niskatvrdjavasasahatkul

Београд ослобођен од турака! Niskatvrdjavasasahatkul

Нишка тврђава - унутрашњи изглед града

Споменик у центру града са мотивима ослобођења града, место је на коме се сваке године одаје почаст погинулим јунацима.

Београд ослобођен од турака! 11januardanoslobodjenja

Полагање венаца у центру града на Дан ослобођења Ниша

Делегације града, Војске Србије, Полицијске управе, Нишавског управног округа и организација и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова положиле су венце на споменик ослободиоцима Ниша.
"Ми поново показујемо да поштујемо нашу историју, да ценимо жртве наших славних предака и да не смемо никада да заборавимо све оне животе који су уложени у одбрану и слободу овог града и ове државе", каже Зоран Перишић, градоначелник Ниша.

Београд ослобођен од турака! Danoslobodjenjanisauruc

Уручење награда на свечаној седници Скупштине града

Поводом Дана ослобођења Ниша од Турака, скупштина града на свечаној седници наградила је најбоље. То су код појединаца професор Електронског факултета Миодраг Петковић (математичар) и књижевник Зоран Ћирић.
"Сматрам ово као неку борбу. Ову сам борбу добио и показао да ипак и неко попут Магичног Ћире може да добије овакву врсту највише награде и сада идемо даље", каже Ћирић.

Највише градско признање, награду 11. јануар добили су у категорији колектива Народни музеј, Факултет уметности и Центар за црквене студије.

Награде су на свечаној седници Скупштине града у нишком Народном позоришту уручили градоначелник Ниша Зоран Перишић и председник Скупштине града Миле Илић. Одлуку је донела комисија за награде, а за највише градско признање било је предложено 29 институција и појединаца, саопштено је раније у Скупштини града.

|Курир, РТС|

» ЈОШ ЈЕДНА БРУКА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА: Рамуш Харадинај ослобођен
» На данашњи дан 1918. је ослобођен Ниш: Генерал Бојовић послушао “наређење” обичног српског војника