Да власт буде тежак посао

Предлог руских депутата да се чиновницима забрани поседовање имовине и банковних рачуна у иностранству изазвало је у друштву дискусију о томе како треба да се одвија реформа система државног апарата у Русији и како државне функционере треба са једне стране стимулисати, а са друге ограничавати.

Подсећамо, још у марту ове године је Дмитриј Медведев, тада председник РФ, изјавио да је потребно изменити начин стимулисања државних функционера. Функционер треба да схвата колико је важан и одговоран посао који он обавља, и да га обавља квалитетно.

Због тога је тадашњи шеф државе предложио да се све олакшице монетизују и да се у потпуности искористи принцип ротације. „За високе државне чиновнике потребно је у фазама уводити јединствени систем испита и конкурса. Све олакшице и привилегије државних функционера у крајњој инстанци треба да буду монетизоване и заједно са њиховим основним личним дохотком да формирају приход на нивоу нормалне тржишне мотивације за рад“, саопштио је тада Дмитриј Медведев.

Узгред, пракса организовања испита за пријем у државну службу постоји у многим земљама (како Запада, тако и Истока). У Русији је за сада на снази механизам конкурса у коме се кандидат за упражњено место бира на основу анализе његове документације и разговора. Многи експерти критикују такав архаични систем и указују на могућу субјективност приликом избора сарадника.

По њиховом мишљењу, неопходно је у потпуности користити принцип ротације, као и мишљење јавности о ефикасности службеника државног и општинског нивоа. Такве мере ће допринети да се промени мотивација код многих запослених у органима управе, и да се стимулише долазак у државну службу новог поколења савремених и савесних функционера.

Са повратком Владимира Путина у Кремљ одлучено је да се мотивисаност и ефикасност рада државних функционера (у које се убрајају и председник, премијер, министри и чиновници на свим нивоима законодавства) подстакне и са друге стране. На иницијативу многих представника законодавства Думи су упућена два нацрта закона везаних за имовину и рачуне које чиновници поседују у иностранству. Први нацрт су предложили Сергеј Железњак, потпредседник Думе из „Јединствене Русије“, и Илија Пономарјов (партија „Праведна Русија“). Тај закон обавезује чиновнике да пријављују податке о својим активама у иностранству. Други нацрт, чији су аутори били депутати из свих фракција Думе, прописује да се функционери државног и општинског нивоа, као и њихове супруге и малолетна деца, морају у року од пола године ослободити банковних рачуна и имовине у иностранству, а за кршење овог правила предвиђа се новчана казна у висини од 5 до 10 милиона рубаља или казна затвора у трајању до 5 година. Ови закони, према замисли њихових аутора, треба да помогну у борби против корупције у органима власти.

Данас је Кремљ више наклоњен другој, оштријој варијанти закона. Испада да се руководство државе брине о функционерима који су му „главни ослонац“ тако што им уводи знатна ограничења. У Јужној Кореји је кршење закона када неко скрива податак о имовини у иностранству, док је само поседовање имовине дозвољено. У Русији све иде ка томе да ће функционери остати без својих кућа и станова у иностранству.

Поједини депутати су отишли још даље: предложили су да се деци државних функционера забрани школовање у иностранству. Таква иницијатива је изазвала ироничне коментаре многих руских медија, који предвиђају да, ако се таква тенденција настави, нико у Русији неће бити толико обесправљен као државни функционери, а неће ни бити много оних који желе да себе и своје укућане толико ограниче. У том случају ће бити тешко наћи некога ко би пристао да ради за државу.

Међутим, према резултатима анкета фонда „Јавно мњење“, житељи Русије подржавају оштре мере према функционерима. На пример, 66% грађана одобрава забрану државним чиновницима да поседују банковне рачуне и имовину у иностранству. По мишљењу 26% грађана такав закон је потребан да би се зауставило изношење капитала из земље, а 16% испитаника је уверено да је новац који чиновници износе из земље стечен уз помоћ корупције.

Ипак, има и оних који не одобравају потезе владе и не верују у ефикасност закона. „Било би исправније да се разради процедура контроле пријављивања имовине у иностранству. Осим тога, биће рупа у том закону, јер за чиновнике неће представљати никакав проблем да пренесу имовину на људе од поверења“, рекао је Владимир Јужаков, председник истраживачког фонда „Институт за модернизацију државне и општинске управе“. „Усвајање закона ће се доживети као сигнал да Русија сматра да није привлачна за инвеститоре и зато приморава функционере да улажу средства у Отаџбини.“

Било како било, нацрт новог закона се вероватно односи на релативно мали број највиших руководилаца. Иначе, укупан број државних чиновника у Русији сада износи преко пола милиона људи (на 143 милиона становника).