Вијетнам жели у Царинску унију Русије, Белорусије и Казахстана

„Размотрили смо могућност убрзавања преговора везаних за потписивање споразума о слободној трговини. Објавићемо почетак тих преговора већ у септембру 2012, за време самита Азијско-Тихоокеанске економске сарадње у Владивостоку. Рачунамо на то да ћемо, уз добру политичку вољу руководстава наших земаља, као и белоруских и казахстанских пријатеља и партнера, ускоро моћи да започнемо тај процес и приведемо га крају у виду споразума о уласку Вијетнама у Царинску унију“, изјавио је председник Вијетнама Труонг Тан Санг за време посете Русији.

Он је истакао да би потписивање одговарајућег споразума било нови импулс за активирање узајамних односа и повећање испоруке робе, преноси РИА „Новости“.

Могућност стварања зоне слободне трговине Царинске уније и Вијетнама први пут је у јавности поменута после сусрета двојице председника – Дмитрија Медведева и Нгујена Мин Триета у октобру 2010. Почетком јула шеф Министарства спољних послова Вијетнама Фам Бин Мин је истакао да је у прошлој години узајамни промет робе износио око 3 милијарде долара. Планира се да 2015. промет робе између двеју земаља достигне 5 милијарди.

Русија и Вијетнам намеравају да активирају узајамне контакте финансијских и банкарских структура, као и да прошире инвестициону и кредитну сарадњу.

Министар спољних послова Сергеј Лавров са своје стране је изјавио да експерти раде на питању стварања зоне слободне трговине Царинске уније са Вијетнамом и Новим Зеландом, и да ће одговарајући извештај бити поднет до краја године. Ако овај пројекат буде успешно реализован, може се размислити и о његовом проширењу на Асоцијацију нација Југоисточне Азије (ASEAN), подвукао је Лавров.

По мишљењу Павла Филипенкова, партнер-менаџера инвестиционе компаније „Трејд-Портал“, „удео Вијетнама у спољној трговини Русије износи свега неких 0,3-0,5%, тако да се овакав корак може третирати више као политички потез“.

„Русија се труди да учврсти своје позиције у азијско-тихоокеанском региону, где постоје жаришта потенцијалне нестабилности, на пример у Северној Кореји, а такође и у Јапану, који не одустаје од својих претензија на Курилска острва. Због тога би чак и тако мали „пријатељ“ као Вијетнам био од користи, нарочито ако се имају у виду историјске везе наших држава. Ово потврђује информација да је Москва сасвим недавно водила преговоре са Вијетнамом о могућности размештања својих ратних бродова на његовој територији“, рекао је он.

„Трговински промет са Вијетнамом није велики, али ово је тек први корак у ширењу сарадње са Југоисточном Азијом и покушај васпостављања руског утицаја у овом региону. Сарадња са Вијетнамом могла би бити корисна у сфери војне индустрије и машиноградње“, истакао је Олег Душин, старији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Капитал Менеджмент“.

Са друге стране, адвокат правне компаније „Налоговик“ Антон Соничев сумња да се Русији исплати улазак Вијетнама у Царинску унију. „Просечна густина насељености у Русији износи 8,4, а у Вијетнаму 273,4 становника по километру квадратном. Стварање зоне слободне трговине између земаља Царинске уније и Вијетнама отвара густо насељеној земљи могућност једноставнијег запошљавања у Русији и земљама Царинске уније. Зато је тешко поверовати да Русија од таквог савеза може имати било какве, нарочито политичке користи. Стварање зоне слободне трговине са земљама Азије није ништа друго до њихова жеља да прошире сферу свог утицаја у свету“, закључује експерт.

Елвира Набиулина, помоћник председника Руске Федерације, изјавила је у понедељак 30. јула да ће промет робе између Русије и Вијетнама у 2012. години порасти за 1 милијарду и достићи 4 милијарде долара. Она је такође истакла да су узајамни контакти Русије и Вијетнама засновани на трговини нафтом и гасом, преноси „Интерфакс“. У Вијетнаму раде руске компаније као Гаспром, Лукоил, ТНК-ВР и Зарубежњефт. Осим тога, „Росатом“ се спрема да изгради прву нуклеарну електрану у Вијетнаму.

Царинска унија би могла да се прошири и на друге чланице. У јавности је било речи о томе да су за ступање у ову организацију заинтересоване Молдавија и Киргизија. У мају су чак и званични сиријски медији јављали о преговорима Сирије везаним за ступање у унију.

Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана основана је уговором из 2007. У јулу 2010. на територији земаља-чланица ступио је на снагу Царински кодекс ове уније и фактички је створен заједнички царински простор.