Скандалозно: Европска унија укида србски језик!

Наиме, по предлогу немачког лингвисте и посланика у Скупштини Савета Европе, Михаела Шацингера, земље које су некада чиниле Југославију по пријему у Европску унију зарад бољих односа и „мира у ЕУ кући“ морале би да забораве на разлике које највише осликава језик. Тако се у званичној коресподенцији између некадашњих екс ју република неће користити српски, хрватски, бошњачки или црногорски већ само „екс југословенски језик“.

-Вишедеценијске свађе око тога ко ковори којим језиком између осталог добрим делом су довелe и до грађанског рата у бившој Југославији а и данас, 20 година након тога и даље постоји проблем назива језика на Балкану, посебно у Србији и Хрватској. Срби тврде да се у Хрватској, Босни и Црној Гори говори српским језиком док грађани ових држава то негирају и своје језике називају хрватским, бошњачким и црногорским језиком. Без улазака у линвистички и историјски аспект било би добро да када све некадашње југословенске државе постану чланице ЕУ да барем у службеним препискама у ЕУ органима говоре и пишу заједничким, југословенским језиком, наводи у свом трактату Шацингер.

Према предлогу који је наишао на одобравање јавности у Немачкој али и околним државама, коришћење „југословенског језика“ било би у ЕУ уведено тек када све екс ју републике постану чланице Европске уније. То би значило да ће Хрватска од јула следеће године, када и званично постане чланица ЕУ имати права да користи назив хрватски језик све док Унија не одлучи другачије. „Југословенски језик“ би био термин који би се користио само у званичним документима ЕУ и преписци између дрђжава бивше Југославије док би се у Србији, Хрватској, Црној Гори и Босни и даље користио назив језика као и досад. Од „југословенског језика“ биле би изузете Словенија и Македоније због својих језика који се и иначе разликују од српскoг и хрватског.

Лингвиста Марко Јовановић иницијативу ЕУ о укидању назива националних језика и увођење југословенског језика види као потпуну бесмислицу и грубо кршење историјских и лингвистичких правила и традиције.

-Српски језик је лингвистички нормиран још од половине 19 века и Бечког књижевног договора и не видим ниједан разлог да се под тим називом не користи и као језик у ЕУ. До распада СФРЈ срскохрватски је био међународно признат у целој европи и свету, што је после проглашења нових држава учињени са хрватским, бошњачким, македонским и словеначким језиком. Српки језик је језик којим се говори у Републици Србији и такође је међународно признат док црногорски и бошњачки још увек нису. Не може се и не сме се никаквим декретима укидати називи националних језика и без обзира што се у Хрватској, Босни и Црној Гори говри српски језик уз различите варијетете, верујем да нико сутра у ЕУ у Србији неће имати ништа против да Хрвати, Црногорци и грађани БиХ користе своје називе за варијанте српског којим говоре. „Југословенски језик“ није постојао ни за време Југославије када је можда и имало неког смисла користити тај термин а поготово нема сврхе то чинити у оквиру Европске уније која нема права да укида српски језик, сматра Јовановић.