Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...
Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  GalerijaGalerija  TražiTraži  Latest imagesLatest images  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme

ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству VRATI-SE

Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Mart 2024
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031
KalendarKalendar

 

 ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству

Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
Admin


Broj poruka : 415
Points : 5139
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 50

ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству Empty
PočaljiNaslov: ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству   ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству Icon_minitimeSre 15 Avg 2012 - 7:30

ЕТИЕННЕ ДЕ ЛА БОЕТИЕ
ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ
Расправа о добровољном ропству
[1550. година]

"...Да би постигли жељено добро, храбри се не плаше опасности; разборити не одбијају да трпе патње.
Троми и кукавице су ти који нису у стању да издрже и тешко ће бити да остваре своја права; зауставе се на чежњи,а кроз плашљивост губе одважност потребну да остваре права, мада жеља да у правима уживају постоји у њима као део њихове нарави.

Чежња својствена мудрима, несмотренима, храбрима и кукавицама, подједнако је чежња за свим оним што би их, када се постигне, усрећило и задовољило.
Па ипак, један елемент недостаје.
Није ми јасно како то да природа не усади у срца људи жарку жељу за слободом, толики благослов и тако потребан, који када се слобода изгуби, узрокује толика зла да чак и благослов који остаје изгуби укус и арому, јер је ропством корумпиран.

Слобода је, изгледа, једина радост коју људи упорно не захтевају; дакако, када би је заиста желели, добили би је.
Чини се да одбијају ту драгоценост, пошто се до ње тако лако долази.

Јадни, бедни и безумни народи, државе тврдоглави у својој невољи и слепи према сопственом добру!
Допуштате да вас лишавају највећег блага на сопствене очи; с њива вам се узима ћар, домове вам пљачкају, породицу и иметак отимају. Живите као да баш ништа не можете сматрати за своје; просто се чини да сте срећни што су вам одузети имање, породице, голи животи.

Све то разарање, несрећа, пропаст, задесили су вас не због страних непријатеља, него због једног непријатеља коме сте ви дали моћ коју има, за кога храбро идете у рат, за чију величину не одбијате да смрти понудите своје тело.
Он који тако влада вама има само два ока, само две руке, једно једино тело, не више од било кога међу бројним становницима ваших градова; заиста нема ништа више од оне моћи коју му ви поверавате да би вас уништио.
Одакле му толико очију да вас уходи, ако му их ви сами не омогућите?
Откуд му толико руку да вас удара, ако их није позајмио од вассамих?
Стопала којима гази по вашим градовима, одакле му, ако то нису ваша?
Откуд му моћ над вама,сем уз вашу помоћ?
Како би се усудио да насрне на вас да нема вашу сарадњу?

Шта вам може ако ви самине зажмурите пред лоповом који вас пљачка, ако не сарађујете с убицом који вас убија, ако нисте сопствени издајица?

Ви засејете њиве да би он могао да их опустоши; уређујете и пуните своје домове да би он имао штада пљачка; подижете кћери да би он могао да задовољава похоту; храните децу да би их он одликовао највећом повластицом за коју зна: да их поведе у своје битке, да их шаље у кланицу, чини од њих слуге своје похлепе и инструменте своје освете; предајете се мукотрпном раду да би он уживао у задовољствима и наслађивао се прљавим ужицима; сами себи ускраћујете да њему омогућите да буде јачи и моћнији како би вас држао под својом влашћу.
Од свих тих понижења, какве ни животиње не би трпеле, можете себе избавити само ако покушате, не да се ослободите, већ само да желите слободу.
Одлучите да више не служите, и већ сте слободни. ..."



ЕТИЕННЕ ДЕ ЛА БОЕТИЕ
ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ
Расправа о добровољном ропству
[1550. година]
Nazad na vrh Ići dole
https://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
 
ПОЛИТИКА ПОСЛУШНОСТИ - Расправа одобровољном ропству
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Политика Велике Британије према Србији - ЕНГЛЕЗИ КАО ВЕЛИКИ ПРОТИВНИЦИ СРБА

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ-
Skoči na: