Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme

Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Novembar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930   
KalendarKalendar

Delite | 
 

 ФИЛОЗОФИЈА: Макијавели ... и јуче ... и сутра ...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2822
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: ФИЛОЗОФИЈА: Макијавели ... и јуче ... и сутра ...    Ned 8 Jul 2012 - 4:19

Макијавели ... и јуче ... и сутра ...

У распону од пет векова Никола Макијавели и даје држи своје присталице и љуте опоненте као и неутралне критичаре у својој магичној орбити. Теоретичар политичке безобзирности, тактичке препредености и стратегијског лукавства, био је, а и даље јесте кроз векове опречно а опсесивно реципиран.

Равном мером су га славили и својатали либералисти и социјалисти, уосталом као и фашисти. Не само Русо и Фридрих Велики, Хердер и Фихте, Хегел и Ниче, већ и Хитлер и Мусолини, анархиста Бакуњин, комуниста Грамши и марксиста Алтисер позивају се на њега.


За једне је важио за учитеља зла и терора, за друге је, пак, оваплоћивао политичког реалисту. Да би се таква хетерогена слика о њему променила, историчари политичких идеја последњих деценија ипак настоје да његово дело, које је имало утицаја на светско политичко мишљење и делање више него било које друго, ситуирају у живи контекст ренесансног времена.

Макијавели је био постављен за секретара „Савета десеторице“ и на том ће месту вишеструко бити биран. У својству државног секретара за спољне послове и одбрану, предузеће многа дипломатска путовања у иностранство и престројити скупу и неделатну фирентинску војску, која се дотад састојала од плаћеника, у војску грађанске милиције, која ће отпалу Пизу 1509. вратити у своје окриље.

Након страховладе доминиканског монаха и махнитог проповедника покајања и радикалне аскезе – Саванароле, који је хтео да преобрази републику у средњовековну фундаменталистичку теократију и који је у својим оштрим проповедима са претњом и бесом испољавао реторички отров против Медичија и њихове „естетике моћи“ а због чега ће зато, најзад, изгорети на ломачи, следе године републиканске слободе у којој ће се Макијавелијева каријера расцветати. Томе ће насилни крај бити означен повратком Медичија 1512. у Фиренцу.

Макијавели ће бити заточен, злостављан, и на крају, помилован. У изгнанству у тосканском миру породичног добра посветиће се писању комедија („Мандрагола“, 1518), и историје града Фиренце (која ће постхумно бити објављена 1532), као и политичким списима, међу којима је најпознатији и најзначајнији спис „Il Principe"("Владалац“) 1513. а који је посвећен Лоренцу де Медичију. У њему се Макијавели одриче хришћанско-метафизичких основа морала и власти, које по њему у области политике немају шта тражити.


На место хришћанске врлине ступа на снагу оно што се у античкој етици звало вирту: органски сједињена способност и врлина. Успешан је онај ко се упркос ћудима Фортуне потврди у државним пословима. Макијавели даје предност републиканској форми власти. Но, његов историјски модел је цикличан, те републиканској фази следи тиранска или монархистичка. Тиме је положен нови тип власти који се треба потврдити у све комплекснијем свету привида компетенције. Да би се створила та опсена компетенције, неопходан је хор филозофа, књижевника и уметника који ће у томе синергетички сарађивати. Политика означава превасходно моћ („монопол моћи“, рећи ће Макс Вебер) од које правда и благостање директно зависе.


У трактату „Владалац“ у 26 латински насловљеним поглављима, а италијанског текста, могу се разликовати два језгра аргументације: класификација владавина и њихов структурални потенцијал у првом делу трактата и питање моралних својстава регента као и питање функционалног политичког става у односу на политички поредак, у другом.

Империјална дијалектика моћи се састоји из чинилаца које је Макијавели тематизовао још у "Discorsi" на примеру Римског царства. Она је и позадина политичко-теоријског сценарија у коме је врлина (virtu) у „прави и срећан час“ (occasione i fortuna) са мудрошћу (prudenzia) сједињена. Ти чиниоци постају регулативна начела за политичко делање.

„Макијавелизам“ је у лексици европских језика прерастао у синоним „бескрупулозне“ политике. Флобер га је у „Бувар и Пекишеу“ назвао „насилном и страшном речју која се са дрхтањем произноси“. Језуити и протестанти су га сматрали „инструментом Сатане“. Француски енциклопедисти су у „Владаоцу“ видели „сатиру“. Дидро је тај спис сматрао „умећем тираније“, а Монтескије га је, пак, држао пролазним феноменом.

Лео Штраус, иако у Макијавелију види учитеља зла, ипак дели многе погледе са њим. Расел га је мимо оштре критике сматрао претечом политичке модерне. У светлости догађаја од 11. септембра 2001. могао би управо Макијавели послужити за пример у одмеравању „за“ и „против“ војне интервенције. Његов би савет био једнозначно уздржавање од освете у борби против тероризма. Но, да би парадокс макијавелистичког двоструког дна био савршен, истине ради ваља признати да такву макијавелистичку позицију заузимају данас и многи антимакијавелисти.
Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
 
ФИЛОЗОФИЈА: Макијавели ... и јуче ... и сутра ...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: КУЛТУРА :: Разне теме-
Skoči na: