Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme

Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Avgust 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031   
KalendarKalendar

Delite | 
 

 Ко је Небојша Стефановић, звани Слина

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2724
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Ко је Небојша Стефановић, звани Слина   Pet 9 Avg 2013 - 2:02

Ко је Небојша Стефановић, звани Слина
predragpopovic.wordpress |пише: Предраг Поповић

"На позорницу ступа Небојша Стефановић. Први пут га видим. И гади ми се то што видим. Уштогљен, полтронски скрушен, говори тихо и смирено, с напором прикривајући нервозу, не скидаја поглед с Вучића. Међутим, користан је. Донео је неколико примерака првог издања викенд-броја Правде."

Сцена прва.
Време радње: Мај 2007. Место: Стан Александра Вучића. Улоге: Бранислав Простран, Никола Петровић, Горан Наркоман, Зоран Башановић, двојица доброћудних ликова незапамтљивих имена и нека дебела девојка задужена за послужење.
Атмосфера опуштена, сви гледају телетекст на телевизору испред кога шета газда Вучић и, с нескривеним еротским надахнућем, радикалски страсно изражава дивљење Хугу Чавезу, „првом антиглобалисти који је схватио да се америчкој диктатури може супротставити само онај ко располаже огромним парама“. Престолонаследник Данило и ја не пратимо мудри монолог, бавимо се занимљивијом анализом – колика је штета за Црвену звезду што је отишао центар Ненад Мишановић.
На позорницу ступа Небојша Стефановић. Први пут га видим. И гади ми се то што видим. Уштогљен, полтронски скрушен, говори тихо и смирено, с напором прикривајући нервозу, не скидаја поглед с Вучића. Међутим, користан је. Донео је неколико примерака првог издања викенд-броја Правде.
Вучић театрално узима новине, листа и блиста од задовољства. У 64 стране улегле су политичке проститустке свих боја. Ту су интервјуи с Добрицом Ћосићем, Томом Николићем, Божом Ђелићем, Војиславом Коштуницом, Синишом Ковачевићем, Владимиром Вукчевићем, Ненадом Чанком. На дуплерици Цеца, а иза ње естрадна елита – Карлеуша, Сека, Брена, Аца Лукас. 
Вучић: Е, ово су одличне новине! Свега има, сви су заступљени. Нема острашћености, али види се да су новине патриотске… Сада могу да кажем да сам поносан на Правду!
(Сви се диве, понављају Вучићеве ставове и коментаришу наслове и фотке.)
Стефановић: Да, добра је Правда, али, Алек, погледај интервју с Богољубом Карићем. Карић је наш политички противник, а Предраг Поповић ипак објављује интервју с њим. Знаш, сазнао сам да је Поповић од Карића узео 30.000 евра да би објавио овај текст…
Сви су се ућутали. Вучић ме тупо гледа, ни он не капира. Прекидам кошаркашку полемику с Данилом и устајем. Стефановић стоји поред мене, али не обраћа пажњу, концентрисан је само на свог газду.
- А да ти Предраг Поповић 30.000 пута јебе кеву? – Кажем Стефановићу и он се тек тада окреће према мени.
Сад је и он шокиран, не зна ко сам, па не схвата зашто тако реагујем.
Стефановић: Ја сам то сазнао, а и сам Поповић је рекао…
- Магарче, ја сам Предраг Поповић – прекидам га и обраћам се Вучићу: – Хоћеш ли ти да му пукнеш шамар или то морам ја?
Вучић: Не схватам шта се дешава.
- Ти си ми одговоран за све кретенлуке својих робова.
Вучић: Па, ја сам мислио да је то нека ваша интерна шала…
- Не шалим се с олошом. Ако га одмах не диспциплинујеш, видећеш да се не шалим…
Вучић почиње да урла на Стефановића: Ја сам наручио интервју с Богољубом. Хоћеш ли сад да причаш како сам и ја узео 30.000 евра? С каквим лудацима радим!
Стефановић ме гледа, трепће и зноји се.
- Спусти главу, мајмуне, да ти се не најебем кеве слинаве – претим му.
Вучић: Извини се, Небојша! Шта чекаш?
- Вучићу, ти треба да се извиниш! Овај кретен је твој проблем, не мој.
Вучић: Ево, извињавам се, али немам везе с овим. Ја сам мислио да се ви познајете, па да се нешто шалите…
- Ко кога, Вучићу, привлачи, ти овакве слинавце или они тебе? Смрад, не зна ме, а лаже као стока. И то, што је најгоре, без интереса. Шта добија с тим што измишља будалаштине о мени? Стефановићу, слино, ако ме још једном поменеш, биће ти јако жао! А и теби, Вучићу! Вежи кера!
Вучић: То се неће поновити!
(Крај сцене. Вучић хвата под руку Стефановића и одводи га из стана. У следеће три године мог стажа у Правди, стопут сам био код Вучића, у стану и у странци, никада нисам видео Стефановића, газда га је, паметно и опрезно, увек склањао на време.)

Сцена друга.
Време радње: Децембар 2009. Место радње: Правда.
Недеља, јутро, гледам листу Меридијана и уживам због одлуке да узмем слободан дан. Зове Вучић и хистерише, изнервирао га текст Небојше Крстића на блогу Б92.
Вучић: Брате, јеси видео како Крле лаже. Каже да ћемо у Вождовцу једну улицу назвати Булевар Ратка Младића. Срам га било!
Предлажем му како да одговори.
Вучић: Е, било би одлично кад би ти то написао у коментару.
Гицам се, не пише ми се, имам пречег посла, чекам 3+ на Ливерпулу. На крају, наравно, попуштам. Лакше ми је да одвојим пола сата за писање, него да се прегањам с Вучићем.
Кад сам завршио текст, пустио сам га газди на мејл.
Вучић: Одлично си написао! Само, хтео сам нешто да те замолим, не знам како да ти то кажем…
- Реци на енглеском, сад си напредњак.
Вучић: Не зајебавај. Види, хтео сам да те питам, ако ти не смета, да тај текст потпишеш именом Небојше Стефановића. Знаш, то би било добро за њега, морамо да га брендирамо…
- Ма, заболе ме ко ће да буде потписан. Само, морам да убацим пар будаластих реченица, да људи помисле да је то заиста писао тај твој слинавко, маму му јебем смрдљиву.
Вучић: Немој тако, добар је он момак. Биће ти захвалан.
- Маму му јебем!
(Крај сцене. Стефановић „написао“ колумну, Вучић срећан, мене оборио Ливерпул.)

Сцена трећа.
Место радње: Редакција Правде. Време: Август 2008. Улоге: Ана Филиповић и ја.
Секретарица најављује посету. Каже, стигла је нека девојка, послао је Александар Вучић. У канцеларију улази дебелгуза клинка с дугом косом, лисичастом фацом и солидним деколтеом.
Ана: Алек ме послао да ми преломите специјално издање „Велике Србије“ за Раковицу.
- Дакле, ти си шпијун убачен у радикалске редове?
Ана: Не… Како то мислите?
- Па, види се да ниси радикалка. Згодна си, лепа, немаш бркове, имаш све зубе…
Ана: Ето, има и таквих радикалки!
- Ма, не верујем. Ни наши читаоци не верују. Зато, да бисмо доказали како у СРС има и лепотица, хајде да те сликамо. Голу!
(Добар део разговора, уз чивас и марлборо, на плус 50 у задимљеној канцеларији, као прави џентлмен, не желим да објављујем. Углавном, Ана је пристала да се слика гола, али само до пола.)
Ана: Може, али под условом да ме ти сликаш. Одемо на Аду, ући ћу у воду, па да касније заједно изаберемо фотке које могу да иду у новине…
(Крај сцене. Од фоткања није било ништа. Понуда је била ласкава, али престар сам за такве игре с клинкама. Касније, кад је Ана Филиповић постала Ана Стефановић, било ми је мало криво што је нисам сликао, само да нервирам Слину.)

Сцена четврта.
Место: Редакција Правде. Време: Јануар 2010.
Мутави шофер Иван обавештава ме да не може да вози екипу на задатак јер му је нова директорка, Ана Стефановић, наредила да њу вози кући.
Тада сазнајем да је већ неколико дана прошло од када је Ана Стефановић именована за директорку Правде, а није ни свратила у редакцију. Иста она опуштена клинка што туче по чивасу, весело евоцира успомене на девојачке несташлуке с пикника у Делиблатској пешчари и пристаје да позира гола за дуплерицу безначајних новина, одједном се трансформисала у скота. Без мог знања, отказала је пуномоћје адвокатској канцеларији која нас је заступала, само да би упослила своју пријатељицу, спржену црногорску лујку уверену да личи на Камерон Дијаз. У распаднутој фирми, у којој плате касне по шест месеци, Ана Стефановић почиње да спроводи низ преварних радњи због који би свако ко нема политичко залеђе лако завршио иза решетака.
Зовем Вучића и претим:
- Ако не смириш ту лудакињу, идем у финансијску полицију, нека затворе и њу и Правду.
Вучић: Ма, она је дебела лењчуга. Сад сам је звао. Спава. Девет сати, она спава, а хоће да буде директорка. Не брини, брате, она не схвата да је ту само привремено, док не нађемо неког способног…
(Крај сцене. Ана Стефановић је остала две године дуже у Правди од мене. Финансијска полиција никада није проверавала незаконите активности Правда Преса.)

Епилог
Небојша Стефановић, звани Слина, данас је изабран за председника Народне скупштине Републике Србије.
Нека. Ако је римски император Калигула свог коња Касача могао да прогласи за сенатора, може и евро-атлантски фанатик Вучић свог магарца Небојшу да постави на место председника  парламента. Србија, оваква, није ни заслужила боље.
Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2724
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: “ШТЕТОЧИНА” НА ВИСОКОЈ ДРЖАВНОЈ ФУНКЦИЈИ   Pet 9 Avg 2013 - 2:23

НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ: “ШТЕТОЧИНА” НА ВИСОКОЈ ДРЖАВНОЈ ФУНКЦИЈИ
GETO SRBIJA |пише:Милица Грабеж
Фирме којима је управљао брачни пар Стефановић (Небојша, садашњи председник Народне скупштине Србије и његова супруга) редом су пропадале, радницима су плате касниле, а доприноси нису уплаћивани.
Штете које су направљене, ненадокнадиве су, а суноврат трговинског предузећа “Јабука” најсликовитији је приказ онога што су Стефановићи, као казнена експедиција чинили.
Председник Народне Скупштине Србије, Небојша Стефановић, упропастио је компанију “Јабука АД” у којој је радио као заменик финансијског директора 2008. и 2009. године.

Према речима радника ове компаније долазак Стефановића и других из “напредњачке екипе” био је фаталан за раднике.

Нису још ни сели у фотеље, а себи су већ одредили астрономске плате, кажу радници који су на несрећу дочекали Стефановићев долазак у “Јабуку” и додају да је данашњи председник Скупштине “дао смернице” како да се води фирма, а да после тога компанији није било спаса!

Када су радници питали Стефановића које потезе треба да повуку, прво је поцрвенео, а потом се затворио у канцеларију где је неко време телефонирао.

Изашао је напоље и са папира присутнима прочитао шта “он хоће”.

Видело се да му није јасно значење тога што чита, неке речи је погрешно прочитао, замуцкивао је, неке реченице је прочитао два пута.

Када је завршио покушали смо да му објаснимо да такви предлози уопште нису добри, али га то није занимало, кажу радници који су присуствовали овом догађају.

Истина, фирма је и пре Стефановићевог доласка била у проблемима, али после њега “Јабуку”  нико није могао да спасе, сматрају бивши запослени.

Према подацима са сајта Агенције за привредне регистре (АПР) 2011. године, Привредно предузеће “Јабука АД” отишло је у стечај.

Пре тога радници овог предузећа су у јавност изнели податке о малверзацијама у њиховој фирми, протестовали су, месецима им нису исплаћиване зараде, многи су гладовали.
Кривица напредњака за овакву судбину радника “Јабуке”, у то време није била интересантна широј јавности, сматрало се да они као опозициона странка не могу да утичу не судство и пореску полицију.

Ипак, данас када је напредњак Стефановић, један од директора “Јабуке АД” постао председник Народне скупштине, оптужбе бивших радника на рачун менаџмента за прање паре и друге махинације, још су теже.

Отвара се питање да ли је “Јабука” морала да банкротира, да би Напредњаци финансирали своје страначке активности.
Из коментара који је на интернет сајту “Прве” телевизије оставила бивша радница Весна Обреновић, наслућује се да “Јабука” јесте коришћена за прање пара.

“Прва” телевизија пренела је вест да ће продавнице “СОС” које су направљене да би у њима куповали најсиромашнији радници и незапослени, пропасти због дуговања која не измире “Јабука” и други пословни партнери.

У коментарима који су постављени у наставку на ову вест гледаоци откривају да ће на улици остати хиљаде радника, као и да је главни узрок пропасти “СОС” маркета баш чињеница да “Јабука” није измирила дуговања.

Ово значи: ако је председник Скупштине допринео уништењу “Јабуке”, да он делимично сноси и кривицу и за пропаст “СОС” маркета.

Другим речима, осим радника “Јабуке” на Стефановића имају право да се љуте сви они радници из фирми, чији је губитак посла имао везе са пропашћу те компаније, али и незапослени којима је ускраћена могућност куповине у “СОС” маркетима.

- Радила сам у Јабуци 18 година, то је била здрава фирма, ово је класичан лоповлук да би се узели објекти Јабуци.

Требало би да полиција и Савет за борбу против корупције умешају прсте, пише Обреновићева и наводи да су неки од директора дошли из фирми у којима је полиција већ хапсила менаџере због прања новца. 

Интересантно је да председник Скупштине не демантује да је имао своју улогу у пропасти компаније “Јабука”.

У његовој званичној биографији која је објављена на сајту главног одбора Српске напредне странка, он тврди:
-По истеку мандата у Народној Скупштини током 2008. и 2009. године, прешао у компанију „Јабука”, где сам радио као заменик директора финансија.

Бивше колеге из Српске Радикалне Странке оптужују Стефановића да је ангажман у “Јабуци” од почетка био страначки обојен.

-Ништа не би било чудно да управо у том периоду није формирана Српска напредна странка,  да власник предузећа „Јабука” а.д. у том тренутку није Ђорђије Ницовић.

Ницовић је 2008. године напредњацима обезбедио пословни простор у Чика Љубиној улици у центру Београда, док је “великог стручњака” за финансије Небојшу Стефановића запослио у Јабуци, објавила је Српска радикална странка на једном од својих сајтова.

Осим за финансирање СНС-а, и финансијско збрињавање Стефановића, Радикали оптужују Ницовића, да су му радници гладовали и штрајковали у свим фирмама које је приватизовао, од момента када је успоставио сарадњу са Напредњацима.

-У истом периоду док је Стефановић код Ницовића инкасирао директорску плату, радници Ницовићевих фирми,  Нитекс, Рудник конфекција, Мачкатица, су гладовали и протествовали због неисплаћених зарада, истичу Радикали.

Занимљиво је подсетити да су у истом периоду Небојша Стефановић,  јавно заговарао, социјалну правду и борбу против криминала и корупције.

У пракси се углавном дешавало супротно, фирме којима су руководили напредњачки кадрови одлазиле су у стечај, а радници су завршавали на улици без посла и уплаћених доприноса. 

Један од примера је свакако и дневни лист “Правда” на чије чело је својевремено постављена жена Небојше Стефановића, Ана Стефановић.

Према сведочењу бивших радника “Правде” Стефановићева, је одмах по именовању почела да се бахато понаша.
Шоферу је наредила да уместо, новинаре на задатак, вози њу кући.

Отказала је пуномоћје адвокатској канцеларији која је бранила новинаре, а посао је наместила својој приајтељици.

Бивши уредник “Правде” оптужује Стефановићеву и да је починила низ преварних радњи “због који би свако ко нема политичко залеђе лако завршио иза решетака”.

Истовремено док је Стефановићева примала велику плату, запосленима у “Правди” плате су касниле месецима.

То је уједно и доказ бедне судбине свих радника који су зависили од менаџерских способности и поштења напредњачких директора.

Лоше руковођење Ане Стефановић у “Правди” покушао је да спречи главни уредник.

Обратио се Александру Вучићу који је њу поставио на функцију директора “Правде”.

-Зовем Вучића и претим: … Ако не смириш ту луђакињу, идем у финансијску полицију, нека затворе и њу и Правду, пише он на свом блогу и наводи да му је Вучић рекао да ће она ту бити само привремено.

-Ма, она је дебела ленчуга (жена председника Скупштине Небојше Стефановића).

Сад сам је звао. Спава. Девет сати, она спава, а хоће да буде директорка.

Не брини, брате, она не схвата да је ту само привремено, док не нађемо неког способног, објаснио му је Вучићкоји је потом променио уредника, а задржао Ану Стефановић на месту директора “Правде”.

Привредно друштво за новинско издавачку делатност “Правда пресс” данас је обрисано из регистра.

Према званичној биографији председника Скупштине Небојше Стефановића, он је пре ангажмана у данас пропалој “Јабуци” менаџерске послове обављао и у фирми “Интерспеед”. 

“Интерспеед” је данас у стечајном поступку.

Ипак, грађани Србије не треба да се брину пошто Народна скупштина коју води Небојша Стефановић по важећем закону не може да буде у стечају, нити обрисана из регистра.

Неуспешни студент медицине постао неталентовани правник
Према званичној биографији председник Скупштине Небојша Стефановић (СНС) рођен је 20. новембра 1976. године у Београду, где је завршио Девету београдску гимназију.

У биографији не пише, али претпоставља се да је гимназију завршио 1995. године.

Стефановић у својој биографији истиче да је дипломирао 2004. године, односно девет година након завршетка гиманзије.

Бивше колеге из Српске Радикалне Странке, тврде да је Стефановић пре него што се одлучио да студира економију на приватном универзитету, неуспешно студирао медицински факултет.

-Са медицине је отишао када је схватио да не може да положи ниједан испит.

Вучић му је саветовао да упише Правни факултет.
Обећавао је да ће га тамо преко пријатеља погурати.
Стефановић је био толико неталентован за право, да никаква веза није могла да му помогне.

Напустио је и Правни факултет, одустао је и од идеје да студира на државном универзитету, “отишао је на приватни”, тврде Стефановићеви бивши партијски другови.

Иако неталентован за право данас је председник тела у коме је сконцентрисана сва законодавана власт.

Интересантано је нагласити да Стефановић за себе тврди да је 2011. године одбранио и магистарску тезу.

По важећим прописима, а након усклађивања са Болоњском декларацијом магистарске тезе се не бране већ неколико година.

Научна звања након имплементације Болоње су мастер наука, које је у рангу са ранијим звањима дипломиран, и доктор наука.
Људима који су магистрирали раније то звање се и данас признаје, али се таква титула већ годинама не стиче.


СТЕФАНОВИЋЕВО ОБЕЗБЕЂЕЊЕ

За начелника Одељења за обезбеђења председника Скупштине Србије прошлог месеца  постављен је полицајац Иван Ристић.
Он је био је конобар у ресторану Клиничког центра Србије, а онда је примљен у полицију, у ЈСО, где је завршио обавезну обуку.

Неколико месеци био је у  јединици, а она је потом расформирана, на начин познат јавности.

Иван је потом распоређен у САЈ, а касније је обезбеђивао и амбасадорку САД Мери Ворлик.

Искључиво из интереса оженио са службеницом амбасаде  САД, са којом је и сада у браку.

У параноји је да га жена стално вара.

На место начелника поставио га је председник Скупштине Ненад Стефановић,  са којим се упознао у теретани.

Постављен је као кадар СНС, на место начелника одељења, иако нема потребне квалификације, односно високу стручну спрему и 240 бодова.

Има само трогодишњу струковну школу, менаџера у спорту и 180 бодова по Болоњи.

Иако нема никакве професионалне квалификације, постао је близак срцу Неши Слини, и сада прима начелничку плату, вози службени џип, и често излази са њим.

Министарка здравља, којој се обратио у ходнику, позивајући је на кафу, оценила га је као тешког психопату.
Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
 
Ко је Небојша Стефановић, звани Слина
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ-
Skoči na: