Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
Zadnje teme

Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Septembar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 
KalendarKalendar

Delite | 
 

 СРБСКИ ВИТЕШКИ РЕДОВИ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2762
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: СРБСКИ ВИТЕШКИ РЕДОВИ    Uto 30 Apr 2013 - 8:32

Долазио је однекуд, ни са неба, ни са земље. Да ли му је адреса била „чардак ни на небу ни на земљи”? Јахао је белог коња. Носио сјајан оклоп. У руци држао златни мач. Да ли због тога био „видан као светлост”?
Долазио је да се бори против Хидре, да савлада Минотаура, да надвлада Голијата, да убива троглаву аждаху, да победи на турниру под градом Леђаном. Звао се некад Херкул, некад Тезеј, Давид, Свети Ђорђе, Милош Војиновић.
Био је усамљени ратник, био светлост у вечној борби добра и зла, против сила мрака. Тежио вишем циљу, за свој живот био равнодушан.
Бранио нејаке, не бојао се „никога до Бога”. Равнодушан према земаљском благу; слава и име чувено, и част – и све оно што се не продаје и не купује – то му је било најважније.
Ни Бог, ни човек, био је све оно што је божанско у човеку. Побеђивао је снагом, у поразу побеђивао је врлином. Пио вино, а никад пијан био. Ни јачем се с пута није уклањао. У дослуху био са вилом посестримом. Веран пријатељу у невољи, побратиму. Знак господства, грб, носио на штиту. Над њим је летео соко, сиви, пред њим трчао пас, верни. - ВИТЕЗ

Развијена средњевековна србска држава, једна од најјачих и најразвијенијих на југо-истоку европе, и изузетно цењена србска ритерска школа, логично је да је по угледу и значају, као и остатак срењевековне Европе, имала своје витешке редове.
Србски витешки редови нису ни најмање заостајали за својим, данас далеко познатијим, такмацима из западне европе попут витезова Темплара и Малтешких витезова, па чак, што се да видети из историјских записа о сукобима са истима и ратним постигнућима, србсји витешки редови су били у то време и бољи од наведених.

Тему о СРБСКИМ ВИТЕШКИМ РЕДОВИМА почећемо свакако најпознатијим - Редом ЗМАЈА, али поменућемо и друге попут, Реда "СТУБА СВЕТОГ СТЕФАНА" и реда "ЧУВАРА КОПЉА СВ. ЂОРЂА"

РЕД ЗМАЈА
Први, оригинални српски Ред црвеног змаја је основао цар Стефан Душан, или се бар тако сматра. Ред Змаја је заменио дотле познати србски ред витезова Стуба Св. Стефана. Ред Змаја су чинили не само витезови из Србије, већ са читавог Балкана, па одатле и реч "црвени" у називу Реда, јер витезови нису били само браћа по мачу, већ и по крви њихових предака, а реч "змај" по псима - Силванима или Змајевима, који су били пратиоци старих српских витезова и који су по старој словенској легенди предати човеку од Бога, да га води од таме ка светлости. Колико су пси били важни у то време, говори чињеница да је уз Душанов законик ишао још један документ - Законик Расе, који је прописивао стандард и начин држања ових паса. У том Законику расе се каже:

"Свима онима који змајеве држе, овај законик нека се у ум постави и довјека поштује, јер змајеви су уз нас од давнина, од прије него што смо и слово имали, па их ваља поштовати и чувати, јер су од Бога. Као што нас без змајева не би ни било, тако нас без змајева неће ни бити.''

Милош Обилић је 1318. основао Ред св. Ђорђа, као наставак оригиналног Реда црвеног змаја са заклетвом да ће уништити сваког ко води Турке на србску земљу.
На његовом штиту било је представљено Сунце са дванест крака, због чега је витешки ред, заједно са Милошем, чинило дванест европских витезова. Као знак распознавања витезови овог реда носили су фигуру змаја на кациги и били заклети да ће бранити хришћанство од Турака.

Витешки ред Змаја или Ordo Dragonis реактивиран је 12. децембра 1408. године, а међу оснивачима, поред угарског краља Жигмунда Луксембрушког, је био и србски деспот Стефан Лазаревић.

Међу 24 витеза који су учествовали у оснивању реда 1408. год. налазили су се:
Жигмунд Луксембуршки, краљ Мађарске
Стефан Лазаревић од Србије
Краљ Алфонсо од Арагона и Напуља
Краљ Ладислав II од Пољске
Велики принц Витовт од Литваније
Војвода Ернст од Аустрије
Кристофер III, Војвода од Баварије и краљ Данске
Томас Маубреј, војвода од Норфолка (после 1439.)
Влад Цепеш, војвода Влашке (после 1431. године)


Чланови Змајевог реда су потписивали оснивачку повељу оним редом који је истовремено одражавао унутрашњу хијерархијску структуру реда али и значај појединих области за одбрану Угарске. Зато се на првом месту налазио деспот Стефан Лазаревић, потом грофови Цељски, јер је Херман Цељски био бан Хрватске и Славоније, затим ердељске војводе, мачвански бан, тамишки жупан, северински бан, крбавски грофови и други магнати који су држали теритoрије ка јужним и југоисточним границама Угарске. Већ 1409. у ред је примљен и Хрвоје Вукчић Хрватинић, а 1431. и влашки претендент Влад II Цепеш, који је вероватно због чланства у реду и прозван Дракул.

Солидарност чланова реда требало је да буде основни механизам његовог деловања. Већ 1409. ово начело је опробано и у пракси када је Вук Лазаревић напао деспота Стефана уз помоћ Турака. Стефану Лазаревићу су тада у помоћ притекли краљ Жигмунд са члановима Реда, Филипом де Сколарисом и Јованом Маратијем. Иако није донео никакве практичне резултате показао је начин функционисања одбрамбреног система Реда. Делатност Реда се може пратити само кроз делатност појединих чланова јер протоколи Реда, ако су и постојали, нису сачувани.

Чланови Реда су такође имали и одређен начин понашања, одевања и обавезу давања милостиње. Поред симбола змаја који се носио око врата, чланови реда носили су плави плашт од сомота са златном инсурекцијом пламеног крста у коме је била исписана девиза реда. Симболи реда налазили су се и на другим одличјима витешког сталежа, на пример мачевима. Миодраг Пурковић сматра да је у вези са правилима понашања чланова Реда и наглашено деспотово милосрђе. Једини предмети са ознакама Реда пронађени на територији Српске деспотовине су делови оплате каљаве пећи из Београда на којој је приказан змај. Иако је број налаза скроман, а деловање Реда тешко докучиво због малобројних извора, несумњив је његов велики значај у политици деспота Стефана и српској историји с почетка 15. века.


Доступни подаци код пажљивог истраживача дају више питања него одговора. Зато постоје најразличитије теорије о њему, неке фантастичне, неке бесмислене, неке јако старе.

Стефан Корвус
РЕД ЗМАЈА
(део I)

[You must be registered and logged in to see this link.]



Poslednji izmenio Admin dana Sre 1 Maj 2013 - 6:11, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2762
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Стефан Корвус - РЕД ЗМАЈА (део II)   Uto 30 Apr 2013 - 9:01

Ред Змаја је основан на темељу ранијег српског витешког Реда Св. Ђорђа коме је припадао Кнез Лазар, Милош Обилић, Милан Топлица, Косанчић Иван и други србски племићи. А овај је опет основан као огранак Реда Чувара копља Св. Ђорђа.

По Летопису попа Дукљанина, оснивач овог Реда је био Св. Стефан Немања:
Citat :
СТЕФАНА НЕМАЊУ (1166 - 1196) је, према житију, из сужањства спасио Св. Ђорђе, а Стефан Немања у ту част организује братство србских витезова. Братсво србских витезова је дјеловало јавно све до доласка османлија када је велики број витезова страдао на Косову. Можда би братство отишло у заборав да већ у априлу 1453.год.(6962.год.) не постоји запис како су \"ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА\" помагали Константину XI у одбрани Цариграда. Тачније седам витезова овог братства са знаком Св.Георгија (црвени крст на бијелој подлози) на грудима је дуго одолијевало османлијским нападима, како запис каже. Иначе град је бранило 4800 Грка и 200 странаца од којих су седморицу чинили \"Чувари копља Светога Георгија\", нападало их је око 200 000 Турака.

"ЧУВАРИ КОПЉА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА\" су били познати по својим чудима, а та чуда су приписивана реликвијама које су они посједовали. Међу \"ЧУВАРИМА\" кружи прича о тојици витезова који су у црквици на Црној стијени чували ХРИСТОВУ ПЛАШТАНИЦУ.

Крсташке хорде које су надирале са Запада те 1187 године, пљачкале су и уништавале све пред собом. У страхотама које су чинили крсташи, нарочито су се истицали \"ТЕМПЛАРИ\" којима је једино било стало доћи до реликвија. Наоружани до зуба у металним панцирима и са три црне главе на грудима , појавили су се у сумрак пред црквицом на Црној стијени, јашући коње знојне и запјењене, а јахали су само црне коње. Стотињак Темплара имало је само један циљ. Узети Плаштаницу из Цркве.

Тог сумрака три србска Рас витеза, три \"ЧУВАРА КОПЛЈА Св. ГЕОРГИЈА\" стала су пред страшну војску зла желећи да сачувају Плаштаницу. Метални звук се чуо до дубоко у ноћ. Учинило се да је зло надвладало. Кад је пао и задњи витез, на Црној стијени указао се бијели анђео ГАВРИЛО показујући прстом на Плаштаницу која је полако нестајала у Стијени. На том мјесту је касније 1227. године краљ Владислав унук Стефана Немање, саградио Манастир Милешево.

Стефан Корвус
РЕД ЗМАЈА
(део II)

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2762
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: Србски витешки ред "СТУБ СВЕТОГ СТЕФАНА"   Sre 1 Maj 2013 - 5:46

Србски витешки ред
"СТУБ СВЕТОГ СТЕФАНА"



Врло је вероватно, мада су поуздана сведочанства ретка, да су у средњовековној србској држави, у Србији Немањића, постојала организована удружења витезова.

Извесно је, пак, да се у време владавине цара Душана – од 1331. до 1355. – помиње витешки ред назван „Стуб Светог Стефана”.
Константин Јиречек, чешки историчар који је свој богати рад посветио проучавању прошлости балканских народа, посебно Срба, пише да „витешке игре на коњу сличне беху играма на западу... Орбини прича да су дворјани цара Стефана приређивали пред њим витешке игре и турнире, те да би цар победиоце даривао богатим поклонима”.

Крсна слава Немањића била је Свети Стефан, први архиђакон који је пострадао за Христову веру, те не чуди што је цар Душан тај витешки ред назвао управо по њему.
Он је установио и „Орден Светог Стефана” који је додељиван за војне и друге заслуге и то је, по свој прилици, први орден код Срба.


Чини је орденски ланац састављен од оцила и медаљон на коме се налази лик СветогСтефана. Овакав орден се јавља и на “Родословљу из Сутјеске”. (Ово су све углавном наводи из књиге: А. Соловјев, Историја српског грба и други хералдички радови, Правни факутет универзитета у Београду: Досије, Београд 2000. с. 188 -189.)

Из Законика се види да су од цара добијали златни појас, бисерну свиту и оружје, односно мач. (Иначе, свита је била свечано одело за владаре и властелу, византијског порекла, израђена у виду дугачког огртача црвене или зелене боје украшеног златом и бисерима. Ако је била украшена бисерима, називана је бисерна свита.)

Било је то време када је уз помоћ гласовитог Законика из 1349. увео нови ред у државној хијерархији покушавајући да стане на пут безакоњу моћних властелина. Уместо наследних права по рођењу, увео је лична права по заслугама.
У једном документу пише да, тада још краљ, Душан сазива свих двадесет четворицу витезова на „Великашко веће” да би се договорили око важних послова. Била је то нека врста данашње владе коју су чинили властелини највишег ранга.

У једном наводу стоји да краљ Душан сазива свих двадесетчетворицу витезова на „великашко веће“ (Стандардан број 24 сваког витешког реда сачињен по угледу на људско тело.) Наиме, приликом посете византијског цара Кантакузина краљу Стефану Душану са циљем да од њега добије војну помоћ за повраћај на престо, у разговору између њих двојице је дошло до неслагања. Краљица Јелена: „.. је видела зловољност Душанову. Па бојећи се да због оваквих речи не узме цара у злу вољу, стане их одвраћати од овога разговора додавши, да овакве ствари код Србаља решава веће. Одмах иза тога позове да у веће дођу свих 24 првих великаша српских (болд – Р.Р.) који се тада код краља налазише.“ Ово веће се називало „Великашко веће“ и било је у неком рангу данашње владе. Након заједничког разматрања да ли да војнички помогну Кантакузину да дође на престо и за то шта да траже за узврат, дошли су до заједничког закључка, да се не тражи ни територија, ни власт ни новац, већ се опредељују за то: како им је Душан рекао: „… Остаје дакле да му помогнемо, па било за накнаду грехова (његових – прим. Р.Р.), то је хтео, или без накнаде, већ само за част.“ Овде се види да је нашем тадашњем витешком реду а по њиховом кодексу најважнија част. (Видети: Ратник, март, 1884, с. 107.) Ови витезови су српски властелини највишег ранга. Из Душановог Законика се види да они добијају од цара златни појас, бисерну свиту и оружје, односно мач. (Свита је било свечано одело за владаре и властелу. Византијског је порекла. Израђена је у виду дугог огртача црвене или зелене боје украшено златом и бисерима. Уколико је била украшена бисерима, називана је бисерна свита. (Константин Јиречек, Историја Срба, Превео Јован Радоњић, Слово Љубве, Загреб, 1979, с.298.)


Витезови, односно властелини који су добили орден „Светог Стефана“, морали су чинити једну окосницу поверења, ауторитета, способности и моћи у држави, односно царевини, представљајући њен стуб, ослонац, снагу . Због тога је у основи назива овог витешког реда управо појам „Стуб“. Да је постојао витешки ред говори и постојање Српског витешког кодекса, због тога што витешки редови имају своје витешке кодексе. Из напред наведених доказа и аргуменотованих претпоставки, намеће се закључак да се витешки ред у средњевековној српској царевини заиста називао „Стуб Светог Стефана“.

С друге стране, управо се јуначки и витешки дух морао интензивније развијати формирањем витешког реда „Стуб Светог Стефана“. Дакле, даљи развој витештва у царској средњовековној Србији кроз ратове и витешке турнире афирмисао витезове „Стуба Светог Стефана“ који су своје вредности овековечили на пример, у бици код Велбужда 1340, у Косовској Бици 1389., а затим у биткама код Никопоља 1395. и Ангоре 1402. године. Кад су ове битке споменуте, онда вреди поставити питање: Да ли би било могуће остварити тако величанствене успехе српских средњовековних ратника и витезова у њима, да они нису имали наш витешки ред европског ранга? Готово да је то невероватрно. Управо те битке индиректно потврђују постојање врло организованог, способног и тада достојног витеког реда на понос владара, државе и војске.

Да ли је могуће да само постојање витешког реда „Стуб Светог Стефана“ без витешког кодекса који њему даје дух и моћ, наши витезови остваре такве победе? Одговор је наравно – не. То опет указује да је овај наш витешки ред морао имати и свој кодекс, српски витешки кодекс. (Витешке кодексе у европској традицији имали су поједини витешки редови у каснијој епохи витештва. Они су писани у виду правила о понашању, обучавању, поступању и владању витезова.)

О постојању средњовековног српског кодекса као доказ служи књига Мирјане – Поповић Радовић „Српски витешки кодекс“ (Народна књига, Београд, 1985.) Да би се он потпуније реконструсао, морали су се како наводи аутор, користити бројни књижевни материјали, легенде, приче, песме и одговарајући историјски докази. „…Општи витешки кодекс једног народа, међутим, захтевао је реконструисање целине на основу појединачних упутстава витешких редова.“

Из споменуте књиге значајно је истаћи да су витешки кодекси систематизовани у више целина и то: порекло витеза, име витеза, одгајање и обучавање витеза, постајање витезом, особине витеза, понашање витеза, опрема витеза и изглед, циљеви и тежње витеза и нестанак витеза и настављање. Ове целине које су детаљно објашњене у књизи, веома јасно указују на високе етичке принципе којих су се придржавали српски витезови. Такви етички принципи, односно кодекси, су високо морални па самим тим и часни. С друге стране, ако се посматра суштина наведених кодекса, онда се у њима на уверљив и једноставан начин показују основни садржаји неписаних закони војничке части.

За крај ове кратке белешке важно је да цитирамо витешки кодекс у коме је част била изнад свега, посебно војничка:


I ) ПОРЕКЛО ВИТЕЗА
1. Витез се рађа или од родитеља витезова или је полубожанског порекла, од једног родитеља божанске припадности (бића, животиње, биљке), а другог смртног.
2. Дете смртног човека може да одрасте у витеза ако је на рођењу било под посебним сакралним околностима даривано неком натприродном моћи, особином или му је остављено јуначко завештање.
3. Витешко порекло се мора знати и памтити. Чува се у легенди о рођењу хероја, односно ''чудесног детета'' (''divine child'') или ''видовитог детета'' у српској митолошкој терминологији преко јуначких песама и прича, као свако ''тајно знање предака''.
4. Генеалошко стабло витеза значајно је, у вези је са местом рођења, простором и временом, као врстом ''сакралне територије'', односно ''geniusa loci''.

II ) ИМЕ ВИТЕЗА
1. Име витеза је његова душа. Име у себи скрива порекло, назив је неке доминантне витезове особине, повезаноје са топонимом, местом из којег је витез. Име може потицати и из неког витешког боја.
2. Име витеза се памти и оглашава у песмама и причама.
3. Име витеза наставља се у именима његових потомака да би се витешко порекло и на тај начин чувало.
4. Иницијали витешког имена утискују се у његово оружје: сабљу, штит.

III ) ОДГАЈАЊЕ И ОБУЧАВАЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез расте у природи поред родитеља витеза или учитеља-витеза, далеко од профаних садржаја свакидашњег живота и настамби.
2. Витез се учи да воли природу и да може да буде њен равноправни део. Витез се не плаши природних појава ни животиња, он са њима разговара као са људима. Витез познаје ознаке годишњих доба и биље. Витез познаје планинске изворе и реке.
3. Витез вежба своје тело у издржљивости, може да пешачи, да подноси хладноћу и врућину. Витез брзо трчи, сналази се у простору.
4. Витез умерено једе, храни се природном храном и пије само изворску воду и вино.
5. Витез сам гради своју кућу и прави једноставне делове свога покућства.
6. Витез учи да јаше најбрже коње, познаје им ћуд и уме да их лечи и гаји.
7. Витез учи да гађа из лука и стреле, да рукује мачем и сабљом, да се користи буздованом.
8. Витез зна своје генеалошко стабло и познаје подвиге својих предака.
9. Витез слуша предања, зна песме и приче, учи да пева и свира, учи да плеше.
10. Витез се учи говорништву, лепом изражавању и уљудном обраћању.
11. Витез се учи да лови дивљач.

IV ) ПОСТАЈАЊЕ ВИТЕЗОМ
1. У момачком добу витез је спреман на витешке подвиге и путовања.
2. Витез у ритуалима најбрже одгонета загонетна питања.
3. Витез помаже незаштићеним и нејаким, извршава прве племените задатке.
4. Витез задобија љубав лепоте девојке, бори се на турниру за њу.
5. Витез прима завештање од родитеља или учитеља, сазнаје своје витешке циљеве.
6. Витез добија име по месту свога рођења или по подвигу по којем се прочује.
7. Витез добија очеву сабљу или му је сакује познати ковач.
8. Витез добија коња и даје му име.
9. Витез се препознаје по унутарњим, духовним тежњама бића.

V ) ОСОБИНЕ ВИТЕЗА
1. Витез је снажан и витког стаса.
2. Витез је хитар и брзо се одлучује на делање.
3. Витез је храбар јер све предузима сам и ослања се само на себе и своју снагу. Витез је спреман да ризикује живот ако то околности намећу.
4. Витез је мудар и у приликама које то захтевају прерушава се и скрива свој идентитет да би избегао лукавства и подвале.
5. Витез је смео, улази у неочекиване сукобе и збуњује на тај начин противника.
6. Витез је частан, држи задату реч и обећање, не подваљује у двобоју, побеђује часним средствима.
7. Витез поштује противника и не користи неповољне ситуације по њега да би га победио.
8. Витез је истинољубив и никада не попушта ни пред рођацима, ни пред пријатељима, већ суди о стварима према савести.
9. Витез није лаковеран и не прича много са људима, само са пријатељима.
10. Витез је поносан и не трпи увреде. Никоме се не уклања и ни пред ким се не савија.
11. Витез није покоран, држи до своје личности и захтева лепо опхођење према себи.
12. Витез се не хвали својим подвизима, они сами за себе говоре.
13. Витез је веран пријатељ и одан побратим.
14. Витез не издаје тајну и своје поверљиве саучеснике.
15. Витез поштује старе, посебно родитеље.
16. Витез је спокојан и верује у себе и своје вредности.
17. Витез је способан да трпи заштићен својом духовном величином.
18. Витез више воли кратак и узбудљив живот него дуг и монотон.
19. Витез је упоран у остваривању својих племенитих циљева.
20. Витез је спреман да призна своју грешку и опрости другима.
21. Витез се супроставља свакој обести и насиљу.
22. Витез сматра највишом вредношћу љубав и слободу духа.
23. Витез је непоткупљив и не придаје значаја материјалним добрима.
24. Витез живот сматра за активно учествовање, непосредност.
25. Витез преузима личну одговорност за своја дела и чинове.
26. Витеза не обесхрабрује пораз.
27. Витез се диви лепоти и има естетски смисао.
28. Витез се не плаши дубоких и преданих осећања, има снаге за велике љубавне страсти.
29. Витеза не привлачи власт над људима, већ независност.
30. Витез верује у духовне вредности и хуманост.

VI ) ПОНАШАЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез се држи усправно и у седлу и када хода.
2. Витез гледа у очи саговорника и говори сликовитим језиком.
3. Витез се бори када је време битке, а када је време весеља, весели се.

VII ) ОПРЕМА ВИТЕЗА И ИЗГЛЕД
1. Витез има лепо и скупоцено одело, кацигу на глави и лице покривено визиром.
2. Витезов коњ је покривен и украшен, а поред коња има сокола и пса.
3. Витез посебно бира своје оружје или га добије од другог витеза као јуначко завештање.
4. Оружје витеза прави се посебно за њега, као и одело.
5. Витез носи са собом хамајлију девојке коју воли.
6. Витезова опрема је складних боја и од драгоцених материјала: злата, сребра, крзна, перја.

VIII ) ЦИЉЕВИ И ТЕЖЊЕ ВИТЕЗА
1. Витез живи интезивно и непосредно дејствује поводом сопствених жеља.
2. Витез заштићује слабе и сиромашне.
3. Витез иде на далека путовања да би упознао различите просторе и људе.
4. Витез иде у далеке градове да би освојио лепоту девојку, чија је лепота на гласу.
5. Витез иде у помоћ пријатељима у невољи.
6. Витез је спреман да помогне у праведној бици.
7. Витез одлази да ослободи пријатеља које је допао ропства.
8. Витез креће на путовање са пријатељем из задовољства и љубави према неизвесности и авантури.

IX ) НЕСТАНАК ВИТЕЗА И НАСТАВЉАЊЕ
1. Витез не напушта битку коју је започео, макар по цену смрти.
2. Витез се не плаши смрти и схвата је као део природног ритма живота.
3. Смрт витеза мора да личи на његов живот:
4. Са витезом нестаје и његов коњ и опрема и оружје.
5. Витез сваки тренутак свога живота сматра исто вредним.
6. Витез дужину свога живота мери оствареним витешким тежњама.


Из књиге:''Српски витешки кодекс''-Мирјана Поповић-Радовић
ISBN 86-331-0199-8 886.1/2.09.-34:398

и
Српска Витешка Заклетва

Ја, (име и презиме), пред Богом и србским народом, дајем реч:

1. Да ћу живети за чојство, јунаштво, и лепоту.

2. Да ћу највише поштовати истину, достојанство, племенитост, узвишеност, и врлину.

3. Да ћу поштовати српски архетип мужевности и женствености.

4. Да ћу штитити чистоту србске народне културе.

5. Да ћу увек верно служити Богу и ономе коме дам реч, и да никада никога, ни себе, нећу издати.

6. Да никада нећу ући у борбу без разлога.

7. Да никада нећу напустити борбу док не победим, или доживим пораз.

8. Да никада никога нећу злостављати, а посебно децу, жене, старе, и беспомоћне.

9. Да се нећу одати ниједном пороку.

10. Ако издам ову своју заклетву божанске савести, прихватам да ме Бог најстроже казни.


АМИН


Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2762
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: ВИТЕЗОВИ РЕДА ЗМАЈА - Живојин Андрејић   Ned 5 Maj 2013 - 19:53

[You must be registered and logged in to see this link.]

[You must be registered and logged in to see this link.]

Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: СРБСКИ ВИТЕШКИ РЕДОВИ    

Nazad na vrh Ići dole
 
СРБСКИ ВИТЕШКИ РЕДОВИ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: ИСТОРИЈА :: Средњи век-
Skoči na: