Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
скидање СРБА СрБски СрПски ИСТОРИЈА istorija ЗБОГ Везе ватикан Ђинђић читање СТУДИЈЕ књига
Zadnje teme

Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Juni 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  
KalendarKalendar

Share | 
 

 БОМБАРДОВАЊЕ ПРЕСТАЛО - АГРЕСИЈА ЈОШ ТРАЈЕ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2668
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: БОМБАРДОВАЊЕ ПРЕСТАЛО - АГРЕСИЈА ЈОШ ТРАЈЕ   Uto 16 Apr 2013 - 7:35

БОМБАРДОВАЊЕ ПРЕСТАЛО - АГРЕСИЈА ЈОШ ТРАЈЕ

Књига “Злочин у рату – геноцид у миру” документује геноцидне последице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом и свесну намеру НАТО да загади животну средину и становништво Србије - из угла дипломате, војника и лекара


Заменик америчког државног секретара у време агресије, Строуб Талбот, отворено је изјавио да је главни циљ бомбардовања био да се сломи отпор Србије новом светском поретку

Безосећајност и одсуство сваке гриже савести руководства НАТО-а и његових водећих чланица, као и највећег броја хуманитарних организација које их прате, огледају се и у чињеници да до сада ниједна реч извињења због оружане агресије и њених погубних последица није прешла преко усана ниједног од њихових челника

Начин бомбардовања СРЈ ’99 слави се као победа америчког техничког ума и као успешно извођење тзв. виртуелног рата, а тероризам Ал Каиде осуђен је с највишег врха као „невидљиви и кукавички“ чин.

Поставља се легитимно питање: зашто политички врх Србије (као и раније СРЈ, и Државна заједница Србија и Црна Гора) упорно гура под тепих питање употребе осиромашеног уранијума у нелегалном рату против СРЈ ? Зашто се наш политички врх никада није јавно изјаснио о томе?

Зашто то питање није покренуто на одговарајућим међународним форумима, пре свега у ОУН, чак ни онда када су га критички покретали представници других држава чланица? У Генералној скупштини ОУН, где је од других чланица тражено да се осуди коришћење осиромашеног уранијума у оружаним сукобима, Србија је била уздржана

Зашто Србија није искористила оболевања од леукемије војника шпанског контингента КФОР-а, као и неколико Италијана, за алармирање међународне јавности и залагање за озбиљну међународну истрагу под патронатом ОУН о последицама употребе оружја са осиромашеним уранијумом по животе и здравље становништва на угроженим подручјима, а посебно на Космету?

Последице бомбардовања Србије 1999. године осиромашеним уранијумом од стране НАТО алијансе, становништво Србије, Косова и метохије и Црне Горе ће тек осетити на својој кожи, јер се у наредним годинама очекује све већи број оболелих од малигних тумора.


Оваква акција, која за последицу има геноцид над становништвом након ратних сукоба, злочин је против мира и рушење основних хуманитарних права, закључак је једног од аутора књиге “Злочин у рату – геноцид у миру”, бившег министра иностраних послова СРЈ Владислава Јовановића.

Масовне геноцидне последице

“НАТО је три месеца бомбардовао и пустошио Југославију, а за то је нашао преседан у бомбардовању Абисиније од стране Италије 1935. Године, тада у супротности са Друштвом народа, као што је НАТО бомбардовао у супротностима са Уједињеним нацијама. НАТО жели да акцију прекрије заборав и да је Србија прихвати као добру за њу. Посебно су осетљиви на осиромашени уранијум. Али нама је остала еколошка бомба и све очигледније и масовније геноцидне последице. Мржња према Србима превазишла је мржњу према Немцима и Јапанцима у Другом светском рату. Ширак је говорио да су Срби подврста људи, Кинкел да Србе треба бацити на колена, а Ахтисари да су Срби криви као народ. Клинтон је тврдио да су Срби криви за оба светска рата, а последњи пример антисрбизма су пресуде Хашког трибунала хрватским генералима и Харадинају”, истакао је Јовановић.

Генерал у пензији Слободан Петковић, у то време команданта АБХ (атомско биолошко хемијске) одбране Војске СРЈ, у овој студији у саиздању Гласника и Друштва за борбу против рака, документовао је и доказао да је НАТО знао унапред за штетне последице коришћења осиромашеног уранијума. Један од доказа је и то што је највећи део од чак 15 тона уранијума 238 бачено у последњих десет дана бомбардовања, цинично названог “Милосрдни анђео”, када је већ постигнут споразум о окончању агресије.


“НАТО је коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом намерно, плански проузроковао значајно дуготрајно и опасно хемијско и радиоактивно загађење животне средине у нашој земљи, односно праву еколошку катастрофу. Био сам непосредни сведок употребе осиромашеног уранијума, а данас се о томе ћути. Моја стручна и морална одговорност ме обавезује да о овоме говорим. То је високо токсично, радиоактивно оружје које има штетне ефекте ван бојног поља, последице код цивилног становништва и последице после сукоба. Ово све представља кршење закона и обичаја рата”, оценио је генерал Петковић.

Иако многи тврде да последица бомбардовања осиромашеним уранијумом нема, посебно они који су учествовали у бомбардовању, истина је да прети еколошка катастрофа и да је све више људи који обољевају од канцера за који узрок може бити ова радиоактивна супстанца. Иначе, осиромашени уранијум је нуспродукт горива за нуклеарне реакторе, који је веома опасан али и скуп за одлагање, па су ратови у Ираку, Авганистану, Босни и Херцеговини и Југославији били згодан начин да се војне силе ослободе овог отпада.

Заувек отроване територије


Време полураспада осиромашеног уранијума је чак 4,5 милијарде година, што практично значи да ће ови простори бити вечно загађени. Према подацима којима ова књига обилује, на југу Србије је 12 рејона контаминирано осиромашеним уранијумом и до 1.000 пута већом концентрацијом од дозвољене. Тако је рејон Пљачковица контаминиран са 5.850 до 235.000 бекерела по килограму, док је дозвољено свега 200 бекерела. У рејону Боровац контаминација износи око 17.000 бекерела по килограму, у Братоселцу до 23.400 бекерела покилограму, Рељану преко 200 бекерела, а на Луштици у Црној Гори око 7.000 бекерела по килограму. Контаминирани рејони су после агресије ограђени и истакнути су знаци опасности, а становништво информисано. Према речима Петковића, сав радиоактивни материјал је уклоњен са терена и пребачен у Институт Винча. Такође је 2000. године почео појачан медицински надзор припадника војске и полиције, али је 2005. године ово обустављено због ”проблема материјално кадровске природе”.

Петковић доказује и да су у НАТО знали за штетне последице осиромашеног уранијума. Тако је Даг Рок, мајор у војсци САД и директор развоја програма осиромашеног уранијума изјавио 1994. године да се још 1944. године знало за штетне последице овог радиоактивног елемента.

Држава Њујорк је 1980. године затворила фабрику за производњу пенетратора са осиромашеним уранијумом због тога што је емитовала 300 грама годишње, колико има један или два пенетратора у пројектилима какви су на хиљаде просипани над Србијом. Доктор Асим Дураковић, бивши пуковник у војсци САД је доказао везу између осиромашеног уранијума и заливског синдрома од ког су обољевали амерички војници након рата у Ираку. Немачки доктор Гинтер је доказао везу између осиромашеног уранијума и обољевања и алтерације на хромозомима деце војника који су били у Ираку 1991. године.


“НАТО је своје припаднике упозоравао на опасност, а локално становништво никада, а сада тврде да осиромашени уранијум није опасан. НАТО је плански узроковао радиоактивно загађење у нашој земљи са трајним последицама по становништво. Да ли је то ратни злочин? Апсолутно. У САД, ако би бацили 500 грама уранијума у нечије двориште, ишли би у затвор на много година али зато тоне бацају некажњено по свету”, резигнирано говори Петковић.

Он позива државу да донесе националну политику за решење проблема осиромашеног уранијума која би подразумевала национални програм за праћење здравља становништва и стварање међународних експертских тимова за праћење ситуације. Он предлаже и инсистирање на деконтаминацији КиМ и да се у међународним тимовима који би радили на Косову налазе и домаћи експерти.

“Србија треба да тражи забрану и уништење оружја са осиромашеним уранијумом. Када се у УН водила расправа о овоме, из неког разлога ми смо били уздржани. Треба тражити накнаду штете и одговорност од оних који су одлучили о употреби осиромашеног уранијума. Такође, патриотама који су бранили земљу и људима који су боравили или живели на контаминираним подручјима треба дати одговор”, поручује Петковић.

Планирани геноцид - без казне

Студија нас упознаје са злочиначким карактером и геноцидним последицама ваздушног рата који је НАТО, кршећи Повељу УН и властити Статут, без сагласности СБ УН, водио против СРЈ 1999. Том неизазваном агресијом извршени су бројни злочини против цивилног становништва и цивилних циљева, због којих челници НАТО и његови водећи чланови нису до сад одговарали ни пред једним националним или међународним кривичним судом. Дипломата Јовановић открива погубне резултате такве политике. Тако еколошка, економска и свака друга већ учињена катастрофа Србији неминовно добија облик планираног геноцида.

Трећи део књиге академика Чикарића научно утврђује да се, због умишљајне употребе муниције са осиромашеним уранијумом, повећава из године у годину број оболелих од малигних тумора и психофизичких деформитета новорођенчади. На основу деценијског стручног и темељног истраживања показује се да је драматично повећање малигних тумора и геномске мутације у Србији нагло наступило у последњих неколико година. Очекује да ће се њихов број, у годинама које долазе, на жалост, још брже и алармантније повећавати.


Академик Слободан Чикарић, познати српски радиолог, упоређујући податке на узорку од 5,5 милиона људи из Централне Србије од 1999. до 2010. године дошао је до недвосмисленог закључка да је бомбардовање осиромашеним уранијумом 1999. узрок значајно великом повећању новооболелих од малигних тумора.

“Милосрдни анђео дошао је пре 14 година са 15 тона уранијума 238 и плутонијумом 239. Плутонијум се добија у нуклеарним реакторима и ако је употрена уранијума злочин, употреба плутонијума је злочин на десети. За малигне лимфоме и леукемију латентни период после кога се појављује канцер је пет до 10 година, а за солидне туморе 10 до 20 година. Агресори ту чињеницу користе и не дозвољавају да се о томе говори, јер нема доказа”, тврди професор Чикарић.

Након експлозије зрна пуњеног осиромашеним уранијумом стварају се оксиди уранијума, али ствара се и радиоактивна прашина коју може да разнесе и благо струјање ваздуха.


Тек следи повећање малигних оболења

“Те честице уранијума разнете су по целој Србији и Балкану и оне су се онда слегле и ушле у земљу, воду, животиње и биљке. Треба напоменути да су потребне веома мале количине да дође до канцера или мутације генома. На Србију је бачено 15 тона уранијума 238 и иако је његова радиоактивност мала, укупна радиоактивност је 186 гигабекерела, што је 18.600 бекерела по становнику, а човеку је дозвољено да годишње унесе 80 бекерела. Хипотетички, када би 10 милиона становника годишње конзумирало 18.600 бекерела завршило би као Литвињенко кога су отровали у лондону и умро је за шест дана”, упозорава Чикарић.

Он прогнозира велико повећање малигних обољења, у првом периоду леукемије и малигних лимфома, а касније и солидних тумора. Према подацима које је професор Чикарић сакупио у 2010. години је било на 7,2 милиона становника 37.400 новорегистрованих тумора. У односу на 2001. то је повећање од два одсто годишње у просеку, што је на пример четири пута више него у Шведској у истом периоду.

Чикарић напомиње да је 2008. године завршен латентни период од 10 година о да се већ 2009. године појављују клинички облици тумора. Раст у 2009. у односу на 2008. годину је шест одсто, односно три пута више од десетогодишњек просека, а у 2010. години раст је 10 одсто, односно пет пута више од просека.

До 2005. године, до када је трајао латентни период за леукемију није било одступања у броју оболелих од ранијег периода. Међутим, већ од 2006. године имамо пораст оболелих од 80,9 одсто, а умрлих за 70,9 одсто.

“Тек долази време, од 2011. па на даље када ће се повећавати број тумора. Ја процењујем да ће их у 2013. години бити 40.000 солидних тумора, а око 22 до 23.000 умрлих. Посета “Милосрдног анђела” Балкану је геноцид суи генерис, само када се у обзир узму тумори”, каже Чикарић.

(Наредних дана, у неколико наставака објавићемо делове из књиге “Злочин у рату – геноцид у миру”)

Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
 
БОМБАРДОВАЊЕ ПРЕСТАЛО - АГРЕСИЈА ЈОШ ТРАЈЕ
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ-
Skoči na: