Добро дошли на званични форум Србског покрета Слободна Србија.
Пријавите се како би могли да учествујете у најинтересантнијим расправама из области политике, историје, културе, забаве ...


Званични форум Србског Покрета Слободна Србија. Добро дошли!
 
PortalPortal  PrijemPrijem  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Ključne reči
ватикан СрПски књига СТУДИЈЕ Ђинђић ИСТОРИЈА скидање Везе читање ЗБОГ СРБА СрБски istorija
Zadnje teme

Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 47 dana Sre 10 Apr 2013 - 12:45
Juni 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  
KalendarKalendar

Share | 
 

 ИЗВИНИТЕ, нисмо знали да је невидљив - SORRY, we didn't know it was invisible

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 415
Points : 2668
Репутација : 0
Datum upisa : 17.06.2012
Godina : 44

PočaljiNaslov: ИЗВИНИТЕ, нисмо знали да је невидљив - SORRY, we didn't know it was invisible   Sre 27 Mar 2013 - 8:20



14 ГОДИНА ОД ОБАРАЊА АМЕРИЧКОГ ПОНОСА
3РД ПВО - ПОВЕРЉИВО

Пре 14 година, 27. марта 1999, током НАТО агресије на СР Југославију, оборен је понос америчке авијације, амерички "невидљиви" ловац бомбардер Ф-117А!

Ф-117 А, "ноћни соко", који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку...стекао ореол "невидљивог", оборен је у војвођанској равници у селу Буђановци.



Ту летелицу је оборио 3. дивизион 250. бригаде Противваздушне одбране ВЈ, који су у 20.42 сата, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" успели да га погоде са земље.

У борбеној посади били су:
1. руковалац гађања потпуковник Золтан Дани
2. помоћник руковаоца потпуковник Ђорђе Аничић и мајор Борис Стоименов
3. официр за вођење ракета капетан I класе Сенад Муминовић
4. оператори ручног праћења старији водник Драган Матић и старији водник Дејан Тиосављевић
5. старешина ракетне батерије потпоручник Дарко Николић
6. командир осматрачког радара водник I класе Владимир Љубенковић
7. командир извора за напајање старији водник Ђорђе Малетић


"Ноћни соко" пао је у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са две ракете типа "НЕВА"


Citat :
С-125 Нева је ракетни систем за противавионску одбрану територије. Овај ракетни систем земља-ваздух (енгл. surface-to-air missile system) је произведен у Совјетском Савезу 60-их година 20. века. И даље је у употреби у многим земљама, укључујући и Србију. Последњих година извршена је модернизација система, која му омогућује употребу и у данашњим условима. НАТО име за систем је SA-3 Goa.

Карактеристике
Намена:

Уништавање циљева у ваздушном простору који лете на врло малим, малим и средњим висинама и уништавање циљева на земљи и у води који се могу радарски осматрати.
Систем вођења:
Полуактивно радарско вођење
Зона уништења циља:
по даљини – од 2.4 до 25 km (у доласку), 17 km (у одласку)
по висини – од 20 m до 18 km
зона уништења циљева на земљи: - од 3.5 до 17 km
Противавионске ракете 5B27U/D:- дужина: 5948 mm
стартна маса: 952.7 kg
маса бојне главе: 72 kg
маса експлозивног пуњења: 42 kg
брзина лета ракете на крају активног дела путање: око 700 m/s

F-117 Најтхок (енгл. Nighthawk) је амерички двомоторни авион, једносед, са примењеном технологијом смањене уочљивости (енгл. Stealth technology). Намењен је за борбена дејства ваздух-земља, у својству тактичког бомбардера.

F-117 је посебно промовисан, као „невидљиви ловац“ (енгл. Stealth Fighter), иако је намењен за борбу ваздух-земља. Чак је и неуобичајено и претенциозно означен са „F“, почетним словом назива за америчке ловце (енгл. Fighter).



Опште
Намена - бомбардер * Посада - 1 члан * Земља порекла - САД * Произвођач - Локид * Први лет - 18. јун 1981. * Уведен у употребу - 15. октобар 1983. * Повучен из употребе - 22. април 2008. * Статус - повучен из употребе * Први корисник - Америчко ратно ваздухопловство * Број примерака - 64 (5 YF-117A, 59 F-117A)
Димензије
Дужина - 20,08 m * Размах крила - 13,20 m * Висина - 3,78 m * Површина крила - 105,9 m²
Маса
Празан - 13.600 kg * Макс. тежина при узлетању - 23.800 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 х Џенерал електрик F404-GE-F1D2 * Потисак ТММ 2 х 48,9 kN
Перформансе
Брзина крстарења - 306 km/h * Макс. брзина на Hopt 1.040 km/h * Тактички радијус кретања - 860 km * Долет - 3.080 km * Плафон лета - 13.716 m

Ф-117 А је опремљен са два "џенерал електрик Ф 404" турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални панел у кабини, која појачава ефикасност мисије.

Цена тог авиона, по намени - ловца, који је, од 1982. до 1990. године, производила америчка компанија "Локид", била је 45 милиона долара.


За припаднике ПВО граница измедју живота и смрти износила је 25 секунди, колико је потребно за лансирање сопствених и избегавање противрадарских ракета авијације НАТО - Цела акција је трајала око 23 секунде.

Овде су наши браниоци, треће ратне ноћи, НАТО снагама ударили најјачи шамар. Оборили су "невидљиви" ловац-бомбардер Ф-117А, звани "ноћни соко", перјаницу америчке "стелт" технологије и последњу реч војне ваздухопловне индустрије.

У смирај 27. марта 1999. године, ракеташи 3. дивизиона 250. бригаде ПВО спремни су чекали уљезе. Око 21 сат, једна за другом, у размаку од пет секунди, у небо су полетеле две "неве" (одавно проглашене за застареле ракете). Све се одиграло као на филму. Ватрене стреле претвориле су Ф-117А у ужарену лопту, која се, убрзо, стропоштала у блатњаву сремску ораницу.

Очевици, тамошњи паори, кажу: "Скинули су га ко врапца"!
Тајна брижљиво чуване "стелт" технологије распрснула се као балон од сапунице.

Вест да је наша противваздушна одбрана оборила "невидљиви" авион Ф-117А, чедо и понос ратног ваздухопловства САД, одјекнула је као "гром из ведрог неба", постала је прворазредна светска сензација, а у Пентагону (и Бриселу) су се дуго опорављали од "српског шока". Тај догађај је био највећи ударац за ратно ваздухопловство САД до сада.
У развој авиона Ф-117А Американци су улозили више од сто милијарди долара (један килограм "ноћног сокола" кошта као и 1,5 кг злата).

Ракеташи 3. дивизиона 250. бригаде ПВО отишли су у легенду и ушли у историјске читанке.

Филм: НЕВИДЉИВА СМЕНА


ОТКРИВЕНА ТАЈНА Ф-117 А

Пензионисани пуковник др Владимир Нешковић, иначе и дипломирани инжењер, од 1992. до 1998. године био је начелник Центра за командно-информационе системе Генералштаба ВЈ а рат 1999. године провео је при Команди РВ и ПВО. Он каже да је војска откако је Ф-117А употребљен у борбеним акцијама током операције „Пустињска олуја“ против Ирака 1991. године, обратила пажњу на овај тип авиона.

„Да би се сагледале могућности ПВО прво је анализирана брзина лета Ф-117А, констатовано је да ракете наших застарелих система „куб“ и „нева“ имају довољну брзину да стигну и униште тај авион“, каже пуковник Нешковић.

Затим је анализиран плафон лета авиона и утврђено је да ракете поменутог типа могу досегнути знатно више висине, што значи да би Ф-117А могле уништити у целој зони свог дејства. Међутим, војни стручњаци дуго нису могли да утврде да ли би, и на којој даљини, осматрачки радари могли открити авион а нишански радари га захватити и пратити, и тиме омогућити гађање ракетама.

„Није било познато колико је смањена радарска рефлексна површина авиона, односно у којој мери је тај авион заиста радарски невидљив. Решење тог проблема дали су сами Американци када су у једном стручном часопису објавили достигнути степен смањења радарске рефлексне површине и то чак и графички приказали“, објашњава пуковник Нешковић.

На основу тога одговарајућим прорачунима закључено је да осматрачки и нишански радари којима располаже ВЈ могу открити и захватити Ф-117А на даљинама довољним за успешно дејство, под условом да се све борбене радње на системима обављају брзо и тачно.

„Тај закључак је изнет на ’Саветовању о гађању циљева у ваздушном простору‘ које је одржано 10. септембра 1998. године у Команди РВ и ПВО под командом генерала Љубише Величковића. Убрзо затим и студенти четврте године једног смера Војне академије обучени су како да прорачунају домет и плафон откривања ’стелт‘ авиона за све наше осматрачке радаре у ПВО. Дакле, упоредо са припремама НАТО-а за напад на нашу земљу ’невидљивим‘ авионом, у нашој војсци су, у оквиру скромних расположивих могућности, вршене припреме и увежбавање за одбрану од напада Ф-117А“, истиче пуковник Нешковић.

Техничко разумевање „проблема“, уз обученост и храброст припадника Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде ПВО (који су 2. маја 1999. године оборили и Ф-16) којим је командовао пуковник Золтан Дани, омогућили су успешно дејство система „нева“. Његов заменик потпуковник Ђорђе Аничић објавио је књигу „Смена – ратни дневник“ и на основу тих података пуковник Нешковић направио је и мапу обарања Ф-117 која омогућава визуелно сагледавање овог подвига.


После рата и Американци су упознати са техничким детаљима обарања „невидљивог“ који је пре неколико година повучен из употребе. Тако у историји остаје податак да је авион пројектован у време хладног рата, употребљен у ратовима у Панами, Ираку и у бившој Југославији, оборен – само над Србијом.


ОБАРАЊЕ Ф-117 А
Из књиге "Смена" пуковника Ђорђа Аничића


Субота, 27.03.1999.

Поново непрекидно дежурство по сменама. Био сам у кабини до 12.00 часова. По доласку у логор око 12.30 часова покушао сам да заспим. Само што сам утонуо у први сан, пробудио ме је курир у команди, Коста Ћурчић, војник на редовном одслужењу војног рока. У канцеларији ме је чекао мајор Србољуб Поповић из Команде Бригаде. Донео је усмену наредбу.

Преморен сам, у глави ми је хаос. Осећао сам да је само физички присутан, а његов глас ми је неразговетно допирао из даљине. Замисао Команде Бригаде је била да од 14.00–20.00 часова са сваке од три локације, са имитатором радарског зрачења зрачимо по 20 минута. Зрачимо 20 минута са једне локације, померимо се на другу, зрачимо 20 минута, идемо на трећу локацију, са ње зрачимо 20 минута, и тако у круг до 20.00 часова, када почиње налет и сигнал: "Ваздушна опасност." Дакле, зрачити са локација:

- Суботиште (локација 1), азимут 270 º,

- Пећинци (локација 2), азимут 270 º,

- Добринци (локација 3), азимут 230 º.


Пуковник Ђорђе С Аничић

Зрачити са локалног пута и после тога поставити имитатор на основни положај за своје потребе. Размишљам кога да пошаљем на задатак. Поповић каже да би требало да идем ја са послугом, јер најбоље познајем локације, био сам ожењен из Пећинаца. Јављам Данију, који је на положају са сменом, да ћу повући имитатор радарског зрачења са положаја и да ћу са возачем Лукићем и оператором имитатора водником Радивојевићем отићи на задатак, те да ћу каснити у смену. "Враћам се око 20.00 часова и тада ћу ти све испричати." Обишао сам по једном, са Лукићем и Радивојевићем, све три локације, поштујући договор и наређење. Ретки аутомобили, који су пролазили, знатижељно су нас посматрали и брзо се удаљавали. По повратку на прву локацију, сишао сам у Пећинцима код Лукија, власника ланца продавница по селима пећиначке општине, да пробам да набавим батеријске лампе и улошке за њих. Лукић и Радивојевић су наставили са радом са оних позиција као први пут. Улошци су се истрошили пре неку ноћ, приликом превођења средстава. Ако треба да преводиш технику, купи улошке. Увек је тако било, старешине су их куповале саме. Беда. Дао ми је 15 уложака од 4,5 волта, а батеријске лампе није имао. Покушаће да набави. Потписао сам му рачун за улошке. Рачун у ово време!? Ми ратујемо, а он мисли како рефундирати лову. Зашто је ово више мој рат од његовог? Треба му рачун да правда лову код Штаба Општине.

У логор смо стигли око 19.30. Није било времена да још једном обиђемо све три локације. Смена ми је почела и трајаће од 18.00 до 24.00. Вечерали смо. Сирена је најавила ваздушну опасност. У 20.30 стижемо на ватрени положај: ја да заменим Данија, а Лукић са водником Радивојевићем да постави имитатор зрачења. Прилазим станици за вођење ракета. Позната бука агрегата и рад станице за вођење ракета. На месечини се виде ракете на лансирним рампама. Ракете су на припреми за лансирање. Улазим у кабину станице за вођење ракета. На месту помоћника руковаоца гађања седи мајор Борис Стоименов, помоћник команданта за технику. Слушалице са микрофоном за везу са Оперативним центром Команде Бригаде су му на глави. Дани, на месту руковаоца гађања, дрема ослоњен на блокове за управљање радом лансирних рампи, бочно од показивача осматрачког радара. Временска база осматрачког радара окреће се уједначеном брзином. Нема близу циљева у ваздуху. Има их на већим даљинама на разним азимутима. Мајор Стоименов устаје како бих ја сео, препушта ми слушалице за везу са Командом Бригаде и помера се иза официра за вођења ракета. Остатак борбене послуге, четири старешине и војник записничар, на својим су местима. Моја смена. Кад Дани за који тренутак оде из смене, ја ћу сести на место руковаоца гађања, а мајор Стоименов на место помоћника руковаоца. По навици из предходних дана, Дани и ја размењујемо информације о најновијим догађајима из смене и јединице. Укратко му кажем шта сам радио то поподне, а он мени, и даље дремајући, шта је он радио. Имитатор радарског зрачења још није повезан и спреман за рад.


Одједном на показивачу осматрачког радара, на азимуту 195 уочавам циљ, на даљини од 23 километара. Следећи круг на осматрачком радару јасно указује да нам се авион приближава. Кажем: "Дани, овај иде на нас!" Дани је отворио очи, погледао у екрани и незаинтересовано пратио ситуацију. Одраз нам се приближавао. Авион је био на 14–15 км, кад је Дани наредио: "Азимут 210, тражи!" Као помоћник руковаоца гађања, тог момента сам наредио: "Антена!" Командир батерије почео је да наводи официра вођења по азимуту и месном углу на циљ – лево, лево: стоп!, десно, горе, горе: стоп! – антена. Укључио је зрачење осматрачког радара. Тог момента почиње игра мачке и миша. Ко ће бити бржи и спретнији. Официр за вођење, окрећући три точкића истовремено, покушава да нађе циљ. Зрачимо више од десетак секунди неуспешно тражећи циљ. Наређујем: "Прекини тражење – еквивалент!" После неколико тренутака, Дани поново наређује нови азимут тражења 230, а ја моменат зрачења. У ваздуху се осећа адреналин. Овај пут официр за вођење успева да види циљ на своја два екрана, али никако из више покушаја не може да га поклопи са пресеком хоризонталног и вертикалног маркера. Точкићи само шкљоцају – мора да их гурне од себе, поклопи циљ у пресек та два маркера. Тог момента кад је циљ у пресеку маркера, могу да почну да га прате оператори ручног праћења – по равни Ф1 и Ф2 на својим показивачима. Тада су створени услови да официр вођења прати циљ по даљини, а оператори ручног праћења да воде лансиране ракете на циљ који је у пресеку маркера. Циљ бежи и врши маневар. Поново је време зрачења предугачко и поново наређујем: "Прекини тражење – еквивалент!" После неколико секунди покушавамо исти поступак, трећи пут на азимуту 240. Веома брзо, после неколико секунди официр вођења проналази циљ и извештава да је циљ у маневру. Точкићи официра вођења шкљоцају, оператори га губе. Време зрачења је поново дуго и таман када сам хтео да наредим: "Прекини тражење – еквивалент", оператор праћења Драган Матић је узвикнуо: "Дај га! Дај га! Имам га!"

Енергично је окретао свој точкић, покушавајући да доведе одраз од циља на средину екрана. Успео је. Оператори праћења су успели да поклопе циљ са крстом – пресеком два маркера и тиме обезбеде услове за лансирање ракета. Други оператор за праћење Дејан Тиосављевић извештава да је циљ велике одразне површине. Тог момента кажем Данију: "Води рачуна да није мамац да нас не зајебу." Кроз главу ми је прошла мисао ратних искустава из Ирака када су здружене снаге на беспилотне летелице качили угаоне рефлекторе и тиме повећавали одразну површину. Борбена посада ирачана је мислила да се ради о правом авиону и почињала да зрачи нишанским радаром. Тог момента ловци у ваздуху су хватали локацију радара-нишана, а онда из заседе са стране елиминисали ракетну јединицу противрадарским ракетама. Официр за вођења Муминовић извештава – станица прати циљ, циљ у доласку, даљина 13 километара. Истовремено оператори извештавају – по Ф1 пратим циљ, по Ф2 пратим циљ. Дани је командовао: "Циљ уништи, метод т/т лансирај!" Официр вођења Сенад Муминовић стиска дугме за лансирање ракета. Потмула експлозија. Стартни мотор прве ракете је заурлао. Станица за вођење ракета се заљуљала Старт прве ракете, и после 5 секунди и друге. Официр вођења извештава: "Прва лансирана – прва захваћена (оператори праћења по равни Ф1 и Ф2 почињу да воде ракету на циљ), друга лансирана – друга није захваћена (не постоји могућност вођења ракета). Даљина 13 километара." Оператори по Ф1 и Ф2 стабилно прате. Устајем са места помоћника руковаоца гађања и посматрам последње километре лета ракете на екрану оператора праћења. У тачки сусрета ракете и циља види се светлосни блесак на екранима показивача. Циљ је уништен. Време уништења у 20.42. Авион смо нашли на 6 км висине. Уследио је противракетни маневар и оборен је негде са 8–10 километара висине. Остале параметре официр вођења није ни очитао, радило се о секундама. Цео процес је трајао око 23 секунде.


Олупина "невидљивог" Ф-117 А

После тога паника у ваздуху – нигде ни једног циља. На командном месту 250. рбр ПВО мајору Јанку Алексићу, из одсека за технику 250. рбр ПВО, на његов захтев, диктирам састав борбене послуге која је извршила бојево гађање. Дани је командовао само метод вођења, а ја га сада покривам и по одредбама Правила гађања извештавам, начин лансирања, утрошак ракета, начин активирања бојеве главе ракета, основне параметре уништења циља."Свака част, легенде!", отело се Алексићу. Исто ми, после десетак минута, тражи и пуковник Драган Станковић, начелник Штаба 250. рбр ПВО. Диктирам му поново све. Војник Давор Бложић, записничар борбених дејстава, записао је историју у дневник борбених дејстава. У кабини радост. Честитамо једни другима и љубимо се. "Бићемо најјачи дивизион у Бригади. Имаћемо два пуковника", рекао је Дани, док смо један другом честитали. Са командног места Бригаде уследила је, 30 минута после лансирања, команда: "Припрема за марш." Јављам у логор да возачи дотерају возила и да дође људство. Технику треба што пре преместити на наредни ватрени положај, у реон села Прхово. Док возила и људи из логора не дођу, борбена послуга је преводила технику из борбеног у маршевски положај. Преморен сам. Нисам спавао већ два дана и ноћ. Кажем Данију да идем у логор да спавам, јер за превођење нисам потребан. Одлазим према Економији. У логору ми мајор Бошко Дотлић, помоћник команданта за позадину, прича да је чуо старт прве ракете и да је из канцеларије истрчао напоље. Видео је визуелно све. Улазак ракете у облаке, чуо експлозију и видео огромну ватрену лопту која је падала. Њему се чини да је и друга ракета отишла на циљ. Сумњам у то, јер није било захвата – место одакле оператори почињу да управљају летом ракете. Знам да је отишла путањом косог хица и забола се негде у неку сремску ораницу.

Олупина од авиона је пала у атар села Буђановци. Одушевљење је владало у народу околних села. Сви су нас посматрали са великим поштовањем.Стицајем околности Дани је био руковаоц гађања, јер сам ја због обавеза око имитатора радарског зрачења дошао око 20.30 на ватрени положај. Гађала је моја смена. Борбена послуга, која је извршила бојево гађање, била је у саставу:

  • потпуковник Золтан Дани, руковалац гађања,

  • потпуковник Ђорђе Аничић, помоћник руковаоца гађања,

  • капетан I класе Сенад Муминовић, официр вођења ракета,

  • водник I класе Дејан Тиосављевић, оператор ручног праћења по Ф1,

  • старији водник I класе Драган Матић, оператор ручног праћења по Ф2,

  • потпоручник Дарко Николић, командир батерије,

  • војник Давор Бложић, записничар борбених дејстава.



У станици за вођење ракета налазио се и мајор Борис Стоименов, који је у мојој борбеној послузи био помоћник руковаоца гађања. Чекао је да Дани оде из смене.

На ватреном положају на другим средствима на обезбеђењу борбених дејстава били су:

  • старији водник I класе Ђорђе Малетић, на изворима напајања и војник;

  • на осматрачком радару П-18: водник I класе Владимир Љубенковић и војник;

  • на центру везе ппор. Миодраг Стојановић, командир вода везе и војник;

  • на имитатору радарског зрачења: водник Игор Радивојевић и заставник Радисав Јовић.



Седиште и личне ствари
обореног пилота стелта

У логору на радио-вестима Студија Б у 22.00, чујемо да смо оборили Ф-117А, авион "стелт" технологије, понос НАТО пакта и Ратног ваздухопловства Америке. Узбуђење у свету. Авион који је ударна игла РВ Америке за почетак наредног века. Шок у јавности, у Пентагону и Вашингтону. Извукли су пилота. Дошла су три хеликоптера "апача" са специјалцима. Потпоручник Дарко Николић, из састава борбене послуге, од председника Милошевића добија Орден за храброст, а од команданта РВ и ПВО, генерала Спасоја Смиљанића добија унапређење у чин поручника. Академију је завршио пре годину и по. Сјајан старт младог потпоручника. Добро је, није објављена комплетна смена, али сви знају да ако не будемо адекватно награђени и одликовани то ће бити велика превара народа и Војске Југославије. Еуфорија и морал знатно су порасли у јединици. Пажња је попустила, и напетост. Нестало је грча. Повратила се вера да се нешто може урадити. Премештај технике је био врло брз. За отприлике два сата, техника је из борбеног преведена у маршевски положај и одвезена на нови ватрени положај, у реон села Прхово. Направио сам распоред и правце поседања положаја по основним јединицама.

Коментар –анализа

  1. Ракетна техника 3.рд.ПВО је у приправност број један (борбена послуга је на својим местима,средства су укључена,урађена је скраћена контрола функционисања станице,дата оцена исправности,ракете су стављене на припрему) преведена у 20.15 часова ,27 марта 1999 године и о томе је извештен ОЦ (оперативни центар) команде 250 ракетне бригаде противваздушне одбране (250.рбр ПВО)
  2. У 20.30 у станицу за вођење ракета (СтВР) улазим ја као руковалац гађања.
  3. Да није дремао предходни руковалац гађања Дани Золтан би устао и изашао из кабине јер је простор у кабини врло скучен.Дивизион није био у борбеном раду јер је било више циљева на осматрачком радару на већим даљинама (преко 50 км), ван домета ракетне јединице.
  4. Због тога седам на место помоћника руковаоца гађања уместо мајора Стоименова на столицу одмах на уласку у станицу за вођење ракета.Преузимам везу са , ОЦ команде 250 рбр ПВО и осматрам екран осматрачког радара који је у правцу мог погледа
  5. Изненада на екрану осматрачког радара на азимуту 195 и даљини 23 км уочавам три циља.После неколико окретаја антене уверавам се да иду ка нама и на 18км од СтВР кажем: "Дани ови иду на нас".
  6. На 14-15 км Дани наређује послузи да тражи циљ нишанским радаром
  7. Зрачимо преко 10 секунди и ја послузи наређујем прекид тражења
  8. Дани после неколико секунди поново наређује тражење циља
  9. После десетак секунди неуспешног тражења циља ја поново командујем послузи прекид тражења циља
  10. Дани после неколико секунди поново наређује тражење циља
  11. Из трећег покушаја је официр вођења Муминовић Сенад успео да ухвати циљ нишанским радаром и тиме створи услове да се лансирају ракете.Пресудну улогу у том делу одиграо је оператор ручног праћења циља по Ф-2 Матић Драган
  12. Дани је наредио да се лансирају ракете
  13. Извештавање команде 250 рбр ПВО о дејству дивизиона иде по унапред дефинисаним радним местима.Само зато што сам седео на месту помоћника руковаоца гађања приликом диктирања састава борбене послуге која је срушила стелт себе сам ставио у ту улогу без обзира што сам био руковалац гађања као и Дани Золтан и што смо обојица командовали послугом.Формацијско постављење нема никакве везе са улогом у борбеном раду и то многима није јасно.

ОБАРАЊЕ Ф - 117
ПУКОВНИК ЂОРЂЕ АНИЧИЋ


Nazad na vrh Ići dole
http://sp-slobodnasrbija.serbianforum.info
 
ИЗВИНИТЕ, нисмо знали да је невидљив - SORRY, we didn't know it was invisible
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ :: Трг СЛОБОДНЕ СРБИЈЕ-
Skoči na: